20. библијска књига — Пословице

Изрекли су их: Соломон, Агур, Лемуило

Место писања: Јерусалим

Писање завршено: отприлике 717. пре н. е.

 1. Какву мудрост садрже Пословице?

КАДА је Давидов син Соломон 1037. пре н. е. постао краљ у Израелу, молио је Јехову: „Дај ми мудрост и знање да могу... судити твом тако великом народу.“ Јехова га је услишио и дао му је ’знање и мудрост и разумно срце‘ (2. Лет. 1:10-12; 1. Краљ. 3:12; 4:30, 31). Зато је Соломон и могао ’изговорити три хиљаде пословица‘ (1. Краљ. 4:32). Део те изговорене мудрости остао је записан у библијској књизи која носи наслов Пословице. Будући да је његова мудрост заправо била „мудрост коју му је Бог ставио у срце“, када проучавамо Пословице, ми проучавамо мудрост Јехове Бога (1. Краљ. 10:23, 24). У тим изрекама су сажето изречене вечне истине. Оне су и данас исто толико практичне као и онда када су први пут биле изговорене.

 2. Зашто је Соломонова владавина била погодно доба да Бог пружи животне поуке које се данас налазе у Пословицама?

² Соломонова владавина била је погодно доба да Бог пружи све те животне поуке. За Соломона Библија каже да је ’седео на Јеховином престолу‘. Теократски организовано израелско краљевство било је на врхунцу моћи, а Соломон је уживао дотад невиђену „краљевску част“ (1. Лет. 29:23, 25). Било је то време мира и обиља, време када су Израелци живели без страха (1. Краљ. 4:20-25). Међутим, људи су чак и под таквом теократском владавином имали личних проблема и потешкоћа својствених несавршеном човеку. Било је сасвим разумљиво што су се обраћали мудром краљу Соломону за помоћ (1. Краљ. 3:16-28). Доносећи пресуде у њиховим бројним споровима, он је изговорио мудре изреке које су одговарале разноразним ситуацијама из свакодневног живота. Те кратке али врло упечатљиве изреке изузетно су ценили они који су желели да живе у складу с Божјом вољом.

 3. Како су настале Пословице?

³ У Библији не стоји да је Соломон написао Пословице. У њој стоји да је „изговорио“ пословице и да је „темељно истраживао, и саставио збирку многих мудрих пословица“, што показује да је желео да их сачува за касније нараштаје (1. Краљ. 4:32; Проп. 12:9). У Давидово и Соломоново време, међу дворским службеницима су били и писари (2. Сам. 20:25; 2. Краљ. 12:10). Не знамо да ли су управо ти дворски писари прикупили и записали његове изреке, али је разумно закључити да су се изјаве таквог угледног владара изузетно цениле и записивале. Преовладава мишљење да је ова библијска књига заправо збирка пословица које су прикупљене из других збирки.

 4. (а) Како се у основи могу поделити Пословице? (б) Ко је изговорио већину пословица?

⁴ Пословице се могу поделити на пет делова: (1) од 1. до 9. поглавља; тај део започиње речима: „Пословице Соломона, сина Давидовог“; (2) од 10. до 24. поглавља; ова поглавља носе наслов: „Соломонове пословице“; (3) од 25. до 29. поглавља; на почетку овог дела стоји: „И ово су Соломонове пословице, које су преписали људи Језекије, Јудиног краља“; (4) 30. поглавље, које започиње речима: „Речи Агура, Јакејевог сина“ и (5) 31. поглавље, које садржи „речи краља Лемуила, важне поуке којима га је мајка саветовала“. Према томе, већину тих пословица изговорио је Соломон. А о томе ко су били Агур и Лемуило ништа се тачно не зна. Неки тумачи тврде да је „Лемуило“ можда Соломоново друго име.

 5. Када су Пословице биле записане и прикупљене?

