Врхунске тачке Библије Проповедник 1:1 — 12:14
„Бој се Бога и држи његове заповести“
У данашње време бојати се Бога и слушати га, у најмању се руку сматра непрактичним. Али, књига Проповедника (хебрејски кохелет, окупљач скупа), коју је пре око 3000 година написао краљ Соломун (1:1), описује бескорисност људских настојања да занемаре Божју намеру.
Оно што ту књигу чини тако привлачном је широки избор тема које претреса писац — људска мудрост и владавина, материјално богатство и задовољства, формалистичка религија, итд. Све је ово таштина (испразност), јер није трајно. С друге стране, размишљање о свему томе доводи до једног закључка: „Бој се правог Бога и држи његове заповести. Јер то је сва дужност човеку“ (Проповедник 12:13, НС).
„Све је таштина!“
Прочитај поглавља 1. и 2. У поређењу с бескрајним циклусом природе, сва људска настојања су пролазна и привремена (1:4—7). Чак и велика достигнућа окупљача скупа треба да пређу на некога ко је вероватно мање вредан (2:18, 19). „Таштина’ на хебрејском значи „пара“ или „дах“.
◆ 1:9 — На који начин „нема ништа ново под сунцем“?
У природним циклусима свакодневног живота над којима сије сунце нема уопште ништа ново. Чак и „нови“ изуми углавном су примене начела која је Јехова већ применио у делима стварања. Но, Јехова је „под сунцем“ проузроковао нови духовни развој догађаја који утиче на човечанство (види Кула стражара 7/1987. стр. 28—30).
◆ 2:2 — Је ли погрешно добро се проводити?
Не, није. Смех или добар провод могу помоћи некоме да привремено заборави на проблеме, но проблеми ипак не нестају. Зато је покушај да се нађе права срећа забављајући се „лудост“; то нема никаквог смисла. Исто тако, „весеље“ не решава животне проблеме. На тај начин су забављање и ужици стављени насупрот срећи која произлази из рада којег благосиља Јехова (2:24).
Поука за нас: Треба послушати Соломунов савет, а не ићи за материјалним предностима и узбудљивим новим искуствима и то учинити својим јединим животним циљем. Уместо тога, треба да будемо добри пред Јеховом тако да га слушамо. Тада ћемо уживати његов благослов у облику „мудрости, знања и радости“ (2:26).
За све има време
Прочитај поглавље 3 и 4. Соломун није промицао фаталистички поглед на живот (3:1—9), него је указивао на то да човек једноставно не може изменити оно што је Бог покренуо (3:14). У том погледу, људи нису бољи од звери (3:19—21). зато је став сарадње (4:9—12) далеко вреднији и кориснији од такмичарског духа (4:4).
◆ 3:11 — Како је Бог „све учинио да је лепо у своје време“?
Реч „лепо“ такође има значење „добро, прикладно, одговарајуће“. У право време ће бити откривено право место на које пристаје свако Божје дело. Бог је за човечанство учинио многе „лепе“ ствари. На пример, дао је људима савршени почетак у Едену. Прорекао је долазак откупног Семена онда кад је човек упао у грех. Бог је у право време и послао то Семе. А што је најлепше од свега, Бог је то Семе учинио Царем у свом Царству.
◆ 4:6 — Да ли Соломун заступа лагодан живот?
Не. Но, Соломун је приметио да тежак рад и вичност због добити често доводе до такмичења и супарништва (4:4). То опет може довести до проблема и чак прераног одласка у гроб (1. Тимотеју 6:9, 10). Какво је, дакле, уравнотежено гледиште? Буди задовољан с мањом добити која је повезана с миром, него да имаш двоструку добит уз мукотрпан рад и сукобе.
Поука за нас: Сада је време да најпре тражимо Божје Царство, а не амбициозне личне интересе (3:1). Треба да сарађујемо с другим хришћанима, а не да се изолујемо (4:9—12). На тај начин можемо добити потребну помоћ и охрабрење упркос потешкоћама и супротставља њима.
Право обожавање задовољава
Прочитај поглавља 5 и 6. Будући да је Јехова свемогућ, ми свој однос с њим морамо да схватимо озбиљно, а не да поступамо лудо и очекујемо од њега да прихвати нашу „жртву“ (5:1, 2). Онај ко се боји Бога има задовољство у коришћењу својим материјалних добара, а онај ко их нагомилава нема радости (упореди 5:18—20 са 6:2, 3).
◆ 5:2 — Како ћемо применити овај савет?
Требамо излити своје срце Богу, али морамо се чувати наглих и непромишљених речи, због његове величине и узвишености (Псалам 62:8). Уместо да много брбљамо, треба да користимо једноставне, искрене изразе (Матеј 6:7). Мојсије је са само шест кратких хебрејских речи молио за Марију и добио повољан одговор (4. Мојсијева 12:13).
◆ 6:9 — Шта је лутање душом (НС)?
„Душа“ овде има значење „душевне, осећајне жеље“. Зато се тај израз односи на бескрајно тражење задовољења жеља, које се не могу испунити. То је стављено насупрот „видети очима“, то јест, суочити се с реалношћу. На тај начин, кад знамо да само Божје Царство може донети праву промену, ми треба да будемо задовољни и не смемо допустити нереалним или недостижним жељама да нам одузму мир.
