Да ли се сваки дан питаш: „Где је Јехова?“

1, 2. (а) У каквом су духовном стању били Јевреји Јеремијиног времена? (б) Шта је требало да Јевреји Јеремијиног доба траже?

ЈЕРЕМИЈА је био сав у сузама. Обузела га је жалост због стања у ком се налазио његов народ, као и због онога што је Бог прорекао да ће их снаћи у будућности. Желео је да му глава постане извор воде, а очи зденац како би му сузе непрестано текле. Имао је сваки разлог да буде жалостан због стања свог народа (Јер. 9:1-3; прочитати Јеремију 8:20, 21). Јевреји су се бунили против Божјег закона и нису слушали његов глас, па их је зато чекала невоља (Јер. 6:19; 9:13).

² Јевреји су од својих верских вођа желели да чују само оно што им је годило. Они нису искрено хтели да сазнају шта Јехова мисли о њиховом понашању (Јер. 5:31; 6:14). Били су попут болесних особа које траже искључиво лекаре који ће рећи само оно што им прија, а занемарити озбиљне симптоме. Да се тешко разболиш, зар не би желео да чујеш тачну дијагнозу тако да би могао почети с благовременим лечењем? Гледано из духовног угла, требало је да Јевреји Јеремијиног доба траже искрено процењивање свог духовног стања. Требало је да се питају: „Где је Јехова?“ (Јер. 2:6, 8).

 3. (а) Шта је за Јевреје значило поставити питање: „Где је Јехова?“ (б) Који је један начин на који су Јевреји могли тражити Јехову?

³ Поставити питање: „Где је Јехова?“ за Јевреје је значило тражити Божје смернице у доношењу како великих тако и малих одлука. Али они то тада нису чинили. Ипак, након уништења Јерусалима и повратка из Вавилона, они су ’тражили Јехову‘. Захваљујући томе, пронашли су га и упознали његове путеве. (Прочитати Јеремију 29:13, 14.) Како су то постигли? Између осталог, тако што су у искреној молитви тражили Божје вођство. Управо тако је чинио краљ Давид. Он се молио Богу: „Дај да упознам путеве твоје, научи ме стазама својим“ (Пс. 25:4). Међутим, запази позив који је, десете године владавине краља Седекије, Бог који слуша молитве упутио преко Јеремије: „Призови ме и одазваћу ти се, и рећи ћу ти велике и недокучиве ствари које не знаш“ (Јер. 33:3). Да су се краљ и бунтовнички народ обратили Богу, он би им открио „недокучиве ствари“ као што су уништење Јерусалима и његова обнова након 70 година.

4, 5. На које је још начине Божји народ могао тражити Јехову?

⁴ Још један начин на који су могли да траже Јехову био је да истражују историју и размишљају о томе како је он водио свој народ у прошлости. Тиме су могли запазити шта му је било угодно, а шта је изазивало његов гнев. Имали су Мојсијеве списе и још неке надахнуте историјске записе, као и летописе краљева Израела и Јуде. Да су дубоко размишљали о томе и да су слушали Божје пророке, Јевреји Јеремијиног доба могли су сазнати одговор на питање: „Где је Јехова?“

⁵ Трећи начин на који су тадашњи Јевреји могли тражити Јехову био је искуство — њихово лично и искуство других. То не значи да су морали нагађати шта је исправно, а шта неисправно. Они су то могли сазнати на основу својих ранијих искустава и тога како је Јехова гледао на то што су чинили. Да су томе поклонили довољно пажње, могли су разумети какви су њихови поступци у Јеховиним очима (Посл. 17:10).

 6. Зашто је Јовов пример охрабрујућ за тебе?