⁵ Када су Пословице биле записане и сакупљене? Већи део је несумњиво био записан током Соломонове владавине (1037-998. пре н. е.), и то пре него што је одступио од Јехове. Пошто се не зна ко су били Агур и Лемуило, није могуће одредити време настанка њихових изрека. Будући да је једна од збирки била прикупљена током Језекијине владавине (745-717. пре н. е.), целокупна збирка није могла бити састављена пре његове владавине. Да ли су и последња два дела била прикупљена под надзором краља Језекије? Да бисмо одговорили на то питање, помоћи ће нам фуснота уз Пословице 31:31 у енглеском преводу Светог писма Нови свет — с референцама.a У њој стоји: „У неким издањима хебрејског текста јавља се триграм, то јест три слова: хет, зајин, коф (חזק). То је потпис краља Језекије којим он потврђује да је тај препис који су израдили његови писари завршен.“

 6. Шта су пословице и зашто овој књизи пристаје њен хебрејски назив?

⁶ У хебрејским Библијама ова књига се у почетку називала по својој првој речи, мишле, која значи „пословице“. Мишле је множина хебрејске именице машал, за коју се углавном сматра да вуче корен од израза „бити сличан“ или „бити упоредив“. Ти изрази добро описују садржај књиге, јер су пословице сажете изјаве које често истичу сличности или поређења да би подстакле слушаоца на размишљање. Будући да су кратке, лако су разумљиве и занимљиве. У том облику се лако уче, усвајају и памте, а њихове поуке остају у сећању.

 7. Опиши стил којим су писане Пословице.

⁷ Књига је занимљива и због стила којим је писана. То је хебрејски поетски стил. Текст већег дела књиге састоји се од паралелних изјава. То значи да стихови нису срочени тако да се римују. Уместо тога, то су ритмички стихови у којима се износе паралелне мисли или појмови. Лепота и изражајност таквог стила налазе се управо у тој ритмичности мисли. Било да су мисли истог или супротног значења, паралелизам им даје снагу и дубину, проширује их и разјашњава њихово значење. Паралелизам мисли које имају исто значење може се наћи у Пословицама 11:25; 16:18 и 18:15. Још су бројнији примери паралелизма мисли супротног значења. Неке од њих налазимо у Пословицама 10:7, 30; 12:25; 13:25 и 15:8. Другачија структура текста налази се на крају књиге (31:10-31). Почетна слова 22 стиха тог дела на хебрејском следе алфабетски ред. Ради се о акростиху, стилу који налазимо и у многим псалмима. Овај стил је у литератури древног доба ненадмашан по својој лепоти.

 8. Како чињеница да су први хришћани користили Пословице потврђује веродостојност те књиге?

⁸ Веродостојност Пословица потврђује и чињеница да су их први хришћани често користили када су говорили о правилима примерног понашања. Јаков је очигледно веома добро познавао Пословице и употребио је њихова темељна начела у саветима о примерном хришћанском понашању. (Упоредити: Пословице 14:29; 17:27 с Јаковом 1:19, 20; Пословице 3:34 с Јаковом 4:6; Пословице 27:1 с Јаковом 4:13, 14.) Цитате из Пословица налазимо и у следећим стиховима: Римљанима 12:20 — Пословице 25:21, 22; Јеврејима 12:5, 6 — Пословице 3:11, 12; 2. Петрова 2:22 — Пословице 26:11.

 9. По чему се види да су Пословице у складу са осталим делом Библије?

⁹ Поврх тога, Пословице су у потпуном складу са осталим делом Библије, што показује да су и оне део ’свег Писма‘. Запањујућа је подударност мисли када их упоредимо с Мојсијевим законом, Исусовим учењима и записима Исусових ученика и апостола. (Упоредити: Пословице 10:16 — 1. Коринћанима 15:58 и Галатима 6:8, 9; Пословице 12:25 — Матеј 6:25; Пословице 20:20 — Излазак 20:12 и Матеј 15:4.) Чак и када говоре о темама као што су припремање Земље за живот човека, сагласне су с размишљањима других библијских писаца (Посл. 3:19, 20; Пост. 1:6, 7; Јов 38:4-11; Пс. 104:5-9).

10, 11. Шта још доказује да је ову књигу надахнуо Бог?