Поука за нас: На нашим местима за обожавање морамо се понашати с одговарајућим достојанством и треба да будемо пажљиви (5:1). Такође морамо бити брзи у испуњавању својих дужности пред Јеховом. Ако смо ожењени, то укључује испуњење нашег брачног завета (5:4).
Речи мудрости
Прочитај поглавља 7 и 8. Окупљач скупа разматра жалост као последицу смрти (7:1—4), те вредности мудрости (7:11, 12, 16—19); он такође упозорава пред злом женом (7:26). Даје се савет о таквим стварима као што је мудро поступање према владарима (8:2—4) и да се не треба жестити због неправде (8:11—14)
◆ 7:28 — Да ли се овим речима омаловажавају жене?
Изгледа да су превладавала врло ниска морална мерила. Зато је Соломун говорио о реткости праведних мушкараца или жена у то време. Мећу хиљаду људи било је тешко пронаћи једног праведног човека, а још је теже било пронаћи једну праведну жену. Библија, међутим, говори о „поштеној жени“ и „врсној жени“ (Рута 3:11; Приче Соломунове 31: :10). Овај би ставак могао бити и пророчански, јер никад ни једна жена није пружила Јехови савршену послушност, док је такав мушкарац постојао — Исус Христ.
◆ 8:8 — О чему окупљач скупа овде говори?
Он говори о смрти. Нико не може спречити одлазак животне силе из ћелија и тако одложити дан смрти. У рату којег водимо с нашим заједничким непријатељем, смрћу, нико не може добити отпуст или послати заменика (Псалам 49:7—9). Ни безбожници са својим изврнутим плановима неће избећи смрти.
Поука за нас: Премда материјално богатство постаје животни циљ многих, само божанска мудрост може довести до вечног живота (7:12; Лука 12:15). Жудња за старим добрим временима неће побољшати нашу ситуацију (7:10). Пре ће нам „бити добро“ онда ако се и даље бојимо Бога (8:5, 12).
Животне могућности
Прочитај поглавља 9 и 10. Живот је драгоцен и Бог жели да у њему уживамо (9:4, 7). Будући да немамо власт над исходом живота (9:11, 12), боље је следити Божју мудрост, премда је већина људи не цени (9:17). Због несигурности у животу, ми треба да чувамо своје срце (10:2), да смо опрезни у свему што радимо и да делујемо употребљавајући мудрост (10:8—10).
◆ 9:1 — Како су дела праведних у Божјој руци?
Иако несрећа погађа и мудре и праведне, те се догађа само уз Божје допуштење, а он их никад неће напустити. Божјом „руком“, или примењеном силом, праведници ће или бити избављени из кушње или ће бити ојачани да је издрже (1. Коринћанима 10:13). Имати на уму ту чињеницу може бити утешно за Јеховине слуге онда кад се појаве потешкоће.
◆ 10:2 — Како је срце с десне стране?
„Десна страна“ често означава повољни положај (Матеј 25:33). Дакле, чињеница да је срце мудре особе „с десне стране“ указује на то да је оно мотивира да следи добар, повољан правац. Али, безумни појединац нема добар потицај и поступа лудо и непримерно. Срце му је „с леве стране“, што указује на то да је потакнут следити погрешан пут.
Поука за нас: Будући да изненадна смрт може задесити свакога од нас (9:12), треба да користимо свој живот у Јеховиној служби у случају да наша смрт прекине све (9:10). Такође морамо постати вешти у нашој служби, јер неспособност, чак и у тако једноставним стварима као што је копање рупе или цепање дрва, може штетити нама и другима (10:8, 9).
Млади и сврха живота
Прочитај поглавља 11 и 12. Сви морамо показивати великодушност и одлучно поступати (11:1—6). Млади који своје време и енергију добро користе у служби Створитељу неће жалити касније у животу (11:9, 10), него ће имати задовољство да ,су угодили Богу пре него што изгубе здравље и полет (12:1—7; види Кулу стражару од 15. Децембра 1977. стр. 746, снг.т.).
◆ 11:1 — Шта значи ‘бацање хлеба’?
Хлеб је основна храна. Бацити га на „воде“ значи растати се од нечег вредног. Међутим, ‘опет ћеш га наћи’, јер ће на неочекивани начин великодушноме бити узвраћено (Лука 6:38).
◆ 12:12 — Због чега тако негативан став према књигама?
У поређењу са Јеховином речи, ‘бескрајне’ књиге света садрже само људско расуђивање. Велики део таквог размишљања одраз је сотониних мисли (2. Коринћанима 4:4). Према томе, „много читања“ таквог световног материјала доноси мало трајне вредности.
Поука за нас: Као Соломун, и ми треба да размишљамо о ономе што Божја Реч каже о животу. Тада ће бити ојачана наша одлучност да се бојимо Бога и да га слушамо. Кад знамо да се Бог лично занима за нас (12:13, 14) то нас приближава к њему.
Дакле, „бој се правог Бога и држи његове заповести“. То је наша дужност која ће нам донети трајну срећу.