„Окрепићу уморну душу“

 1. Чему се посебно радујеш у новом свету?

„НОВИ СВЕТ.“ Када чујеш те речи, да ли помислиш на неке од проречених физичких благослова? Можда размишљаш о савршеном телу, обиљу здраве хране, питомим животињама и безбедном месту за живот. Вероватно можеш навести неке стихове на којима темељиш ту своју наду. Међутим, не смемо превидети још један извор среће. У питању је духовно и емоционално здравље. Без тога би се наша срећа убрзо угасила.

2, 3. Шта је посебно дивно у Јеремијиним списима?

² Када је рекао Јеремији да прорекне повратак Јевреја из Вавилона, Бог је обратио посебну пажњу на то како ће се они осећати: ’Украсићете се својим даирама и играћете с онима који се веселе.‘ (Прочитати Јеремију 30:18, 19; 31:4, 12-14.) Затим је додао нешто дирљиво: „Окрепићу уморну душу, наситићу сваку клонулу душу.“ У једном библијском преводу на енглеском језику овај стих гласи: „Задовољићу све потребе оних који су исцрпљени и окрепићу душе оних који су немоћни“ (Јер. 31:25, NET Bible).

³ Какво дивно обећање! Јехова је обећао да ће окрепити оне који су уморни и обесхрабрени. А све што обећа, Бог и испуни. Јеремијини записи нам пружају поуздање да ћемо и ми примити окрепу. И више од тога, они нам дају увид како већ сада можемо бити јаки и имати оптимистичан поглед на живот. Штавише, они нам пружају практичне савете како можемо охрабрити друге и окрепити њихове уморне душе.

 4. Зашто нам нису страна Јеремијина осећања?

⁴ То Божје обећање било је за Јеремију извор утехе, а то може бити и нама. Зашто то можемо рећи? Присетимо се да је у 1. поглављу ове књиге изнета мисао да је попут Илије Јеремија био „човек који је имао иста осећања као и ми“ (Јак. 5:17, фуснота). Размисли само о неколико разлога зашто је Јеремија повремено био обесхрабрен, можда чак у извесној мери и депресиван. Док то чиниш, размисли како би се ти осећао на његовом месту и које су твоје личне околности које те могу обесхрабрити (Римљ. 15:4).

 5. Шта је утицало обесхрабрујуће на Јеремију?

⁵ Јеремија је у извесној мери доживео обесхрабрење у свом завичају. Одрастао је у Анатоту. То је био левитски град, неколико километара североисточно од Јерусалима. Он је тамо вероватно имао познанике и рођаке. Исус је рекао да пророк нема части у свом завичају и то је било тачно и у Јеремијином случају (Јов. 4:44). Становници тог града нису били само незаинтересовани и груби према Јеремији. Једном приликом, Бог је рекао да су ’људи из Анатота тражили Јеремијину душу‘. Ратоборно су говорили: „Немој пророковати у Јеховино име, да не би погинуо од наше руке.“ Какве речи од комшија, а можда и рођака, од којих се очекивало да су на Јеремијиној страни! (Јер. 1:1; 11:21).

 6. Ако ти се колеге на послу или други противе, како ти може помоћи оно што је Бог рекао Јеремији за „људе из Анатота“?

⁶ Уколико осећаш притисак комшија, школских другова, колега на послу или чак чланова породице, пронађи утеху у Јеховиним речима упућеним Јеремији. Он му је рекао да види оно што раде људи из Анатота. (Прочитати Јеремију 11:22, 23.) Нема сумње, те утешне речи су помогле Јеремији да савлада свако обесхрабрење због противљења људи из околине. Касније је Бог заиста показао да је видео шта су радили људи из Анатота када је ’пустио невољу на њих‘. Буди сигуран да Јехова запажа и твоје околности и да ће у одређено време нешто предузети (Пс. 11:4; 66:7). Када живимо у складу с библијским учењима и чинимо оно што је исправно, то може позитивно утицати на неке противнике тако да могу избећи невољу која би их иначе снашла (1. Тим. 4:16).