¹⁰ Тврдњу да је та књига настала под Божјим надахнућем потврђује и њена научна тачност, без обзира на то да ли пословице говоре о принципима с подручја хемије, медицине или очувања здравља. Пословице 25:20 очигледно говоре о кисело-базној реакцији. Пословице 31:4, 5 слажу се са савременим научним открићима да алкохол утиче на слабљење менталних функција. Многи лекари и нутриционисти се слажу да је мед здрава храна, што нас подсећа на изреку: „Сине мој, једи мед, јер је добар“ (24:13). Многа савремена запажања о психосоматским процесима нису ништа ново за Пословице. „Весело срце делује добро као лек“ (17:22; 15:17).

¹¹ Будући да Пословице тако добро осликавају сваку људску потребу и животну ситуацију, један библичар је изјавио: „Нема тог односа у животу човека за који оне не дају одговарајућ савет, нема те склоности — била она добра или лоша — у вези с којом не дају потребан подстрек или опомену. Оне подстичу човека да у свему што чини мисли на свој однос с Богом... и да увек буде свестан да га посматра његов Творац и Судија... Сваки тип човекове нарави може се препознати у овој древној књизи. И премда је написана пре три хиљаде година, она тако добро описује човекову природу да делује као да ју је написао неко из нашег времена.“b

САДРЖАЈ ПОСЛОВИЦА

12. (а) Шта садрже говори који чине први део Пословица? (б) Које поуке пружају о мудрости и човековом понашању? (в) Шта је основна порука књиге, сажета у Пословицама 1:7?

¹² Први део (1:1–9:18). То је низ кратких говора у стиховима, срочених као да се отац обраћа сину. У њима се говори о томе да је човеку потребна мудрост како би она водила његово срце, то јест њега као особу, и помогла му да контролише своје жеље. Учи нас колико је вредна мудрост и које благослове доноси: срећу, задовољство, мир и живот (1:33; 3:13-18; 8:32-35). Описује и шта се, насупрот томе, догађа када неко нема мудрости, да је последица тога патња, а на крају и смрт (1:28-32; 7:24-27; 8:36). Узимајући у обзир безброј различитих ситуација и могућих збивања у животу, ова књига пружа основни увид у човеково понашање и описује како непосредне тако и дугорочне последице одређеног начина понашања. Речи из Пословица 1:7 сажимају основну поруку целе књиге: „Страх од Јехове почетак је знања.“ Сви наши поступци морали би показивати да узимамо у обзир Јеховину вољу. Стално се понавља упозорење да не заборавимо Божје законе, да се држимо његових заповести и да их не занемарујемо.

13. Које су кључне мисли првог дела Пословица?

¹³ Кључне мисли које се провлаче кроз први део везане су за мудрост, знање, страх од Јехове, поуке, опомене и разборитост. Књига говори колико је опасно да се упадне у лоше друштво, да се одбаце Јеховине опомене и поуке и да се упусти у неморалне односе с блудницом (1:10-19; 3:11, 12; 5:3-14; 7:1-27). Два пута се говори да се мудрост налази на јавним местима, другим речима, да је могу добити сви који то желе (1:20, 21; 8:1-11). Мудрост је персонификована као жена која усрдно позива неискусне да је послушају, и чак износи одређене појединости о стварању Земље (1:22-33; 8:4-36). Та књига је заиста вредна дивљења! Први део се завршава истом темом којом је и започео: „Страх од Јехове почетак је мудрости“ (9:10). Непрестано се истиче да уважавајући Јеховину вољу на свим својим путевима и држећи се његове праведности, ми ходимо путем који нас води у живот и заштићени смо од многих невоља.

14. Наведи супротности у паралелизмима које олакшавају разумевање и памћење поука.

¹⁴ Други део (10:1–24:34). У овом делу налазимо мноштво бираних, међусобно неповезаних изрека које говоре о мудром поступању у сложеним животним ситуацијама. Учећи нас мудром поступању, ове изреке нам помажу да будемо срећнији и задовољнији у животу. У паралелизмима налазимо супротности које нам омогућавају да те поуке добро разумемо и лако упамтимо. Следе неке од тема о којима говори 10, 11. и 12. поглавље:

љубав — мржња

мудрост — лудост

поштење — превара

истинитост — клеветање

истина — лаж

великодушност — шкртост

марљивост — лењост

честитост — поквареност

вредност доброг савета — одсуство мудрог вођства

врсна жена — жена која срамоти мужа

праведност — злоба

скромност — охолост

Ако овај попис покушамо да сагледамо у светлу свакодневног живота, то ће нас сигурно уверити да су Пословице заиста практична књига!

