Препознати праве гласнике

„Ја... потврђујем реч слуге свога, извршујем савете гласника својих“ (ИСАИЈА 44:25, 26).

 1. Како Јехова идентификује праве гласнике, а како разоткрива лажне?

ЈЕХОВА БОГ је Величанствени Идентификатор својих правих гласника. Он их идентификује тако што чини да се обистине поруке које шаље преко њих. Јехова је такође Велики Разоткривач лажних гласника. Како их разоткрива? Осујећује њихове знаке и предсказања. На овај начин показује да су они самозвани прогностичари, чије поруке заиста проистичу из њиховог властитог лажног резоновања — да, из њиховог глупавог, телесног размишљања!

 2. До каквог је сукоба дошло међу гласницима у доба Израелаца?

² И Исаија и Језекиљ су тврдили да су гласници од Јехове Бога. Да ли су били? Да видимо. Исаија је пророковао у Јерусалиму од око 778. пре н.е. па до неко време после 732. пре н.е. Језекиљ је био прогнан у Вавилон 617. пре н.е. Он је пророковао својој тамошњој јеврејској браћи. Оба пророка су одважно објављивала да ће Јерусалим бити уништен. Други пророци су говорили да Бог неће дозволити да се то деси. Ко су се показали као прави гласници?

Јехова разоткрива лажне пророке

 3, 4. (а) Које су две супротне поруке добили Израелци у Вавилону и како је Јехова разоткрио лажног гласника? (б) Шта је Јехова рекао да ће се десити лажним пророцима?

³ Док је био у Вавилону, Језекиљ је добио једну визију о ономе што се догађало у јерусалимском храму. На улазу на његовим источним вратима било је 25 људи. Међу њима су била два кнеза, Јазанија и Фелатија. Како је Јехова гледао на њих? Језекиљ 11:2, 3 одговара: „Сине човечји, то су људи који смишљају безакоње, и који дају рђаве савете у овоме граду. Они говоре: Није још време! Зидајмо куће!“ Ови дрски гласници мира говорили су: ’Нема опасности по Јерусалим. Па, ускоро ћемо у њему градити још кућа!‘ Зато је Бог рекао Језекиљу да прориче насупрот тим лажљивим пророцима. У 13. стиху 11. поглавља, Језекиљ нам каже шта се десило с једним од њих: „Како пророковах умре Фелатија, син Венајин.“ То се вероватно десило зато што је Фелатија био најпроминентнији и најутицајнији кнез, и најистакнутији идолопоклоник. Његова изненадна смрт показала је да је био лажни пророк!

⁴ Јеховино погубљење Фелатије није спречило друге лажне пророке да лажу у Божје име. Ове варалице су наставиле својим неразумним путем предсказивања ствари против Божје воље. Зато је Јехова Бог рекао Језекиљу: „Тешко пророцима безумним који за својим духом иду и ништа не виде!“ Попут Фелатије, ни њих више ’неће бити‘ због пркосног виђења за Јерусалим „виђења о миру када мира нема“ (Језекиљ 13:3, 15, 16).

 5, 6. Како је Исаија био оправдан као прави пророк упркос свим лажним гласницима?

⁵ Што се тиче Исаије, обистиниле су се све његове божанске поруке о Јерусалиму. Лета 607. пре н.е., Вавилонци су уништили град, а остатак Јевреја одвели у Вавилон као заробљенике (2. Летописа 36:15-21; Језекиљ 22:28; Данило 9:2). Да ли су ове несреће спречиле лажне пророке да бомбардују Божји народ јаловим блебетањима? Не, ти лажни гласници су наставили по свом!

⁶ Као да то није било доста, израелски изгнаници су били изложени и вавилонским хвалисавим гатарима, врачима и астролозима. Међутим, Јехова је показао да су ти лажни гласници поражене будале, тиме што је преокренуо ствари. У право време је показао да је Језекиљ његов прави гласник, као што је био Исаија. Јехова је испунио све речи које је изрекао преко њих, баш као што је и обећао: „Ја укидам знаке лажљивих пророка, враче обезумљујем; чиним да мудраци узмакну, и мудрост њихову у лудост претварам. Потврђујем реч слуге свога, извршујем савете гласника својих“ (Исаија 44:25, 26).

