Књига пророчанства

Људи су заинтересовани за будућност. Они траже поуздана предсказања у вези с многим стварима, од прогнозе времена до економских индикатора. Међутим, кад поступају по таквим прогнозама, често бивају разочарани. Библија садржи многа предсказања, то јест пророчанства. Колико су та пророчанства тачна? Да ли су она историја писана унапред? Или су историја прерушена у пророчанство?

РИМСКИ државник Катон (234-149. пре н. е.) наводно је рекао: „Чудим се што се предсказивач не смеје кад види другог предсказивача.“⁠¹ Заиста, све до данас, многи људи су скептични према прорицатељима будућности, астролозима и другим предсказивачима. Њихова предсказања су често формулисана нејасним изразима и подложна су разноразним тумачењима.

Како је, међутим, с библијским пророчанствима? Да ли постоји разлог за скептицизам? Или постоји темељ за поверење?

Не само академска нагађања

Учени људи могу покушати да користе видљива кретања како би изнели тачне спекулације у погледу будућности, али они никада нису у праву за све време. Књига Future Shock примећује: „Свако друштво се суочава не само са следом вероватних будућности, него са спектром могућих будућности, и сукобом око жељених будућности.“ Она додаје: „Наравно, нико не може ’знати‘ будућност ни у каквом апсолутном смислу. Ми једино можемо систематизовати и продубити наше претпоставке и покушати да им припишемо вероватноће.“⁠²

Али писци Библије нису једноставно „приписивали вероватноће“ „претпоставкама“ о будућности. Нити њихова предсказања могу да се одбаце као нејасне изјаве отворене за разноразна тумачења. Напротив, многа од њихових пророчанстава била су изречена с изванредном јасноћом и била су неуобичајено специфична, често предсказујући баш супротно од онога што би се могло очекивати. Узмимо на пример оно што је Библија унапред рекла о древном граду Вавилону.

Биће ’ометен метлом погибли‘

Древни Вавилон је постао „драгуљ краљевстава“ (Исаија 13:19, The New American Bible). Тај пространи град био је стратешки смештен на трговачком путу од Персијског залива до Средоземног мора, служећи као трговачки депо и за копнену и за поморску трговину између Истока и Запада.

У седмом веку пре н. е., Вавилон је био на изглед неосвојива престоница Вавилонског Царства. Тај град је опкорачивао реку Еуфрат, а воде те реке коришћене су за формирање широког, дубоког одбрамбеног јарка и мреже канала. Осим тога, град је био заштићен масивним системом дуплих зидова, уз потпору бројних одбрамбених кула. Није чудо што су се његови становници осећали сигурно.

Па ипак, у осмом веку пре н. е., пре него што се Вавилон уздигао до врхунца своје славе, пророк Исаија је прорекао да ће Вавилон бити ’ометен метлом погибли‘ (Исаија 13:19; 14:22, 23). Исаија је такође описао и сам начин на који ће Вавилон пасти. Нападачи ће ’исушити‘ његове реке — извор његове одбране у облику одбрамбеног јарка — што ће град учинити рањивим. Исаија је чак пружио и име освајача — „Кир“, велики персијски краљ, ’пред којим ће врата бити отворена, да не буду више затворена‘ (Исаија 44:27-45:2).

То су била смела предсказања. Али да ли су се обистинила? Историја пружа одговор.

’Без битке‘

Два века након што је Исаија записао своје пророчанство, у ноћи 5. октобра 539. пре н. е., војске Медо-Персије под заповедништвом Кира Великог биле су улогорене близу Вавилона. Али Вавилонци су били пуни самопоуздања. Према грчком историчару Херодоту (пети век пре н. е.), они су имали довољно ускладиштених залиха које би трајале годинама.⁠³ Такође су имали реку Еуфрат и вавилонске моћне зидове да их штите. Па ипак, те исте ноћи, према Набонидовој хроници, „војска Кира је ушла у Вавилон без битке“.⁠⁴ Како је то било могуће?

Херодот објашњава да су унутар града људи „играли и забављали се за један празник“.⁠⁵ Међутим, напољу, Кир је скренуо воде Еуфрата. Кад је ниво воде опао, његова војска је газила дуж речног корита, с водом до бедара. Прошли су мимо високих зидина и ушли кроз оно што је Херодот назвао „капије које су се отвориле на реци“, капије које су немарно остављене отворене.⁠⁶ (Упореди с Данилом 5:1-4; Јеремија 50:24; 51:31, 32.) Други историчари, укључујући и Ксенофона (око 431 — око 352 пре н. е.), као и таблице с клинастим писмом које су пронашли археолози, потврђују изненадни пад Вавилона под Киром.⁠⁷

Тако се Исаијино пророчанство о Вавилону испунило. Или да ли је? Да ли је могуће да то није било предсказано него да је у ствари писано после тог догађаја? Стварно, исто би се могло питати у вези с другим библијским пророчанствима.