15. Наведи неке од мноштва појединости из човековог живота о којима говоре Пословице.

¹⁵ Преостали део ове целине (13:1–24:34) поново нас подсећа на Јеховина мерила и тако подстиче да будемо разборити. Мноштво појединости из човековог живота споменутих у овој књизи показује како је широк распон њених тема. Прави је благослов што нам Библија даје савете о темама као што су: дволичност, охолост, држање дате речи, оштроумност, друштво, одгајање и поучавање деце, како проценити шта је исправно, контролисање гнева, показивање милосрђа према ономе ко је у невољи, превара, молитва, ругање, како бити задовољан оним што се има, понос, неправедни добитак, мито, свађа, самосавладавање, осамљивање, ћутање, пристраност, препирка, понизност, раскош, брига за родитеље, опојна пића, варање, особине добре жене, дарови, посуђивање, зајмови, доброта, поверење, међе, брига за породицу, завист, освета, испразност, благ одговор, размишљање и право пријатељство. То је права ризница добрих савета који нас могу водити у свакодневном животу! Некима се можда чини да су неке теме неважне, али то нам заправо показује да Библија не превиђа наше потребе ни у наизглед малим стварима. Због тога су Пословице непроцењиво вредна књига.

16. Које добре савете налазимо у трећем делу Пословица?

¹⁶ Трећи део (25:1–29:27). У њему налазимо добре савете о темама као што су: поштовање, стрпљивост, непријатељство, опхођење с безумнима, шале, ласкање, љубомора, увреда од стране пријатеља, глад, клевета, извршавање обавеза, камате, признање греха, последице лоше владавине, бахатост, благослови које доноси добра владавина, распуштено понашање деце, опхођење са слугама, разборитост, Божје објаве.

17. (а) Шта садрже Агурове „важне поуке“? (б) Које четворочлане групе писац описује?

¹⁷ Четврти део (30:1-33). То су „важне поуке“ које се приписују Агуру. Након што је понизно признао своју незнатност, писац указује на то да човек није могао да створи Земљу ни ишта што је на њој. Каже да је Божја Реч чиста, а Бога назива штитом. Моли Бога да удаљи од њега лаж и да му не да ни богатства ни сиромаштва. Потом описује нечист, поносан и похлепан нараштај оних који проклињу своје родитеље. Спомиње четири ствари које никада не кажу: „Доста!“ (30:15, 16) и четири ствари које не може разумети. Говори како се прељубница бесрамно оправдава. Затим описује четири ствари под којима земља не може издржати, потом четири животиње које су мале, али су по природи мудре и на крају четири створења која су занимљива због свог хода. Досетљивим поређењима писац наглашава упозорење: „Кад се да одушка гневу, настане свађа“ (30:33).

18. Шта је краљ Лемуило рекао (а) о неморалној жени и (б) о врсној жени?

¹⁸ Пети део (31:1-31). Следе даљње „важне поуке“, а овог пута то су поуке краља Лемуила. У овом поглављу писац је користио два различита стила писања. У првом делу се говори о томе да неморална жена може отерати човека у пропаст, да опојно пиће може помутити разум и позива се краљ да праведно суди. Други део писан је акростихом и описује врсну жену. Наводе се бројне појединости које откривају колико је она вредна и наглашава се да се њен муж ослања на њу и да му је она прави благослов. Марљива је, рано устаје, разумна је при куповању, дарежљива је према сиромашнима, размишља о будућности и мудро говори. Добро води бригу о свом дому, деца је поштују, а муж је хвали. Међутим, што је најважније, она се боји Јехове.

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

19. Како Пословице описују своју сврху и вредност?

¹⁹ Сврха и вредност Пословица описани су у њиховим уводним стиховима, где стоји да су „изречене да се стекне мудрост и прими поука, да се разумеју речи разборите, да се прими поука која доноси разборитост, праведност, исправно расуђивање и честитост, да неискусни стекну оштроумност, да младић стекне знање и способност просуђивања“ (1:2-4). Да би књига испунила ту сврху, у њој се велики нагласак ставља на знање, мудрост и разборитост, и описује се вредност сваке од тих особина.

