Хоћеш ли рећи: „Ево мене! Пошаљи мене“?
Јехова је рекао: ’Кога да пошаљем, ко ће ићи за нас? Тада ја рекох: ’Ево мене! Пошаљи мене’“ (Исаија 6:8)
1, 2. Који нарочити разлог за радост је имао један брачни пар?
ПУНИ радости, јављамо вам да смо спремни отићи у Колумбију. Ценили смо нашу службену предност овде у Еквадору више него што то можемо описати писаћом машином.“ Тим речима, почиње писмо двоје Јеховиних сведока који су били отишли у Еквадор где се градила нова подружница Удружења Куле стражаре.
2 Ове слуге су отишле у Еквадор не само да помогну код градње, него и као хришћански учитељи. Они пишу: „Утврдили смо да је служба проповедања једна од најважнијих ствари. Само пре три недеље, нас осморо је на тржници дало 73 књиге и преко 40 часописа. Недељу дана пре тога започели смо два нова библијска студија. Стварно видимо велику потребу за новом подружницом. Моја супруга и ја желимо да вам захвалимо за предност да можемо служити и надаље у овој посебној грани пуновремене службе“ — сада у Колумбији.
3. На који начин и данас многи одражавају сличан дух као Исаија?
3 Овај брачни пар, као и стотине других који су себе ставили на располагање да служе у другим земљама, одражавају дух, сличан духу пророка Исаије. Кад је чуо да Јехова каже: „Кога да пошаљем, ко ће ићи за нас?’’, Исаија је одговорио: “Ево мене! Пошаљи мене.“ Тада је Бог заповедио: „Иди, и реци моме народу: ’Слушајте (слушајте увек изнова, НС) али нећете разумјети“ (Исаија 6:8, 9). За коју ствар се Исаија добровољно понудио да буде послан и с којим резултатом? Шта можеш из овог извештаја научити у погледу савремених паралела и личних поука?
Исаијино опуномоћење да проповеда
4, 5 а) Која ситуација је преовладала када је Исаија примио визију, а која је записана у 6. поглављу? б) Шта је Исаија у тој визији видео?
4 Јехова Бог је упитао Исаију „Кога да пошаљем?“ оне године кад је умро цар Озија (Исаија 6:1). То је било 777. пре н. ере, дакле отприлике 175 година пре разорења Јерусалима и опустошења земље Јуде по Вавилонцима. Јехова је предвидео жалосни ток развоја и опуномоћио Исаију да у вези тога објави једну поруку. Коју поуку можемо ми извући из његовог проповедничког опуномоћења?
5 Вероватно као што би то били и ми, исто тако мора да је и Исаија био дубоко импресиониран околином приликом примања опуномоћења. Он је писао: „(Ја) видех Господа који је седео на престолу високом и уздигнутом, а скутови хаљине његове испуњаваху храм. Више њега стајаху серафими, сваки са шест крила: Са двема он покриваше лице своје, са двема покриваше ноге своје а са двема леташе. Они викаху један другоме и говораху: Свет, свет, свет је Господ над војскама! Пуна је сва земља славе његове! (Исаија 6:1-3, БА).
6. Зашто је за Исаију била привилегија да види све оно што је видео?
6 Исаија је знао да је Озија био ударен губом када је дрско упао у светињу темпла да би кадио, иако није припадао свештеничком племену. Каква ли је стога била то привилегија за Исаију да гледа саму Божју присутност! Као несавршен човек, Исаија додуше није дословно видео Јехову, али му је било дозвољено да га види у једној визији (2. Мојсијева 33:20-23). Величанственост свега тога је била истакнута анђелима високог ранга (серафимима) који су били присутни код Јеховиног престола. С поштовањем, свесни Божје светости, покрили су своје „лице“. Поред покривања свог лица, такође су снажно објавили Божју светост. Како би по твом мишљењу све то деловало на једног човека?
7. Како је Исаија реаговао, а зашто можемо и ми да слично осећамо?
