Иако ожалошћени, нисмо без наде

„Нећемо пак, браћо, да останете у незнању у погледу оних који су умрли, да се не ожалостите као други који немају надања (1. СОЛУЊАНИМА 4:13).

 1. Шта човечанство редовно доживљава?

ДА ЛИ си изгубио вољену особу у смрти? Без обзира на старост, већина нас је ражалошћена губитком рођака или неког пријатеља. Можда је то био деда или бака, родитељ, брачни друг или дете. Старост, болест и несреће редовно убиру жетву. Криминал, насиље и рат допуњују јад и жалост. Сваке године широм света, просечно умре преко 50 милиона људи. Свакодневни просек 1993. био је 140 250. Смртни данак погађа пријатеље и породицу, и осећање губитка је дубоко.

 2. Шта изгледа ненормално у вези с умирањем деце?

² Зар не саосећамо с родитељима у Калифорнији, у САД, који су трагично изгубили трудну кћерку у једној чудноватој саобраћајној несрећи? У једном потезу, они су изгубили своју јединицу и бебу која је требало да буде њихово прво унуче. Муж те жртве изгубио је жену и свог првог сина или кћерку. Некако је неприродно да родитељи претрпе смрт детета, било да је још увек младо или да је старије. Није нормално да деца умру пре него што умру њихови родитељи. Сви ми волимо живот. Дакле, смрт је стварно непријатељ (1. Коринћанима 15:26).

Смрт се увлачи у људску породицу

 3. Како је Авељева смрт можда погодила Адама и Еву?

³ Грех и смрт владају као краљеви неких шест хиљада година људске историје, од побуне наших првих људских родитеља, Адама и Еве (Римљанима 5:14; 6:12, 23). Библија нам не говори како су они реаговали на убиство свог сина Авеља од стране његовог брата Каина. Из више разлога, то мора да је било разорно искуство за њих. Том приликом, први пут, они су се суочили с људском смрћу, која се одражавала на лицу њиховог властитог сина. Видели су плод њихове побуне и настављене злоупотребе слободне воље. Каин је, упркос упозорењима од Бога, изабрао да изврши прво братоубиство. Сазнајемо да Ева мора да је била дубоко погођена Авељевом смрћу пошто је, када је родила Сита, рекла: „Бог даде другог сина за Авеља кога уби Кајин“ (Постање 4:3-8, 25).

 4. Зашто мит о бесмртној души није могао бити никаква утеха након Авељеве смрти?

⁴ Наши први људски родитељи такође су видели и остварење Божје пресуде над њима — да ће ако се побуне и буду непослушни, ’умрети‘. Упркос Сотониној лажи, очигледно је да се мит о бесмртној људској души још није био развио, тако да они нису могли извући никакву лажну утеху из тога. Бог је рекао Адаму: „Докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си ти прах и у прах ћеш се вратити“. Уопште није споменуо будуће постојање у својству неке бесмртне душе на небу, у паклу, предворју пакла, чистилишту или било где другде (Постање 2:17; 3:4, 5, 19). Као живе душе које су згрешиле, Адам и Ева би коначно умрли и престали да постоје. Краљ Соломон је био надахнут да напише: „Јер живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају, и њима нема више ни плате, јер се на успомену њихову заборавља. И љубав њихова, и мржња њихова, и завист њихова већ су пропале; и они неће више никаквог удела имати ни у чему што под сунцем бива“ (Проповедник 9:5, 6).

 5. Шта је стварна нада за мртве?

⁵ Како су истините ове речи! Стварно, ко се сећа предака од пре двеста или триста година? Често су чак њихови гробови непознати или дуго запуштени. Да ли то значи да за наше вољене мртве не постоји нада? Не, никако не. С обзиром на свог умрлог брата, Лазара, Марта је рекла Исусу: „Знам да ће ускрснути о ускрсењу, у последњи дан“ (Јован 11:24). Јеврејски народ је веровао да ће Бог ускрснути мртве у неко будуће време. Ипак, то их није спречило у жаљењу над губитком вољене особе (Јов 14:13).

Верни који су жалили

 6, 7. Како су Аврам и Јаков реаговали на смрт?

⁶ Пре близу четири хиљаде година, када је умрла Аврамова жена Сара, „Аврам дође да ожали и оплаче Сару“. Тај верни слуга Божји показао је своја дубока осећања над губитком своје вољене и одане жене. Иако је био храбар човек од акције, он се није стидео да своју жалост изрази у сузама (Постање 14:11-16; 23:1, 2).

⁷ Сличан је био случај Јакова. Када су га обманули да поверује да је његовог сина Јосифа убила дивља животиња, како је реаговао? У Постању 37:34, 35 читамо: „И он раздре хаљине своје и веза кострет око себе, и тугова дуго за сином својим. Сви синови његови и све кћери његове дођоше му да га теше, али он не примаше утехе, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим! Он плакаше за сином својим.“ Да, и људски је и природно да се изрази жалост када вољена особа умре.