20. Шта Пословице кажу о знању?

²⁰ (1) Знање је нешто што је човеку неопходно јер није добро да је у незнању. Осим тога, Јехову нико не може добро упознати ако нема страх пред њим, јер је тај страх прво што је потребно да би се стекло знање. Знање треба ценити више од најбољег злата. Зашто? Зато што се праведници избављају знањем. Оно нас чува како не бисмо срљали у грех. Зато треба да га марљиво тражимо и усвајамо. Знање има велику вредност. Стога писац подстиче: „Пригни ухо своје и чуј речи мудрих људи, управи срце своје знању мом“ (22:17; 1:7; 8:10; 11:9; 18:15; 19:2; 20:15).

21. Шта Божја Реч каже о мудрости?

²¹ (2) Мудрост је способност да се знање примени на славу Јехови. „Мудрост је најважнија“, па је треба развијати. Њен Извор је Јехова. Да бисмо стекли животодајну мудрост, најпре морамо упознати Јехову Бога и развити страх пред њим — у томе је тајна мудрости. Зато се треба бојати Бога, а не човека. Персонификована мудрост позива и подстиче све људе да исправе своје путеве. Мудрост виче на улицама. Јехова позива све неискусне и неразумне да дођу и једу њен хлеб. И ако се буду бојали Јехове, биће срећни, чак и ако буду имали мало у материјалном погледу. Мудрост доноси бројне благослове и веома је корисна. Мудрост и знање — то су темељи на којима почива способност исправног просуђивања, која нам служи као заштита. Мед прија и делује благотворно, а исто се може рећи и за мудрост. Вреднија је од злата, заправо, она је дрво живота. Они који немају мудрост пропадају, јер мудрост чува живот. Она значи живот (4:7; 1:7, 20-23; 2:6, 7, 10, 11; 3:13-18, 21-26; 8:1-36; 9:1-6, 10; 10:8; 13:14; 15:16, 24; 16:16, 20-24; 24:13, 14).

22. Од чега разборитост штити човека?

²² (3) Осим знања и мудрости, важна је и разборитост, па писац каже: „Свим имањем својим стеци разборитост.“ Разборитост нам омогућава да створимо целовиту слику о некој ствари и исправно просуђујемо. Она подразумева да увек имамо на уму Бога, јер човек не може бити успешан ако се ослања на свој разум. Да, човек никако не може бити истински разборит ако поступа супротно Јеховиној вољи! Да бисмо стекли разборитост, морамо трагати за њом као за скривеним благом. Да бисмо нешто разумели, најпре морамо сазнати неке чињенице о томе. Разборит човек који трага за таквим знањем награђен је за то и ’мудрост је пред његовим лицем‘. Такав човек је заштићен од небројених замки овог света, на пример од злих људи који покушавају да га намаме да крене с њима мрачним путевима. Нека је хваљен Јехова Бог — Извор животодајног знања, мудрости и разборитости! (4:7; 2:3, 4; 3:5; 15:14; 17:24; 19:8; 21:30).

23. Какве мудре савете ћемо размотрити у наставку?

²³ Као књига која има одређену сврху, Пословице пружају мноштво мудрих, надахнутих савета који нам помажу да развијемо разборитост и сачувамо своје срце, „јер из њега извире живот“ (4:23). Следи неколико таквих мудрих савета који се наглашавају кроз читаву књигу.

24. Шта Пословице кажу о злом човеку, а шта о праведном?

²⁴ Упоређивање злог и праведног човека. Зао човек ухватиће се у замку на својим поквареним путевима, и његово благо га неће спасти у дан гнева. Праведник „иде у живот“ и добиће награду од Јехове (2:21, 22; 10:6, 7, 9, 24, 25, 27-32; 11:3-7, 18-21, 23, 30, 31; 12:2, 3, 7, 28; 13:6, 9; 14:2, 11; 15:3, 8, 29; 29:16).

25. Како нас Пословице упозоравају на неморал?