7, 8. Какво је злостављање Јеремија доживео и како је то утицало на њега?

⁷ Јеремија се није суочио само с вербалним претњама људи из свог завичаја. Запази шта је урадио један угледан свештеник из Јерусалима, по имену Пасхор.a Након што је чуо пророчанство које је објављивао Јеремија, „Пасхор [је] ударио пророка Јеремију и ставио га у кладе“ (Јер. 20:1, 2). Тај ударац вероватно није био само шамар. Неки наводе да је Пасхор дао да се Јеремији зада до 40 удараца бичем (Пон. зак. 25:3). Не само што је Јеремија био физички злостављан већ је доживео и да му се народ руга и засипа га погрдама, чак да пљује на њега. Али то није било све. Пасхор га је стрпао у кладе у којима је провео целу ноћ. Хебрејска реч која је овде употребљена носи мисао о пресавијеном положају тела. Јеремија је сурово био приморан да у боловима проведе ноћ у дрвеним кладама.

⁸ Како је такво злостављање утицало на Јеремију? Он је рекао Богу: „Смеју ми се по цео дан“ (Јер. 20:3-7). Чак му је пало на ум да престане да говори у Божје име. Међутим, као што знамо, Јеремија једноставно није могао да уради тако нешто. За њега је Божја порука коју је објављивао била ’као распламсала ватра затворена у његовим костима‘, и он је морао да говори у Јеховино име. (Прочитати Јеремију 20:8, 9.)

 9. Зашто је корисно да размишљамо о ономе што је доживео Јеремија?

⁹ Овај догађај нам може помоћи уколико се суочавамо са злурадим подсмевањем оних које познајемо, било да су то рођаци, комшије, колеге с посла или школски другови. Не треба да се изненадимо ако се због таквог противљења повремено и ми лоше осећамо. То се такође може десити ако због своје вере доживљавамо неко физичко малтретирање. Да ли треба да нас чуди ако се обесхрабримо, с обзиром да је и Јеремија имао слична осећања и да му је противљење тешко падало? Међутим, не смемо заборавити да је он уз Божју помоћ повратио радост и одважност. Његово обесхрабрење било је пролазног карактера, а тако треба да буде и у нашем случају (2. Кор. 4:16-18).

10. Који увид нам Библија пружа о Јеремијиним осећањима?

¹⁰ Понекад је Јеремија доживљавао велике промене расположења. Да ли си и ти осетио шта то значи? Можда си у једном тренутку озарен и срећан, а онда се над тобом надвију црни облаци и осећаш се лоше. Што се тиче среће коју је Јеремија осећао, она се може видети у његовим речима забележеним у Јеремији 20:12, 13. (Прочитати.) Након лошег искуства с Пасхором, Јеремија се радовао што је био ’избављен из руку зликоваца‘. Повремено се и ти вероватно осећаш тако да би поскакивао од среће, жељан да певаш Јехови, било да је то након што си преживео неку тешку ситуацију или због нечег лепог што си доживео у служби. Сви волимо кад се тако осећамо! (Дела 16:25, 26).

11. Уколико смо склони променама расположења, како нам Јеремијин пример може помоћи?

¹¹ Пошто смо несавршени, наше расположење може да варира, баш као код Јеремије. Након срећног поклича: ’Певајте Јехови‘, пао је у дубок очај, можда је чак и плакао. (Прочитати Јеремију 20:14-16.) Толико се лоше осећао да се питао зашто се уопште родио! У таквом расположењу пожелео је да човека који је објавио његово рођење задеси трагична судбина Содома и Гоморе. Али важно је да размислимо о следећем: Да ли је Јеремија остао у таквом расположењу? Да ли се предао или препустио негативним осећањима? Не. Управо супротно, он се трудио да савлада своју безвољност и успео је у томе. Запази шта се према његовој књизи касније догодило. Други Пасхор, кнез, пришао је Јеремији да у име краља Седекије пита шта ће се десити с вавилонском опсадом Јерусалима. Јеремија није устукнуо, већ је храбро изнео Јеховине осуде и какав ће бити исход те опсаде (Јер. 21:1-7). Из овог се јасно види да је Јеремија наставио да пророкује.