7 Нека нам Исаија на то одговори: „И рекох: јаох мени! погибох, јер сам човјек нечистијех усана, и живим усред народа нечистијех усана, јер цара Господа над војскама видјех својим очима“ (Исаија 6:5). Исаија је знао да је био Божји говорник, али ова визија му је предочила његову нечистоћу, да није имао чисте усне које доликују говорнику тог славног и светог Цара. Понекад се могу и неки од нас, погођени својим грехом, осећати недостојни да се обрате Богу и молитви, а камоли да га позову по имену. Из тог разлога, нека нас Исаијин следећи доживљај охрабри.
8. Коју службу је један анђео извршио, и с којим учинком?
8 Један од присутних серафима је долетео до њега са жеравицом узетом са олтара за жртвовање животиња. Дотичући Исаијине усне жеравицом, анђео је рекао: „Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и гријех твој очисти се“ (Исаија 6:6, 7). Премда жртве нису могле да потпуно очисте свештенике пред Богом, Јехова је прихватио жртвеник, доказавши то у Соломуново време ватром са неба (2. Дневника 7:1-3; Јеврејима 10:1-4, 11). Када је жеравицом била изгорена Исаијина нечистоћа, могао је да прими Јеховину пресуду, да је његов грех опроштен до те мере која је била потребна за примање нарочитог опуномоћења за проповедање. Која интересантна знамења се тиме наговештавају за будућност?
9. Шта је био смисао Исаијине поруке?
9 Овај зачуђујући доживљај водио је до пророковог примања поменутог опуномоћења за проповедање (Исаија 6:8, 9). Али, зашто је Исаија требао да каже да ће народ поново слушати, али ништа неће научити? Божји глас је додао: „Учини том народу срце неосетљиво, уши им зачепи и очи затвори, да очима својим, не види... и не обрати се, да се не исцели“ (Исаија 6:10, БА). Да ли то значи да је Исаија требао да на груб или нетактичан начин одбаци Јевреје, тако да би и надаље остали без изгледа да им Јехова укаже наклоност? Не, тиме је било само указано на реакцију већине Јевреја, без обзира како верно и темељито Исаија извршио свој задатак проповедања за који се спремно јавио речима „Ево мене! Пошаљи мене.“
10 а) Ко је био крив томе, да је народ био као слеп и глув? б) Шта је Исаија мислио с питањем „Докле још“?
10 Народ је био крив. Премда је Исаија људима омогућио да ’често чују’, нису научили, односно схватили. Бог је унапред изнео да се ради своје тврдоглавости и недостатка духовне настројености, већина њих неће одазвати. Само једна мањина ће бити спремна. А већина њих ће бити слепа као да су им очи залепљене најјачим лепком, ако можеш, представи то себи. Колико дуго ово лоше стање је требало да још траје? Исаија је управо на то мислио — а не на број година које је још требао да служи — када је питао: ,Докле још, о Јехова?“ На то је Бог одговорио: „Док градови не постану рушевине без становника.“ А тако се и догодило, додуше тек после Исаијине смрти. Вавилонци су ’потерали људе’ док се Јудеја није ’претворила у пустош’ (Исаија 6:11, 12, НС; 2. Царевима 25:1-26).
11. У ком погледу је Исаијино проповедање деловало утешно?
11 Коначно, поред свега тога, Јехова је засигурао Исаији да није све безнадежно. „Али ће још бити у њој (у земљи) десетина.“ Да, била је „попут дуба кад га до пања посијеку. Пањ њихов бити свето сјеме“ (Исаија 6:13, СТ) После 70 година изгнанства, вратило се једно семе или остатак у земљу слично као кад из пања масивног дрвета избије нова младица (2. Дневника 26:22, 23; Јездра 1:1-4; упореди Јов 14:7-9; Данило 4:10, 13-15, 26). Према томе, Исаијина порука је садржала утешне речи, иако је била тмурна. Поред тога, имамо библијску основу, да Исаију сматрамо предсликом будућих ствари. Како то?
Већа испуњења
12. Који библијски основи постоје да Исуса назовемо већим Исаијом?
