Гледиште Библије

Карневалске прославе — исправне или неисправне?

„ЈЕДНОСТАВНО јој не можете одолети“, каже Мишел. „Музика вас подиже са столице, покреће вам стопала, тера вам крв у главу — имате карневалску грозницу!“ Заиста, сваке године карневал убрзава откуцаје срца милиона људи широм света, али нигде та грозница није толико јака као у земљи у којој Мишел живи, у Бразилу. Током недеље пре Пепељаве среде, Бразилци облаче своју најдивнију одећу, одбацују часовнике и календаре и бацају се у спектакл који потреса земљу од амазонских шума до обала Рио де Жанеира. То је време да се пева, игра самба и заборавља.

„То је један разлог због чега је тако популаран“, објашњава Мишел, који је годинама био ватрени карневалски слављеник. „Карневал пружа људима прилику да забораве своју беду.“ А нарочито за милионе сиромашних — који живе без довољно воде, без електричне струје, без запослења и без наде — има пуно тога да се заборави. Њима је карневал попут аспирина: можда не лечи проблеме, али бар отупљује бол. Додајте овоме и гледиште о карневалу које имају неки од римокатоличког свештенства — један бискуп је рекао да је карневал „веома користан за психолошку равнотежу код људи“. Стога је лако увидети због чега многи сматрају да је карневал од помоћи и да је одобрена забава. Ипак, какво је гледиште Библије у вези с карневалским прославама?

Забава или теревенка?

Божја Реч каже да постоји „време смеха... и време кад се игра“ (Проповедник 3:4). Будући да се хебрејска реч за „смејати се“ може такође превести с речју „славити“, јасно је да што се тиче нашег Створитеља, нема ничег лошег ако се добро, пријатно проводимо. (Видите 1. Самуилову 18:6, 7.) У ствари, Божја Реч нам каже да будемо весели и да се радујемо (Проповедник 3:22; 9:7). Стога Библија одобрава прикладну забаву.

Међутим, Библија не одобрава све врсте забаве. Апостол Павле наводи да теревенчење или бурно забављање, припада ’путеним делима‘ и да они који практикују теревенку „неће наследити краљевства Божјега“ (Галатима 5:19-21). Стога је Павле саветовао хришћане да ’ходе пристојно, не у теревенкама‘ (Римљанима 13:13, NW). Стога, питање је којој категорији припада карневал — безазленој забави или разузданој теревенци? Да бисмо одговорили, хајде најпре да надаље објаснимо шта Библија сматра теревенком.

Реч „теревенка“, или комо на грчком, појављује се три пута у Хришћанским грчким списима, увек у неповољном смислу (Римљанима 13:13; Галатима 5:21; 1. Петрова 4:3, NW). А није ни чудо јер је реч комо изникла из злогласних прослава које су биле добро познате раним хришћанима који су говорили грчки. Које су то прославе?

Историчар Вил Дурант објашњава: „Група људи која носи свети фалус [симбол мушког полног органа] и пева дитирамбе Дионису... сачињава, према грчкој терминологији комо или теревенку.“ Диониса, бога вина у грчкој митологији, Римљани су касније усвојили и дали му ново име Бахус. Ипак, веза с речју комо преживела је промену имена. Изучавалац Библије др Џејмс Мекнајт пише: ’Реч коми [облик множине од комо] потиче од Комуса, бога слављења и теревенчења. Та теревенчења изводила су се у част Бахуса, који је из тог разлога назван Комасто.‘ Да, прославе за Диониса и Бахуса биле су са̂мо оличење теревенке. Које су биле карактеристике тих славља?

Сликовито описана теревенка

Током грчких свечаности у част Диониса, према Дуранту, гомиле слављеника су „неограничено пили и... сматрали глупим онога ко не би изгубио разум. Ишли су у разузданим поворкама... и док су пили и играли падали су у лудило у коме су све границе попустиле“. На сличан начин, римски празници у част Бахуса (названи баханалије) истицали су пијанчење и блудне песме и музику и било је сцена „изузетно нечасних радњи“, пише Мекнајт. Та помахнитала мноштва, тешко опијање, похотљиво играње и музика, и неморални секс сачињавали су основни садржај грчко-римских теревенки.

Да ли и данашњи карневали имају те садржаје који доводе до теревенке? Размотрите неколико цитата из новинских извештаја о карневалским прославама: „Изузетно бучна мноштва.“ „Четвородневно непрестано пијанчење и забављање током целе ноћи.“ „Карневалски мамурлук може трајати и неколико дана за неке који теревенче.“ „Скоро заглушујући звуци у непосредној близини чине наступе ’хеви-метал‘ група... бледим у поређењу с њима.“ „Данас, било која карневалска прослава без хомосексуалаца налик је сарми без купуса.“ „Карневал је постао синоним за потпуну нагост.“ Карневалски плесови су истицали „сцене мастурбације... и разне облике секс[уалног] односа“.

Заиста, сличности између данашњих карневала и оних древних гозби толико се подударају да се Бахусов слављеник не би збунио ако би се пробудио усред савремене карневалске забаве. И то нас не треба изненадити, коментарише бразилски телевизијски продуцент, Клаудио Петраља, јер он каже да данашњи карневали „воде порекло од гозби у част Диониса и Бахуса и да је то у ствари природа карневала“. The New Encyclopædia Britannica наводи да се карневал може повезати с паганским празником сатурналија старог Рима. Стога карневал, иако припада различитом добу, припада истој породици као његови претходници. Како се зове породица? Теревенка.

Како данас ово сазнање треба да утиче на хришћане? Утиче исто онако како је утицало и на ране хришћане који су живели у провинцијама у Малој Азији које су биле под грчким утицајем. Пре него што су постали хришћани имали су обичај да се препуштају ’разврату, жудњама, пијанству [’теревенкама‘, NW; коми], прекомерном једењу и пијењу и поганом идолопоклонству‘ (1. Петрова 1:1; 4:3, 4). Међутим, након што су сазнали да Бог теревенке сматра ’делима мрака‘, престали су да учествују у прославама сличним карневалима (Римљанима 13:12-14).

Мишел, раније споменут, урадио је исто. Он објашњава зашто: „Док је моје библијско спознање расло, увидео сам да су карневалске прославе и библијска начела попут уља и воде — једноставно неспојиви.“ Године 1979, Мишел је одлучио. Заувек је престао с карневалским прославама. Какав ћете избор ви направити?

[Слика на 14. страни]

Претхришћанска грчка амфора која приказује Диониса (лева фигура)

[Извор]

Љубазношћу The British Museum