 8. Како су Јевреји често изражавали своју жалост?

⁸ Неки би могли мислити да је по савременим или локалним мерилима Јаковљева реакција била претерана и мелодраматична. Али он је био продукт другог времена и културе. Његов израз жалости — ношење кострети — јесте прво помињање таквог обичаја у Библији. Међутим, као што је у Хебрејским списима описано, туговање је такође било изражено јадиковањем, састављањем нарицаљки и седењем у пепелу. Јевреји очигледно нису били укочени у својим искреним изразима жалостиa (Језекиљ 27:30-32; Амос 8:10).

Жалост у Исусово време

 9, 10. (а) Како је Исус реаговао на Лазареву смрт? (б) Шта нам Исусова реакција говори о Исусу?

⁹ Шта можемо рећи о Исусовим раним ученицима? На пример, када је Лазар умро, његове сестре Марта и Марија туговале су са сузама над његовом смрћу. Како је савршени човек Исус реаговао када је стигао? Јованов извештај каже: „Како Марија дође онде где беше Исус и виде га, паде пред ноге његове, и рече му: Господе, да си ти био овде, не би мој брат умро. Кад је виде Исус да плаче и да плачу Јудеји који беху дошли с њом, устресе се у духу и растужи се. И рече: Где сте га положили? Рекоше: Господе, дођи да видиш. Навреше сузе Исусу“ (Јован 11:32-35).

¹⁰ „Навреше сузе Исусу.“ Ових неколико речи довољно говори о Исусовој хуманости, његовом сажаљењу, његовим осећањима. Иако чак потпуно свестан наде ускрсења, „Исус је плакао“ (Јован 11:35, King James Version). Извештај наставља говорењем да су посматрачи коментарисали: „Видите како... љубљаше [Лазара]!“ Несумњиво, ако је савршени човек Исус плакао приликом губитка пријатеља, није срамота ако човек или жена данас тугује и плаче (Јован 11:36).

Која је нада за умрле?

11. (а) Шта можемо научити из библијских примера који укључују туговање? (б) Зашто ми не жалимо као што жале они без наде?

¹¹ Шта можемо научити из ових библијских примера? То да је људски и природно да жалимо и да не треба да нас буде срамота да испољимо своју жалост. Чак и када је ублажена надом у ускрсење, смрт вољене особе још увек је један трауматичан губитак, који се дубоко осећа. Године, можда деценије, блиског заједништва и дељења изненада и трагично су окончане. Истина, ми не жалимо као што жале они који су без наде или као што жале они с лажним надама (1. Солуњанима 4:13). Такође, нисмо заведени никаквим митовима о људском поседовању бесмртне душе или настављању да постоји помоћу реинкарнације. Ми знамо да је Јехова обећао „ново небо и нову земљу у којој ће правда наставати“ (2. Петрова 3:13). Бог „ће отрти сваку сузу од очију [наших] и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде“ (Откривење 21:4).

12. Како је Павле изразио своју веру у ускрсење?

¹² Која нада постоји за оне који су умрли?b Хришћански писац Павле био је надахнут да нам пружи утеху и наду када је написао: „А последњи непријатељ који ће се уништити то ће бити смрт“ (1. Коринћанима 15:26). The New English Bible наводи: „Последњи непријатељ којег треба укинути је смрт.“ Зашто је Павле могао бити тако сигуран у то? Зато што га је обратио и поучио онај који је био подигнут из смрти, Исус Христ (Дела апостолска 9:3-19). Због тога је Павле такође могао навести: „Јер као што по човеку [Адаму] дође смрт, по човеку [Исусу] дође и ускрсење мртвих. И како по Адаму сви умиру, тако ће по Христу сви оживети“ (1. Коринћанима 15:21, 22).

13. Како су очевици реаговали на Лазарево ускрсење?

¹³ Исусова учења пружају нам велику утеху и наду за будућност. На пример, шта је он урадио у случају Лазара? Отишао је до гроба где је Лазарево тело лежало већ четири дана. Изговорио је молитву, и „ово рекавши, зовну гласно: Лазаре, изиђи ван! И изиђе мртвац ногу и руку завојима повезаних и лица убрусом обавијеног. – Исус им рече: Раздрешите га и пустите га нек иде!“ Можеш ли замислити израз изненађења и радости на лицима Марте и Марије? Како ли су комшије морале бити задивљене када су виделе то чудо! Није чудо да су многи посматрачи положили веру у Исуса. Међутим, његови религиозни непријатељи „решише да се он убије“ (Јован 11:41-53).

14. Лазарево ускрсење је наговештај чега?

