22. Како Јехова наглашава да никада неће заборавити свој народ?

²² Исаија сада наставља да преноси Јеховине објаве. Он прориче да ће се изгнани Израелци лако уморити и изгубити наду. Исаија каже: „Сион рече: Остави ме Јехова, заборави Јехова на ме“ (Исаија 49:14). Да ли је то истина? Да ли је Јехова напустио свој народ и заборавио га? Као Јеховин говорник Исаија даље каже: „Заборавља ли мати чедо које је дојила? Не смилује ли се на плод утробе своје? А кад би га и заборавила нећу тебе ја заборавити“ (Исаија 49:15). Каква се само љубав огледа у овом Јеховином одговору! Божја љубав према његовом народу је већа од љубави мајке према свом детету. Он непрестано мисли на своје лојалне. Памти их као да су њихова имена урезана на његовој руци: „Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном“ (Исаија 49:16, ДК).

23. Како је Павле охрабрио хришћане да верују да их Јехова није заборавио?

²³ У свом писму Галатима, апостол Павле је подстакао хришћане: „Зато не одустајмо од тога да чинимо оно што је врсно, јер ћемо кад буде време пожњети ако се не уморимо“ (Галатима 6:9). Јеврејима је написао следеће охрабрујуће речи: „Бог није неправедан да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену“ (Јеврејима 6:10). Никада не смемо да мислимо да је Јехова заборавио свој народ. Попут древног Сиона, хришћани имају добре разлоге да се радују и да стрпљиво чекају на Јехову. Он се чврсто држи услова свог завета и својих обећања.

25. Какву обнову је духовни Израел доживео у савремено доба?

²⁵ Ове речи имају савремено испуњење. Духовни Израел је током тешких година Првог светског рата доживео раздобље опустошења и заробљеништва. Али је био обновљен и ушао је у духовни рај (Исаија 35:1-10). Попут некада разореног града који Исаија описује, духовни Израел је такорећи био одушевљен када је видео да све врви од радосних активних обожавалаца Јехове.