Запањујуће поруке о Вавилону и Јерусалиму

 7, 8. Коју је надахнуту поруку за Вавилон имао Исаија, и шта су значиле његове речи?

⁷ Требало је да Јуда и Јерусалим 70 година буду пусти, без људских становника. Међутим, Јехова је преко Исаије и Језекиља објавио да ће град бити поново изграђен, а земља поново настањена у тачно утврђено време које је он прорекао! То је било запањујуће предсказање. Зашто? Зато што је Вавилон био на гласу да никада не ослобађа своје затворенике (Исаија 14:4, 15-17). Ко је онда уопште могао ослободити ове заробљенике? Ко је могао срушити моћни Вавилон, с његовим колосалним зидовима и системом речне одбране? Свемоћни Јехова је могао! А он је и рекао да ће то учинити: „Бездану [то јест, воденој одбрани града] ја говорим: Пресахни, исушићу реке твоје! Говорим о Киру: Он је пастир мој, и он ће извршити вољу моју; и он ће Јерусалиму рећи: Президаћеш се! а храму: Опет се оснуј!“ (Исаија 44:25, 27, 28).

⁸ Замисли то! Река Еуфрат, за људе заиста страшна препрека, за Јехову је била као кап воде на усијаној површини. Пуф, и препрека ће испарити! Вавилон ће пасти. Иако је то било око 150 година пре рођења Кира Персијанца, Јехова је дао Исаији да прорекне да ће тај краљ освојити Вавилон, и ослободити јеврејске заробљенике тиме што ће одобрити њихов повратак да поново изграде Јерусалим и његов храм.

 9. Кога је Јехова именовао као свог заступника за кажњавање Вавилона?

⁹ То пророчанство налазимо у Исаији 45:1-3: „Овако говори Господ помазанику своме Киру, кога за десницу држи да обори пред њим народе... да се пред њим отварају врата, да не буду више затворена: Ићи ћу ја пред тобом, поравнићу путеве неравне, разбићу врата бакрена преворнице сломићу гвоздене; и даћу ти благо тајно и богатство сакривено, да познаш да сам ја Господ, Бог Израиљев, који те по имену зовем.“

10. На који начин је Кир био ’помазан‘, и како му се Јехова могао обратити више од сто година пре него што је рођен?

¹⁰ Запази да Јехова говори о Киру као да је већ жив. То је у складу с Павловом изјавом да Јехова „зове ствари које нису ту као да би ту биле“ (Римљанима 4:17). Такође, Бог означава Кира као ’свог помазаника‘. Зашто је то урадио? На крају крајева, Јеховин првосвештеник никада није излио свето уље помазања на Кирову главу. То је истина, али ово је пророчанско помазање. Оно указује на постављање на посебан положај. Зато је о наименовању Кира унапред, Бог могао говорити као о помазању. (Упореди с 1. Краљевима 19:15-17; 2. Краљевима 8:13.)

Бог испуњава речи својих гласника

11. Зашто су се становници Вавилона осећали сигурно?

¹¹ У време када је Кир кренуо на Вавилон, његови становници су се осећали веома сигурно и безбедно. Њихов град је био окружен дубоким и широким заштитним каналом који је формирала река Еуфрат. Тамо где је река протицала кроз град, дуж источне обале реке налазио се непрекидан кеј. Да би га оделио од града, Навуходоносор је изградио оно што је назвао „велики зид, који се попут планине не може померити... Његов врх [он] је подигао попут планине“.a Тај зид је имао капије с огромним бакреним вратима. Да би ушла кроз њих, особа је морала да се пење по стрмини с ивица реке. Није никакво чудо што су вавилонски затвореници изгубили наду да ће икада бити ослобођени!

