Врхунци Библије Песме над песмама 1:1 — 8:14

Права љубав побеђује!

Постоји љубав која никад не престаје. Она траје, издржава и побеђује. Таква непоколебљива љубав постоји између Исуса Христа и његове „невесте“, односно духом рођене скупштине (Откривење 21:2, 9; Ефежанима 5:21—33). А како дивно ту љубав описује Соломунова песма над песмама! Ту „ненадмашну песму“ (1:1, НС) саставио је пре око 3.000 година израелски цар Соломун. Она говори о љубави између једног пастира и једне сеоске девојке из сеоцета Сунама (Сулама). Цар са свим својим богатством и раскоши није могао да освоји Суламкину љубав, јер је била верна свом љубљеном пастиру.

Кад се ова поетска књига чита с пажњом и цењењем, она ожењеним и неожењеним Јеховиним слугама пружа много мисаоне хране с обзиром на чистоћу, нежност, верност и трајну љубав, што све требају бити обележја хришћанског брака. Доиста, сви ми можемо имати користи из ове песме о победи праве љубави.

Суламка у Соломуновом логору

Прочитај Песму над песмама 1:1—14. У царским шаторима, Суламка говори као да је њен љубљени пастир присутан. Соломун уздиже њену лепоту и обећава јој да ће је украсити предметима од злата и сребра. Но, девојка одбија његове понуде и даје му до знања да осећа праву љубав само према свом пастиру.

◆ 1:2,3 — Зашто је прикладно поређење са вином и уљем?

Вино развесељава срце и јача потиштену душу (Псалам 104:15; Приче Соломунове 31:6). Уље се изливало на повлашћене госте због својих ублажујућих својстава (Псалам 23:5; Лука 7:38). Тако је узнемирена Суламка била ојачана и утешена јер се присећала његових „израза љубави“ и његовог „имена“. Исто тако, остатак Христових помазаних следбеника охрабрен је размишљањем о љубави и обећањима њиховог Пастира, Исуса Христа, иако су још у свету и одвојени су од њега.

Поука за нас: Соломун би окитио Суламку „златним гривнама са шарама сребрним“, но она се одупрла тим материјалним искушењима и потврдила своју непоколебљиву љубав према пастиру (1:11—14). Размишљање о њеном ставу, може ојачати одлучност класе „невесте“ да презриво одбије материјализам овога света и остане веран свом небеском младожењи. Ако су наше наде наде земаљске и размишљамо о браку, нека нас пример ове девојке потакне да нам на првом месту буду духовни, а не материјални циљеви.

Узајамна чежња

Прочитај 1:15 — 3:5. Пастир је ушао у царски логор и изразио своју љубав према скромној Суламки, за коју он вреди више од свих других. Док су били раздвојени, девојка се присећала радосних тренутака које је провела са својим љубљеним и молила је да он пожури к њој. Ноћу је чезнула за њим.

◆ 2:1—3 — Шта значе ове метафоре (упоређења)?

Суламка за себе каже да је она „тек шафран обалне равнице“ (НС), јер је понизна, скромна млада жена која себе сматра само једним од многих обичних цветова. Пастир, међутим, сматра да је она „љиљан међу трњем“, јер је љупка, вешта и верна Јехови. За девојку је пастир „као јабука мећу шумским стаблима“ (НС), јер је духовно настројен млади човек, исто тако посвећен Богу и има врло пожељне карактерне црте и способности. Невенчани хришћани који траже животног друга требали би тражити само оданог суверника који има особине попут Суламкиних или њеног вољеног пастира.

◆ — Зашто је ова заклетва повезана с тим животињама?

Срне и кошуте су нежне, љупке и лепе животиње, али су и брзе и сигурне на ногама. Девојка је, дакле, у бити „кћери јерусалимске“ обавезала заклетвом и све што је љупко и лепо. Она је овим створењима обавезала те жене да не покушавају пробудити у њој љубав према било коме другоме, осим према њеном љубљеном пастиру.

Поука за нас: Девојка је заклела „кћери јерусалимске“, односно дворкиње које су чекале цара, да ’не буде њену љубав док не буде сама хтела’ (2:7; 3:5, СТ). Ово указује на то да није могуће осећати романтичну љубав према било коме. Девојка није осетила привлачност према Соломуну. Како је стога мудро да невенчани хришћанин који размишља о браку узме у обзир само једног одговарајућег и верног обожаваоца Јехове, који се заиста може волети (1. Коринћанима 7:39).