12 Неколико векова након Исаијине смрти, дошао је неко кога можемо назвати већим Исаијом — Исус Христ. У време свог предљудског постојања, добровољно се понудио свом оцу да га пошаље на Земљу, где би у своје проповедање укључио и ствари о којима је писао Исаија (Приче Соломунове 8:30, 31; Јован 3:17, 34; 5:36-38; 7:28; 8:42; Лука 4:16-19; Исаија 61:1). Осим тога, сам Исус је себе довео у везу са 6. поглављем Исаијине књиге, објашњавајући разлоге за свој начин поучавања (Матеј 13:10-15; Марко 4:10-12; Лука 8:9, 10). То је било прикладно, јер већина Јевреја која је чула Исуса, није показала већу спремност за прихватање његове поруке и поступање по њој од оних који су слушали Исаију (Јован 12:36-43). Јевреји који су направили себе ’слепим и глувим’ према Исусовој поруци, доживели су 70. године н. ере, слично уништење као и Јевреји 607. године пре н. ере. Тај развитак ствари у првом веку је за Јерусалим значио невољу, ’какве није било од почетка света до сада, не нити ће је икада више бити’ (Матеј 24:21, НС), Да, као што је Исаија прорекао, један остатак или „свето семе“ је показивао веру. Од тог остатка је настала духовна нација, помазани „Израел Божји“ (Галатима 6:16).
13. Зашто можемо очекивати даљне испуњење 6. поглавља Исаијине књиге?
13 Сада желимо да се обратимо једном другом, на Библији заснованом испуњењу 6. поглавља Исаијине књиге. Као кључ за разумевање осмотрићемо речи апостола Павла, изречене око 60. године н. ере. Он је објаснио зашто многи Јевреји, који су га слушали у Риму, неће прихватити његово сведочанство о „Царству Божјем“. Разлог томе је био поновно Испуњење Исаије 6:9, 10 (Дела апостола 28:17-27). Да ли то значи да су Исусови помазани ученици, пошто је Исус напустио земаљску сцену, требали да изврше налог? Заиста да.
14. У ком погледу су Исусови ученици требали да изврше дело слично Исаијином делу?
14 Пре него што је већи Исаија узашао на небо, рекао је да ће његови ученици примити свети дух и после тога бити „сведоци (његови) у Јерусалиму и по читавој Јудеји и Самарији, све до најудаљенијих делова Земље“ (Дела апостолска 1:8, НС). Као што је жртвеник дао оно потребно за уклањање Исаијиног прекршаја, тако је Исусова жртва била темељ за опроштење греха његових ученика (3. Мојсијева 6:12, 13; Јеврејима 10:5-10; 13:10-15). На тај начин Бог их је могао помазати светим духом, који би их оспособио да ’буду сведоци „све до најудаљенијих деделова Земље“ (НС). Обојица, пророк Исаија и већи Исаија, били су послани да проповедају Божју поруку. На исти начин су и Исусови помазани следбеници били „од Бога послани ... у Христу“ (2. Коринћанима 2:17, СТ).
15. Каква је била у наше време општа реакција на проповедање слично Исаијином, и на коју будућност то указује?
15 У данашње време, нарочито од свршетка Првог светског рата, помазани хришћани су увидели потребу за објављивањем Божје поруке. То укључује отрежњавајућу чињеницу да је близу „дан освете нашег Бога“ (Исаија 61:2, НС). Ово уништавање ће бити велики ударац посебно за хришћанство, које се одавно прогласило Божјим народом, као древни Израел. Упркос лојалном проповедању помазаних Божјих сведока кроз деценије, већина људи хришћанства је учинила ’да има неприхватљиво срце и уши које не реагују и залепљене очи’. Исаијино пророчанство показује да ће то тако дуго трајати, док градови не постану рушевине без становника, куће без људи и док се тло не претвори у пустош“. То ће означити крај овог злог система ствари (Исаија 6:10-12, НС).
„Пошаљи мене“
16. Зашто се може рећи да „велико мноштво“ учествује на делу које одговара Исаијином делу?