²⁵ Важност моралне чистоће. Соломон непрестано упозорава на неморал. Прељубнике ће ’снаћи болна рана и презир, и срамота им се неће избрисати‘. „Слатке су воде украдене“ младићу који одлази код блуднице, али она иде у смрт и са собом одводи неискусне жртве. Оне који упадну у дубоку јаму неморала Јехова осуђује (2:16-19; 5:1-23; 6:20-35; 7:4-27; 9:13-18; 22:14; 23:27, 28).

26. Шта се у књизи каже о самосавладавању?

²⁶ Важност самосавладавања. Пијанство и прождрљивост заслужују осуду. Сви који желе Божје признање морају бити умерени у јелу и пићу (20:1; 21:17; 23:21, 29-35; 25:16; 31:4, 5). Они који су спори на гнев веома су разборити и моћнији су од силног човека који осваја град (14:17, 29; 15:1,18; 16:32; 19:11; 25:15, 28; 29:11, 22). Треба да се савладавамо и због тога да не бисмо постали завидни или љубоморни, јер су такве особине као трулеж у костима (14:30; 24:1; 27:4; 28:22).

27. (а) Шта све спада у неразумне речи? (б) Зашто је важно да мудро користимо језик?

²⁷ Мудре и неразумне речи. Покварен говор, клеветање, лажно сведочење и варање биће разоткривени јер је то одвратно Јехови (4:24; 6:16-19; 11:13; 12:17, 22; 14:5, 25; 17:4; 19:5, 9; 20:17; 24:28; 25:18). Ако човекова уста говоре оно што је добро, извор су живота, а лудога уста његова воде у пропаст. „Смрт и живот у власти су језика, и ко га воли, јешће плод његов“ (18:21). Клеветање, варање, ласкање и непромишљен говор заслужују осуду. Мудро је говорити истину и славити Бога (10:11, 13, 14; 12:13, 14, 18, 19; 13:3; 14:3; 16:27-30; 17:27, 28; 18:6-8, 20; 26:28; 29:20; 31:26).

28. Које су последице поноса, а које благослове доноси понизност?

²⁸ Неразумно је бити поносан, а важно је бити понизан. Поносна особа уздиже себе изнад других, премда није ништа боља од њих, и зато доживљава пропаст. Ко је поносан у срцу, одвратан је Јехови, а понизнима Јехова даје мудрост, част, богатство и живот (3:7; 11:2; 12:9; 13:10; 15:33; 16:5, 18, 19; 18:12; 21:4; 22:4; 26:12; 28:25, 26; 29:23).

29. Како треба гледати на лењост и како нам користи марљивост?

²⁹ Марљивост и лењост. У књизи налазимо бројне описе лењог човека. Он треба да оде к мраву и да научи нешто од њега, па ће постати мудар. За разлику од лењог човека, марљив човек ће све имати (1:32; 6:6-11; 10:4, 5, 26; 12:24; 13:4; 15:19; 18:9; 19:15, 24; 20:4, 13; 21:25, 26; 22:13; 24:30-34; 26:13-16; 31:24, 25).

30. Како нас Пословице подстичу да тражимо добро друштво?

³⁰ Добро друштво. Лудост је дружити се са онима који се не боје Јехове, са злим или безумним људима, са онима који су склони гневу, који воле да оговарају или су изјелице. Треба да се дружимо с мудрима, па ћемо постати још мудрији (1:10-19; 4:14-19; 13:20; 14:7; 20:19; 22:24, 25; 28:7).

31. Које мудре савете књига даје у вези са укором?

³¹ Важност укора и опомена. „Кога Јехова воли, њега укорава“, а ко прихвата опомене заслужује част и живот. Онога ко мрзи укор стићи ће срамота (3:11, 12; 10:17; 12:1; 13:18; 15:5, 31-33; 17:10; 19:25; 29:1).

32. Које одлике треба да красе добру жену?

³² Одлике добре жене. Пословице на више места упозоравају жене да не буду свадљиве и да не поступају срамотно. Разборитој, врсној, богобојазној жени на језику је закон доброте; ономе ко је нашао такву жену Јехова показује наклоност (12:4; 18:22; 19:13, 14; 21:9, 19; 27:15, 16; 31:10-31).