12, 13. Како су се Јеховине речи преко његовог гласника Исаије обистиниле када је Вавилон пао у Кирове руке?

¹² Али не и јеврејски заробљеници који су имали веру у Јехову! Они су имали светлу наду. Бог је преко својих пророка обећао да ће их ослободити. Како је Бог испунио своје обећање? Кир је наредио својој војсци да скрене реку Еуфрат неколико километара северно од Вавилона. Тако се главна одбрана града претворила у релативно суво речно корито. Те пресудне ноћи, они који су се опијали и теревенчили у Вавилону, немарно су оставили отворена двокрилна врата дуж дока Еуфрата. Јехова није дословно разбио бакрена врата; нити је сломио гвоздене преворнице које су затварале те капије, већ је његово чудесно маневрисање да остану отворени и незакључани имало исти ефекат. Вавилонски зидови су били бескорисни. Кирове трупе нису морале да се пентрају по њима да би ушле у град. Јехова је ишао пред Киром, поравнавајући ’неравне путеве‘, да, све препреке. Показало се да је Исаија био Божји прави гласник.

¹³ Када је Кир стекао потпуну контролу над градом, сва богатства града пала су у његове руке, чак и она скривена у мрачним, тајним одајама. Зашто је Јехова Бог урадио то за Кира? Да би знао да је Јехова, ’Онај који га по имену зове‘, Бог истинитог пророчанства и Суверени Господар свемира. Он је знао да је Бог уредио да он дође на власт да би ослободио Његов народ, Израел.

14, 15. Како знамо да је Кир своју победу над Вавилоном дуговао Јехови?

¹⁴ Послушај Јеховине речи упућене Киру: „Ради љубави слуге свог Јакова и Израиља, избраника свога, прозвах те именом твојим, и милостиво ти говорих пре но што си ме познао. Ја сам Господ и другога нема, осим мене нема Бога, опасах те пре но што си ме познао, да се зна до истока сунчаног и до запада његовог да сем мене нема другог Бога. Ја сам Господ и другога нема. Ја сам светлост стварам, а и мрак ја правим, срећу дајем [то јест, свом прогнаном народу] и невољу припремам [Вавилону]. Ја, Господ, све то чиним“ (Исаија 45:4-7).

¹⁵ Кир је освајање Вавилона дуговао Јехови, јер је Он тај који га је ојачао да изврши оно што је Њему угодно против тог злог града и ослободи Његов заробљени народ. Чинећи то, Бог је позвао своја небеса да излију праведне утицаје или силе. Он је позвао своју земљу да се отвори и донесе праведне догађаје и спасење за његов прогнани народ. А његова фигуративна небеса и земља одазвали су се на ту заповест (Исаија 45:8). Више од сто година после Исаијине смрти, показало се да је он био Јеховин прави гласник!

Гласникова добра вест за Сион!

16. Која добра вест се могла објавити у опустошеном граду Јерусалиму када је Вавилон поражен?

¹⁶ Али има још тога. Исаија 52:7 говори о доброј вести за Јерусалим: „Красне ли су на горама ноге оног који добре гласе носи, који мир оглашује; онога који добре вести носи, који спасење оглашује, онога који каже Сиону: Бог твој краљује!“ Замисли како је било узбудљиво видети гласника који се с гора приближава Јерусалиму! Мора да има неку вест. Каква је то вест? То је узбудљива вест за Сион. Вест о миру, да, вест о Божјој доброј вољи. Јерусалим и његов храм треба да буду поново изграђени! А тај гласник с победничким одушевљењем објављује: „Бог твој краљује!“

17, 18. Како је Кирово поражавање Вавилона утицало на Јеховино властито име?