16 Данас има на милионе Богу преданих хришћана који имају библијску наду да живе заувек на рајској Земљи. На темељу Исусове жртвене крви, опраштају се греси „великог мноштва“ у оној мери, која је потребна за данас. Осим тога, примају помоћу Божјег духа снагу и потпору да би заједно са преосталим помазаним хришћанима рекли: „Ево мене! Пошаљи мене“ (НС). Зашто су послани? У Римљанима 10:13-15 (НС) Павле објашњава: „’Свако, ко призове име Јеховино, биће спашен.’ Како ће призвати онога у кога нису веровали? Опет како ће веровати у онога за кога нису чули? Опет, како ће чути без проповедника? Опет, како ће проповедати, ако не буду послани? Баш као што је у Исаији 52:7, НС) написано: ’Како су љупке ноге оних који објављују добру вест о добрим стварима!’“ (Откривење 7:9-15).
17. Шта садржи наша порука у поређењу са Исаијиним пророчанством?
17 Сети се да је Исаија већ пре познавања потпуног садржаја поруке рекао „Ево мене! Пошаљи мене“. Супротно томе, данас ми знамо шта Бог жели да објављују они који се одазивају његовом позиву: „Кога да пошаљем, ко ће ићи за нас?“ Порука укључује упозорење о „дану освете нашег Бога“. Али она такође садржи „добру вест о добрим стварима.“ Они који су послани да учествују, на пример, треба да прогласе „заробљенима слободу и широм отворе очи затвореницима.“ Зар ово дело не би требало да буде извор дубоког задовољства? (Исаија 61:1, 2, (НС).
18, 19. На које различите начине многи кажу: „Пошаљи мене“?
18 Ако већ објављујеш „добру вест о добрим стварима“, могло би те ово разматрање 6. поглавља Исаијине књиге потаћи на следеће питање: Како бих могао да се још више заложим у смислу Исаије 6:8? Стотине волонтера је већ учествовало у међународном програму грађевинских радника попут брачног пара који је на почетку споменут. Други опет, којима недостају вештине грађевинске струке, су отишли у земље где је већа потреба за проповедницима Царства. Што се тога тиче, најбоље је ако се неко пре тога посаветује са подружницом Удружења Куле стражаре. Наравно, планирање је неопходно, јер језик, стандард живота, могућности запослења и друге ствари су у страној земљи можда сасвим друкчији. Ипак, немој ту могућност одбити само зато јер то изискује много прилагођавања. Многи су предузели такве промене, говорећи: „Ево мене! Пошаљи мене“, и Бог их је зато богато благословио (Упореди Приче Соломунове 24:27; Лука 14:28-30).
19 И други — неожењена браћа и неудате сестре, брачни парови и чак целе породице — су се унутар своје земље или подручја преселили на место где постоји већа потреба за проповедницима Царства или хришћанским надгледницима (Дела апостолска 16:9, 10). То је можда изискивало жртве као на пример прихватање другог световног посла који је можда мање уносан. Неки су превремено отишли у пензију да би имали више времена за службу, па су задовољни с малом пензијом коју повећавају радећи посао са скраћеним радним временом. Како ли је лепо кад целе породице кажу: „Ево нас! Пошаљи нас!“ То одговара Исаијиној ситуацији. Његова жена је као пророчица активно учествовала у вршењу Божје воље, а његови синови су имали удео у пророчанским порукама (Исаија 7:3, 14-17; 8:3, 4).
20. Шта би требао размотрити, с обзиром на Исаију 6:8?
20 Чак ако твоје околности тренутно и не дозвољавају велике промене, питај се: Да ли тамо где се налазим чиним све што могу да бих опонашао Исаијину спремност? Дај све од себе у објављивању Божје поруке, упркос лошег времена или равнодушности људи; Исаија је то радио. Буди реван у објављивању „добре вести о добрим стварима“. Јехова је питао: „Кога да пошаљем?“ Докажи да имаш исти став као Исаија који је одговорио: „Ево мене! Пошаљи мене“, наиме да објављујеш Божју поруку.
Питања за понављање
◻ Под којим околностима је Исаија примио визију која је записана у Иса. 6. поглављу и шта је видео?
◻ Коју врсту опуномоћења је примио Исаија?
◻ Зашто можемо Исуса назвати већим Исаијом, и у ком погледу учествују његови ученици на делу, сличном Исаијином делу?
◻ Како можеш показати дух сличан духу Исаије?
[Слика на 24. страни]
Многи су реаговали, говорећи: „Ево мене! Пошаљи мене!“