Девојка у Јерусалиму

Прочитај 3:6 — 6:3. Соломун се у сјају вратио у Јерусалим. Пастир је тамо дошао у контакт с девојком и охрабрио је изразима љубави. Она је у сну прекасно одговорила на куцање свог љубљеног и малтретирали су је стражари док га је очајно тражила. Кад су је упитале шта то њеног драгог чини тако посебним, она га је „кћерима јерусалимским“ живо описала.

◆ 5:12 — Како су пастирове очи ’попут голуба који се купају у млеку’?

Раније су Суламкине очи упоређене с очима голубице, јер су меке, нежне (1:15; 4:1). Због тога је пастир назвао девојку својом „голубицом“ (5:2). Овде је од љубави болна млада жена упоредила пастирове очи с плавосивим голубовима који се купају у језерцима млека (5:8,12). Ово се упоређење вероватно односило на пастирове тамне зенице окружене светлуцавом белином његових очију.

Поука за нас: Суламка је била попут „врта затвореног“ (4:12). Врт је у старом Израелу често био сличан парку, прави рај с добрим изворима воде и разноврсним поврћем, цвећем и дрвећем. Обично је био окружен оградом или зидом и у њега се могло ући само кроз врата која су се закључавала (Исаија 5:5). За пастира је Суламкина морална чистоћа и љупкост била попут врта ретке лепоте, добрих плодова, опојних миомириса и развесељавајуће пријатности. Њена наклоност није била доступна било ком човеку, јер је била честита, попут „врта затвореног“, заштићена од непозваних уљеза и отворена само свом законитом власнику. У свом моралном поштењу и верности, Суламка је оставила диван пример данашњим, још неудатим хришћанкама.

„Пламен Божји“

Прочитај 6:4 — 8:14. Соломун хвали девојчину лепоту, но она га одбија и изјављује своју оданост пастиру. У немогућности да задобије њену љубав, Соломун је пушта кући. Она се заједно са својим „драгим“ враћа у Сунам као зрела жена доказане постојаности. Љубав између ње и пастира јака је као смрт, а њен жар као „пламен Божји“.

◆ 6:4 (6:3, Даничић) — Шта је „пријатан град“ (НС)?

Овај израз може се превести као „Терса“, што значи „Пријатност, угодност“. Терса је био град обновљене лепоте који је постао првом престоницом северног царства Израела (1. Царевима 14:17; 16:5, 6, 8, 15).

◆ 7:4 — Како је девојчин врат „као кула од слонове кости“?

Очито је био гладак попут слонове кости и витак попут куле. Раније је њен врат био упоређен с „кулом Давидовом“, вероватно с кулом царског дома уз источни зид Јерусалима. На њему је ’окачено хиљаду округлих штитова јунака’, што указује на то да је Суламкин красан врат био украшен огрлицом са нанизаним округлим украсима или драгуљима (4:4; Немија 3:25—27).

◆ 8:6,7 — Како је љубав „јака као смрт“?

Смрт незаустављиво узима животе грешних људи, а љубав је исто тако јака. У својој устрајности у искључивом предању, таква љубав је исто тако непопустљива као шеол (гроб) који тражи тела умрлих. Будући да је Јехова Бог усадио у људе способност да љубе, то својство потиче од њега, па је стога прикладно названо „пламеном Божјим“. Чак ни богати цар Соломун није могао купити такву љубав.

Поука за нас: Суламкино искуство с царем Соломуном, представљало је испит који је она успешно прошла. Она није била непостојана у љубави и чистоћи, попут врата која се лако окрећу по својим шаркама и потребно је да их се затвори засуном од кедра како би било спречено отварање неком непожељном или недобронамерном. Не, девојка је надвладала мамљење цара и остала као зид насупрот свим материјалним привлачностима овог света. Ослањајући се на Бога и присећајући се Суламкиног дивног примера, и данашње хришћанке се исто тако могу доказати као особе које се чврсто држе начела честитости на славу Јехови (8:8,10).

Сигурно је да ова „ненадмашна песма“, која говори о љубави, повећава наше цењење везе која постоји између Исуса и оних који су изабрани да буду његова небеска „невеста“. Али и сви млади људи и жене, као и супрузи и супруге који су предани Јехови, могу имати користи из опонашања Суламкине и пастирове беспрекорности кад су суочени са искушењима и изазовима. А овај дивни делић Божје речи требао би све нас потаћи да останемо заувек верни Јехови, извору победничке љубави.