Носе ’Јехови дар‘

12, 13. На који начин ће се ’браћа‘ доводити у Јерусалим од 537. пре н. е.?

¹² Кад Јерусалим буде поново изграђен, Јевреји који су расути далеко од своје домовине гледаће на тај град и обновљено свештенство као на центар чистог обожавања. Многи од њих ће из далека путовати да би били на годишњим празницима. Исаија под надахнућем пише следеће: „Сву браћу вашу доводиће из свих народа Јехови на принос [„на дар“, ДК]: на коњима, на колима, на носилима, на мазгама и на камилама, ка светој гори мојој, у Јерусалим, говори Јехова, као што синови Израелови дарове носе у чистоме суду у дом Јеховин. И узећу између њих свештенике и Левите, говори Јехова“ (Исаија 66:20, 21).

¹³ Нека од те ’браће из свих народа‘ била су присутна на Пентекост када је свети дух био изливен на Исусове ученике. Извештај каже: „Тада су у Јерусалиму боравили Јевреји, богобојазни људи, из сваке нације под небом“ (Дела апостолска 2:5). Они су дошли у Јерусалим да би вршили обожавање по јеврејском обичају, али када су чули добру вест о Исусу Христу многи су исказали веру у њега и крстили се.

14, 15. (а) Како су помазани хришћани сакупили још своје духовне ’браће‘ после Првог светског рата, и како су они донети Јехови као ’дарови у чистом суду‘? (б) У ком смислу је Јехова неке од њих ’узео за свештенике‘? (в) Ко су били неки помазани хришћани који су учествовали у сакупљању своје духовне браће? (Види оквир на овој страни.)

¹⁴ Да ли ово пророчанство има и савремено испуњење? Како да не. Јеховине помазане слуге су после Првог светског рата разумеле из Писма да је Божје Краљевство успостављено на небу 1914. године. Пажљивим проучавањем Библије сазнали су да треба да се сакупи још наследника Краљевства, то јест ’браће‘. Неустрашиве слуге су путовале „све до најудаљенијег дела земље“, користећи сва транспортна средства, како би пронашли будуће чланове помазаног остатка од којих је већина изашла из цркава хришћанског света. Кад би их пронашли доносили су их Јехови као дар (Дела апостолска 1:8).

¹⁵ Помазаници који су били сакупљени у том почетном периоду нису очекивали да их Јехова прихвати онакве какви су били пре него што су спознали библијску истину. Они су предузели кораке да се очисте од духовне и моралне нечистоће како би могли бити постављени као ’дар у чистом суду‘, то јест као што је апостол Павле рекао, као ’честита девица пред Христа‘ (2. Коринћанима 11:2). Осим што су одбацили доктринарне заблуде, помазаници су морали да науче како да остану строго неутрални у политичким стварима овога света. Године 1931, када су његове слуге биле до одговарајућег степена очишћене, Јехова им је милосрдно дао предност да носе његово име као Јеховини сведоци (Исаија 43:10-12). Међутим, у ком смислу је Јехова неке од њих ’узео за свештенике‘? Ти помазаници су као целина постали део ’краљевског свештенства, свете нације‘, која Богу приноси жртве хвале (1. Петрова 2:9; Исаија 54:1; Јеврејима 13:15).

[Оквир на 409. страни]

Помазани дарови за Јехову из свих народа

Хуан Муњиз је 1920. године отишао из Сједињених Држава за Шпанију, а затим је отпутовао у Аргентину где је организовао скупштине помазаника. Од 1923. светло истине је засјало искреним људима у Западној Африци када је мисионар Вилијам Р. Браун (често називан Библија Браун) почео да проповеда поруку о Краљевству у земљама као што су Сијера Леоне, Гана, Либерија, Гамбија и Нигерија. Те исте године Канађанин Џорџ Јанг је отишао за Бразил, а затим је путовао у Аргентину, Костарику, Панаму, Венецуелу па чак и у Совјетски Савез. Отприлике у исто време, Едвин Скинер је отпловио из Енглеске за Индију, где је много година напорно радио на делу жетве.