12, 13. Како се можемо борити с великим променама расположења?

¹² И данас неке Божје слуге доживљавају промене расположења. Можда је у питању неки физички узрок, као што је хормонска или биохемијска неравнотежа. У том случају, неки стручњак може показати како се те нагле промене расположења могу држати под контролом (Лука 5:31). Али за већину нас, осећања усхићења или потиштености нису толико екстремна нити забрињавајућа. Већина негативних осећања је највероватније незаобилазни део живота несавршених људи. Она могу произаћи из умора или губитка вољене особе. Уколико је то код нас у питању, можемо се присетити да је и Јеремија имао промене расположења, али да га је Бог ипак волео. Да бисмо се изборили с њима, можда морамо да променимо наше дневне активности тако да се више одмарамо. Или можда морамо себи дати времена да бисмо се утешили након неког жалосног губитка. Али неопходно је да редовно присуствујемо хришћанским састанцима и да учествујемо у другим теократским активностима. У томе лежи кључ да останемо уравнотежени и да не изгубимо радост док служимо Богу (Мат. 5:3; Римљ. 12:10-12).

¹³ Без обзира да ли се твоја туга и нерасположење јављају ретко или се као по неком обрасцу јављају редовно, можеш пронаћи утеху у ономе што је Јеремија доживео. Као што смо већ рекли, понекад га је обузимао очај. Али он није дозволио да га таква осећања обесхрабре и удаље од Бога кога је волео и коме је верно служио. Када су му противници узвратили злом на добро које им је чинио, он се обратио Јехови и уздао у њега (Јер. 18:19, 20, 23). Буди одлучан да и ти тако поступаш (Тужб. 3:55-57).

14. Од кога је Јеремија примао највише охрабрења?

¹⁴ Добро је да размишљамо о томе како је Јеремија био окрепљен и како је окрепио друге уморне душе (Јер. 31:25). Пророк је највише охрабрења добијао од Јехове. Замисли колико би био ојачан да си чуо како ти Јехова говори: „Ја те данас постављам да будеш као утврђени град... Они ће се борити против тебе, али те неће надвладати, јер ’ја сам с тобом‘, говори Јехова, ’да те избављам‘“ (Јер. 1:18, 19). Јеремија је с правом рекао да је Јехова ’његова снага и тврђава, уточиште у дан невоље‘ (Јер. 16:19).

15, 16. У чему треба да опонашамо Јехову кад храбримо друге?

¹⁵ Вредно је запазити да је Јехова рекао Јеремији: „Ја сам с тобом.“ Да ли у тим речима видиш шта треба ти да урадиш када је некоме потребно охрабрење? Једно је знати да хришћанском брату и сестри или рођаку треба охрабрење, али сасвим је нешто друго прискочити им у помоћ. Често је најбоље урадити оно што је Бог урадио за Јеремију — једноставно бити уз особу која пати. Затим, у неком тренутку упутити јој речи утехе, при чему није потребно засипати је речима. Можда је боље упутити јој неколико бираних речи које су осмишљене тако да је утеше и подигну. То не значи да мораш бити изузетно вешт у речима. Користи једноставне речи у којима се огледа занимање, брига и хришћанска љубав. Такве речи су прави мелем. (Прочитати Пословице 25:11.)

¹⁶ Јеремија се молио: ’Јехова, сети ме се, погледај на мене.‘ И шта се затим десило? Пророк каже: „Кад су ми дошле твоје речи, ја сам их гутао, и твоја реч ме је обрадовала и развеселила ми срце“ (Јер. 15:15, 16). Можда је и оном ко је обесхрабрен потребно да на сличан начин, такорећи, погледамо на њега и охрабримо га. Тачно је да се наше речи не могу мерити с Јеховиним. Зато у оно што кажемо можемо укључити нешто што је он рекао у Библији. Такве искрене и дирљиве речи из Библије заиста могу обрадовати срце онога ко је обесхрабрен. (Прочитати Јеремију 17:7, 8.)

