Божанска мудрост — како се испољава?

’МУДРОСТ сиромаха је презрена и његове се речи не слушају.‘ Овим речима је мудри краљ Соломон закључио причу о једном скромном, али мудром човеку који је цели град спасао од уништења. Нажалост, „нико се не сети тог сиромашног човека“ (Проповедник 9:14-16).

Људи су склони томе да с висине гледају на оне који нису имућни, чак и ако те сиромашне особе чине племенита дела. Тако је било и у Исусовом случају. Исаија је прорекао у вези с њим: „Презрен беше, одбачен од људи, човек вичан патњи и болу“ (Исаија 53:3). Исуса су неки презирали само због тога што није имао друштвени положај ни истакнуто место као вође његовог времена. Па ипак, он је поседовао мудрост која је била далеко већа од мудрости било ког грешног човека. Људи из Исусовог родног града нису прихватали чињеницу да овај „тесарев син“ испољава такву мудрост и чини тако моћна дела. Међутим, то је била озбиљна грешка, јер извештај даље каже да Исус „онде није учинио много моћних дела зато што нису имали вере“. Каква штета за те људе! (Матеј 13:54-58).

Немојмо никад направити такву грешку. „Мудрост оправдавају њена дела“, рекао је Исус. Они који извршавају Божје дело и преносе небеску мудрост разликују се, не по свом статусу, то јест друштвеном положају, већ по ’добром плоду‘ који показују — својој вери и делима темељеним на Библији (Матеј 7:18-20; 11:19).