33. Које мудре савете књига даје о подизању деце?

³³ Подизање деце. Родитељи треба редовно да поучавају децу Божјим заповестима ’да не би заборавила речи уста његових‘. Од најранијег доба треба их поучавати шта је Јеховина воља. Када је то потребно, не смеју штедети прут. Ако се прут и укор користе с љубављу, њима се у дете усађује мудрост. Деца коју родитељи одгајају по Божјим упутствима стећи ће мудрост и донеће свом оцу и мајци радост и задовољство (4:1-9; 13:24; 17:21; 22:6, 15; 23:13, 14, 22, 24, 25; 29:15, 17).

34. Зашто и како треба помагати другима?

³⁴ Одговорност помагања другима. О томе се често говори у Пословицама. Мудра особа мора ширити знање које ће користити другима. Такође треба великодушно да помаже сиромашнима. На тај начин заправо позајмљује Јехови, а он гарантује да ће јој све то вратити (11:24-26; 15:7; 19:17; 24:11, 12; 28:27).

35. Шта саветују Пословице, улазећи у срж проблема?

³⁵ Ослањање на Јехову. Пословице улазе у срж наших проблема, саветујући нас да се у свему уздамо у Бога. На свим својим путевима треба да имамо Јехову на уму. Човек може одабрати себи пут, али треба Јехови да дозволи да управља његовим корацима. Јеховино име је јака кула у коју праведник бежи и у којој налази заштиту. Уздајмо се у Јехову и тражимо вођство у његовој Речи (3:1, 5, 6; 16:1-9; 18:10; 20:22; 28:25, 26; 30:5, 6).

36. У ком су све погледу Пословице савремене, практичне и корисне?

³⁶ Пословице су изузетно вредна књига. Можемо је користити за обликовање и изграђивање своје личности, али и при поучавању других. Изгледа као да ниједан битан елемент међуљудских односа није изостављен. Да ли се неко осамљује тако што се удаљава од других Божјих слугу? (18:1). Да ли је онај ко има ауторитет склон да доноси закључке пре него што саслуша обе стране? (18:17). Да ли је неко склон опасним, неумесним шалама? (26:18, 19). Нагиње ли пристраности? (28:21). Трговац у радњи, земљорадник на њиви, муж, жена и дете — сви у овој књизи могу пронаћи добре поуке. Она помаже родитељима тако што указује на бројне замке у које деца могу упасти. Мудре саветује да поучавају неискусне. Пословице су практичне где год да живимо, а њихове поуке и савети не застаревају. Амерички педагог Вилијам Лајон Фелпс једном је рекао: „Пословице су савременије од јутрошњих новина.“c Та књига је савремена, практична и корисна зато што је надахнута од Бога.

37. У ком смислу се поуке из Пословица подударају са учењима Већег Соломона?

³⁷ Пословице, од којих је највећи број Соломонових, корисне су за поправљање и приближавају људе Свемоћном Богу. То је радио и Исус Христ, за кога у Матеју 12:42 пише да је „већи од Соломона“.

38. На који начин Пословице продубљују наше цењење према Божјем Краљевству и његовим праведним начелима?

³⁸ Како само треба да будемо захвални Јехови што је свог Сина, коме по мудрости нико није раван, одабрао да буде Потомак који ће преузети Краљевство! „Престо ће се његов утврдити праведношћу“, тако да ће његова владавина бити обележена миром и биће славнија чак и од владавине краља Соломона. За време његове владавине, испуниће се речи: „Доброта и истина чувају краља; добротом он подупире престо свој.“ То краљевство ће утрти пут вечној и праведној владавини над човечанством. У вези с тим у Пословицама пише: „Када краљ суди убогима по истини, престо ће се његов утврдити за сва времена.“ Радује нас сазнање да Пословице не само што нас уче како да стекнемо знање, мудрост и разборитост — а поврх тога и вечни живот — него, што је још важније, величају Јехову, Извор праве мудрости, коју нам он даје преко Исуса Христа, Наследника Краљевства. Пословице увелико продубљују наше цењење према Божјем Краљевству и праведним начелима по којима оно влада (Посл. 25:5; 16:12; 20:28; 29:14).

[Фусноте]