Историја прерушена у пророчанство?

Ако су библијски пророци — укључујући и Исаију — само прерађивали историју да би изгледала као пророчанство, онда ти људи нису били ништа друго до вешти преваранти. Али који би био њихов мотив за такву смицалицу? Прави пророци су спремно стављали до знања да они не могу да се подмите (1. Самуилова 12:3; Данило 5:17). А ми смо већ осматрали снажан доказ да су библијски писци (од којих су многи били пророци) били поуздани људи који су били спремни да открију чак и своје сопствене непријатне грешке. Изгледа невероватно да би људи таквог калибра били склони томе да праве разрађене преваре, прерушавајући историју у пророчанство.

Постоји још нешто што треба осмотрити. Многа библијска пророчанства садржала су оштре осуде пророковог сопственог народа, што је укључивало свештенике и владаре. Исаија је, на пример, осудио јадно морално стање Израелаца — и вођа и народа — у његово време (Исаија 1:2-10). Други пророци су снажно разоткривали грехе свештеника (Софонија 3:4; Малахија 2:1-9). Тешко је схватити зашто би они измишљали пророчанства која су садржала најоштрије осуде које се могу замислити против свог сопственог народа, и зашто би свештеници сарађивали у једном таквом лукавству.

Осим тога, како би пророци могли — ако су били ништа друго до варалице — да протуре такво фалсификовање? У Израелу се охрабривало на писменост. Од раног узраста, деца су била поучавана да читају и пишу (Поновљени закони 6:6-9). Подстицало се на приватно читање Писма (Псалам 1:2, NW). Постојало је јавно читање Писма у синагогама на недељни Сабат (Дела апостолска 15:21). Изгледа невероватно да би једна читава писмена нација, добро упозната с Писмом, могла да наседне на једну такву обману.

Осим тога, постоји још нешто у вези с Исаијиним пророчанством о паду Вавилона. Оно обухвата један детаљ који једноставно не би могао да се напише после испуњења.

„Неће више нико живети у њему“

Шта ће бити с Вавилоном после његовог пада? Исаија је прорекао: „Неће више нико живети у њему неће више бити у њему народа, нити ће ту шатор свој Арапин распети, нити ће онуда пландоват пастири“ (Исаија 13:20). Могло је изгледати чудно, најблаже речено, предсказати да ће један такав повољно лоциран град постати трајно ненастањен. Да ли су Исаијине речи могле бити написане након што је он посматрао опустошен Вавилон?

После Кировог заузимања, настањени Вавилон — чак и ако уназађен — трајао је вековима. Сети се да Свици с Мртвог мора укључују један примерак комплетне Исаијине књиге која потиче из другог века пре н. е. Негде у исто време кад је тај свитак био преписиван, Парти су преузели контролу над Вавилоном. У првом веку н. е., у Вавилону је постојало једно насеље Јевреја, а библијски писац Петар био је тамо у посети (1. Петрова 5:13). До тог времена, Исаијин свитак с Мртвог мора постојао је већ скоро два века. Дакле, у првом веку н. е., Вавилон још увек није био потпуно пуст, а Исаијина књига била је завршена давно пре тог времена.a

Као што је проречено, Вавилон је коначно постао само „гомила рушевина“ (Јеремија 51:37). Према хебрејском изучаваоцу Јерониму (четврти век н. е.), у његово време Вавилон је био ловиште по коме су тумарале „свакојаке звери“.⁠⁹ Вавилон остаје пуст до дан-данас.

Исаија није био жив да види како Вавилон постаје ненастањен. А рушевине тог некада моћног града, око 80 километара јужно од Багдада, у данашњем Ираку, носе немо сведочанство о испуњењу његових речи: „Неће више нико живети у њему.“ Било какво рестаурирање Вавилона као туристичке атракције може привлачити посетиоце, али Вавилонов ’народ и потомци његови‘ нестали су заувек (Исаија 13:20; 14:22, 23).

Пророк Исаија тако није изговорио нејасна предсказања која би могла да се уклопе у било какав будући догађај. Нити је прерађивао историју да би учинио да изгледа као пророчанство. Размисли о овоме: зашто би један преварант ризиковао да „прориче“ нешто над чим он не би имао апсолутно никакву контролу — да моћни Вавилон никада више неће бити настањен?

Ово пророчанство о Вавилоновом паду је само један пример из Библије.b Многи људи у испуњењу њених пророчанстава виде показатељ да Библија мора да потиче из једног извора вишег од људског. Можда ћеш се сложити да је, у најмању руку, ова књига пророчанства вредна испитивања. Једно је сигурно: Постоји огромна разлика између магловитих или сензационалних предсказања савремених предсказивача и јасних, рационалних и специфичних пророчанстава Библије.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 28. страни]

Да ли су библијски писци били тачни пророци или вешти преваранти?

[Слика на 29. страни]

Рушевине древног Вавилона