¹⁴ Исус је то незаборавно ускрсење извео пред многим очевицима. То је био један наговештај будућег ускрсења које је он предсказао једном ранијом приликом, када је рекао: „Не чудите се овоме јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега и излазиће из њих. И изићи ће који су чинили добро у ускрсење живота, а који су чинили зло у ускрсење суђења“ (Јован 5:28, 29).

15. Који су доказ Исусовог ускрсења имали Павле и Ананија?

¹⁵ Као што је претходно споменуто, апостол Павле је веровао у ускрсење. На основу чега? Раније је био злогласни Савле, прогонилац хришћана. Његово име и репутација ширили су страх међу верницима. На крају крајева, није ли он био онај који је одобрио каменовање на смрт хришћанског мученика Стефана? (Дела апостолска 8:1; 9:1, 2, 26). Ипак, на путу за Дамаск, ускрснули Христ га је уразумио, ударајући га привременим слепилом. Савле је чуо глас који му каже: „Савле, Савле, зашто ме гониш?“ Он је рекао: „Ко си ти, Господе?“ Он је рекао: „Ја сам Исус, кога ти гониш.“ Исти ускрнули Христ затим је упутио Ананију, који је живео у Дамаску, да оде у кућу где се Савле молио и врати му вид. Тако су, из личног искуства, и Савле и Ананија имали сваки разлог да верују у ускрсење (Дела апостолска 9:4, 5, 10-12).

16, 17. (а) Како знамо да Павле није веровао у грчки концепт о урођеној бесмртности људске душе? (б) Коју поуздану наду даје Библија (Јеврејима 6:17-20)?

¹⁶ Запази како је Савле, апостол Павле, одговорио када је, као прогоњени хришћанин, био доведен пред намесника Феликса. У Делима апостолским 24:15 читамо: „Имајући [„Имам“, ДС] наду у Бога... да ће бити ускрсење и праведника и неправедника“. Очигледно, Павле није веровао у пагански грчки концепт о урођеној бесмртности људске душе, која наводно прелази у неки митолошки загробни живот или подземље. Он је веровао у ускрсење и научавао је веру у то. За неке то ће значити дар бесмртног живота као духовних створења на небу с Христом а за већину повратак у живот на савршеној земљи (Лука 23:43; 1. Коринћанима 15:20-22, 53, 54; Откривење 7:4, 9, 17; 14:1, 3).

¹⁷ Библија нам тако даје једно јасно обећање и једну поуздану наду да ће посредством ускрсења многи поново видети своје вољене овде на земљи али под доста другачијим околностима (2. Петрова 3:13; Откривење 21:1-4).

Практична помоћ за оне који жале

18. (а) Какво је средство од помоћи пуштено у оптицај на конгресима „Божански страх“? (Види оквир.) (б) На која питања сада треба да се одговори?

¹⁸ Сада имамо своје успомене и своју жалост. Шта можемо урадити да преживимо овај искушавајући период жаљења? Шта други могу урадити да помогну онима који жале? Осим тога, шта можемо урадити да помогнемо оним искреним особама које срећемо у нашој служби на терену који су без икакве реалне наде и који такође жале? И коју даљњу утеху можемо извући из Библије у погледу наших вољених који су заспали смртним сном? Следећи чланак понудиће неке предлоге.

[Фусноте]

Можеш ли одговорити?

◻ Зашто се може рећи да је смрт непријатељ?

◻ Како су слуге Божје из библијског времена испољавале своју жалост?

◻ Која нада постоји за наше вољене умрле?

◻ Коју је основу Павле имао за веровање у ускрсење?

[Оквир на странама 8, 9]

Практична помоћ за оне који жале

На конгресима „Божански страх“ током 1994–1995, Watch Tower Society је објавио пуштање у оптицај једне нове брошуре насловљене Када неко кога волите умре. Ова охрабрујућа публикација обликована је да пружи утеху људима свих народа и језика. Као што си можда већ видео, она приказује једноставно библијско објашњење о смрти и о стању умрлих. Што је још важније, она истиче Божје обећање, преко Христа Исуса, о ускрсењу у живот на очишћеној, рајској земљи. Она стварно пружа утеху онима који тугују. Стога, она треба да буде помоћно средство у хришћанској служби и треба да служи да подстакне интерес, резултујући у далеко више кућних библијских студија. Питања за студиј дискретно су смештена у оквире при крају сваког дела тако да се један лаган преглед обухваћених тачака може направити с било којом искреном особом која тугује.

[Слика на 8. страни]

Када је Лазар умро, Исус је плакао

[Слика на 9. страни]

Исус је подигао Лазара из смрти

[Извор слике на 7. страни]

Прво туговање, од В. Бугероу (W. Bougureau), са оригиналне стаклене плоче из Фото-драме Стварања, 1914