¹⁷ Када је Јехова дозволио вавилонцима да сруше његов симболични престо на коме су седели краљеви из Давидове лозе, можда је изгледало као да Он више није Краљ. Чинило се као да је Мардук, главни вавилонски бог, краљ уместо њега. Међутим, када је сионски Бог срушио Вавилон, он је показао свој универзални суверенитет — да је он највећи Краљ. И да би подвукао ту чињеницу, Јерусалим, „град великога краља“, требало је да буде поново основан, заједно са својим храмом (Матеј 5:35). Што се тиче гласника који је донео ту добру вест, иако су његове ноге биле прашњаве, прљаве и изгребане, у очима љубитеља̂ Сиона и његовог Бога, оне су изгледале, о, и те како красно!

¹⁸ У пророчанском смислу, пад Вавилона је значио да је Божје краљевство било успостављено и да је носилац добре вести објавио ту чињеницу. Надаље, тај древни курир, кога је Исаија прорекао, предочавао је гласника величанственије добре вести — величанственије због свог узвишеног садржаја и своје теме о Краљевству, с величанственим значењем за све људе од вере.

19. Коју је поруку о израелској земљи Јехова дао преко Језекиља?

¹⁹ И Језекиљ је добио једно живо пророчанство о обнови. Он је пророковао: „Овако говори Господ, Вечни... населићу ја градове, и развалине ће се опет преградити; и рећи ће се: Ова земља разривена поста као врт Едемски“ (Језекиљ 36:33, 35).

20. Који је радостан подстицај Исаија пророчански дао Јерусалиму?

²⁰ Божји народ је у вавилонском заробљеништву жалио за Сионом (Псалам 137:1). Сада су се могли радовати. Исаија је подстицао: „Пуштајте радосне гласове, развалине Јерусалимске! Јер Господ народ свој утеши, избави Јерусалим. Загали Господ свету мишицу своју на очи свих народа, и видеће сви крајеви земље спасење Бога нашега“ (Исаија 52:9, 10).

21. Како су се речи из Исаије 52:9, 10 испуниле после пораза Вавилона?

²¹ Да, Јеховин изабрани народ имао је велики разлог за радост. Сада је требало да поново запоседну та некад опустошена места, и обраде их да постану попут Еденског врта. Јехова је ’загалио своју свету мишицу‘ ради њих. Он је засукао рукаве, да тако кажемо, да би могао радити на томе да их доведе у њихову вољену домовину. То није био неки незнатан, неупадљив догађај у историји. Не, сви народи који су тада живели видели су Божју ’загаљену мишицу‘ која показује моћ у људским стварима да би остварила запањујуће спасење једног народа. Они су добили несумњив доказ да су Исаија и Језекиљ били Јеховини прави гласници. Нико није могао сумњати да је сионски Бог једини живи и истинити Бог на целој земљи. У Исаији 35:2 читамо: „Видеће они славу Господњу, величанство Бога нашега.“ Они који су прихватили овај доказ Јеховиног Божанства, окренули су се обожавању њега.

22. (а) За шта данас можемо бити захвални? (б) Зашто треба да будемо посебно захвални што Јехова разоткрива лажне гласнике?

²² Колико треба да будемо захвални што Јехова идентификује своје праве гласнике! Он је стварно Онај који ’потврђује речи слуге свога, извршује савете гласника својих‘ (Исаија 44:26). Пророчанства о обнови која је дао Исаији и Језекиљу величају његову велику љубав, незаслужену доброхотност и милосрђе према његовим слугама. Сасвим сигурно, Јехова заслужује сву нашу хвалу за то! А данас треба да будемо посебно захвални што разоткрива лажне гласнике. То је зато што су многи од њих сада на светској сцени. Ови грандиозни гласници игноришу Јеховине објављене намере. Следећи чланак ће нам помоћи да препознамо те лажне гласнике.

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

◻ Како Јехова идентификује своје праве гласнике?

◻ Кога је Јехова преко Исаије именовао као свог заступника за поражавање Вавилона?

◻ Како су се испунила Исаијина пророчанства која описују пад Вавилона?

◻ Које је добре резултате за Јеховино име имао пад Вавилона?

[Слика на 9. страни]

Вавилон је изгледао неосвојив нацијама Језекиљевих дана