17. Коју важну поуку можемо извући из Јеремијиног опхођења са Седекијом и Јоананом?

¹⁷ Запази да Јеремија није само примао охрабрење од Бога, већ га је и пружао. Како? Једном приликом, краљ Седекија је рекао Јеремији да страхује од Јевреја који су се удружили с Вавилонцима. Пророк је изговорио утешне речи подстичући краља да послуша Јехову јер тада неће настрадати (Јер. 38:19, 20). Након што је Јерусалим пао а у земљи остало само мало Јевреја, војни заповедник Јоанан размишљао је да поведе народ у Египат. Али прво се обратио Јеремији. Тај пророк га је саслушао и затим се помолио Јехови. Касније му је пренео Јеховине утешне речи о позитивном исходу, али само ако не оде у Египат (Јер. 42:1-12). У оба случаја, Јеремија је био спреман да саслуша пре него што је нешто рекао. Слушање је кључна ствар у пружању охрабрења. Нек обесхрабрена особа отвори своје срце. Док то чини, слушај њене бриге и зебње. Када је то на месту, кажи нешто охрабрујуће. Нећеш имати неко откривење за њу, али ипак можеш укључити речи из Библије које уливају снагу и усмеравају поглед на лепу будућност (Јер. 31:7-14).

18, 19. Шта о пружању утехе можемо научити из извештаја о Рихавовцима и Авдемелеху?

¹⁸ Ни Седекија а ни Јоанан нису прихватили добар Јеремијин савет, а можда и неки данас не примају наш. Али немој се обесхрабрити. Неки су повољно реаговали на Јеремијине утешне речи и вероватно ћеш и ти доживети нешто слично. Размисли о Рихавовцима, групи Кенејаца која је годинама била у пријатељским односима с Јеврејима. Између осталог, они су добили заповест од свог праоца Јонадава да, пошто су странци, не пију вино. Када су Вавилонци напали Јуду, Јеремија је довео Рихавовце у храмску трпезарију. Бог је рекао Јеремији да постави вино пред њих. Из поштовања према свом претку, Рихавовци нису пили вино. Њихова послушност била је у оштрој супротности с непослушношћу Израелаца (Јер. 35:3-10). Јехова их је преко Јеремије похвалио и пружио им обећање о светлој будућности. (Прочитати Јеремију 35:14, 17-19.) У томе можемо опонашати Јехову када храбримо друге: Кад год је то могуће, пружимо искрену похвалу.

¹⁹ Јеремија је охрабрио и Авдемелеха, Етиопљанина који је очигледно служио као дворанин код краља Седекије. Јудејски кнезови су неправедно бацили Јеремију у блатњаву јаму и оставили га тамо да умре. Авдемелех се обратио краљу Седекији који му је дозволио да спасе пророка. Тај странац је то учинио, упркос могућем оружаном сукобу (Јер. 38:7-13). Пошто је то можда створило затегнуте односе између њега и јудејских кнезова, могуће да је Авдемелех страховао за своју будућност. Јеремија се није држао по страни, пуштајући Авдемелеха да се сам избори са својим осећањима. Он је разговарао с њим и упутио му утешне речи о благословима које Бог у будућности спрема за њега (Јер. 39:15-18).

20. Шта желимо да чинимо за нашу браћу, без обзира да ли су млади или стари?

²⁰ У књизи пророка Јеремије заиста налазимо изванредне примере како можемо чинити оно на шта је апостол Павле подстицао браћу у Солуну: „Тешите једни друге и изграђујте једни друге... Нека незаслужена доброта нашег Господа Исуса Христа буде с вама“ (1. Сол. 5:11, 28).