⁶ Али размислимо шта то значи за нас данас. Да ли сваки пут када доносиш одлуке и бираш којим ћеш путем ићи размишљаш о питању: „Где је Јехова?“ Неки можда мисле да том питању не придају онолико пажње колико би требало. Ако се то у неком смислу може рећи и за тебе, немој очајавати. То је био изазов чак и за богобојазног патријарха Јова. Када је био под притиском, постао је превише заокупљен собом тако да је изгубио из вида Јехову. Зато га је Елијуј упозорио на оно што је чест пропуст код људи: „Нико не каже: ’Где је Бог, Велики Творац?‘“ (Јов 35:10). Он је охрабрио Јова речима: „Размисли о чудесним делима Божјим“ (Јов 37:14). Требало је да Јов размишља о Јеховиним чудесним делима стварања и о његовој бризи за људе и вођству које им пружа. На основу личног искуства, Јов је разумео Јеховине путеве. Након што је издржао тешке кушње и након што му је Јехова помогао да исправи размишљање, он је рекао: „Говорио сам, али нисам разумео оно што је сувише чудесно за мене, што не познајем. Ухо је моје слушало о теби, али сада те и око моје види“ (Јов 42:3, 5).

 7. Као што се види на слици на 116. страни, о чему ће даље бити речи у овом поглављу?

⁷ Што се тиче Јеремије, он је увек тражио Јехову и успевао да га нађе. За разлику од својих сународника, он се током деценија своје верне службе стално питао: „Где је Јехова?“ У наставку овог поглавља видећемо како нам Јеремијин пример може помоћи да тражимо Јехову и проналазимо га путем молитве, проучавања и личног искуства (1. Лет. 28:9).

 8. У којим се све ситуацијама Јеремија обраћао Богу за помоћ?

⁸ Јеремија је годинама служио као Јеховин представник у Јуди и тражио га путем искрених молитви. Он је молио Бога за помоћ када је требало да објављује поруку коју народ није желео да чује, када је осећао да више не може даље и када није разумео зашто су се неке ствари дешавале. Бог га је сваки пут услишио и показао му шта треба да ради. Осмотримо неколико примера.

 9. (а) Шта је Јеремија рекао у Јеремији 15:15, 16 и како га је Јехова услишио? (б) Зашто је важно да у молитви кажемо Јехови како се осећамо?

⁹ Када је једном приликом морао да објави поруку осуде, Јеремија је осећао да му сви желе зло. Зато је замолио Бога да га се сети. Размотримо његову молитву, која се налази у Јеремији 15:15, 16, у којој можемо видети како се осећао када му је Бог одговорио. (Прочитати.) У тој молитви, он је изразио свој бол. Али орасположио се када је, да тако кажемо, пронашао Божје речи и ставио их у уста. Јехова му је помогао да увиди колика је част носити Божје име и објављивати његове речи. Јеремија је јасно видео где је Јехова у свему томе. Шта ми можемо научити из тога?

10. Шта је Јехова учинио када је пророк Јеремија рекао да више неће говорити у његово име?

¹⁰ Једном другом приликом, када га је ударио свештеник Пасхор, Имиров син, Јеремија је рекао да више неће говорити у Јеховино име. Како се Бог одазвао на Јеремијине усрдне речи? (Прочитати Јеремију 20:8, 9.) У Библији не стоји да га је услишио тако што му се обратио с неба. Међутим, он је учинио да његова реч постане попут распламсале ватре у Јеремијиним костима и тај пророк је једноставно морао да је објављује. Заиста, тиме што се Јеремија искрено обратио Богу за помоћ, иако није у потпуности разумео шта је његова воља, био је мотивисан да учини оно што је Бог желео.

11, 12. Како је Јехова одговорио Јеремији на питање зашто зли наизглед напредују?

¹¹ Јеремији је тешко падало то што су зли били успешни на свом путу. (Прочитати Јеремију 12:1, 3.) Он ни у ком случају није доводио у питање Јеховину праведност, али је желео да чује његов одговор на своју ’тужбу‘. То што је био тако директан и отворен показује да је био веома близак с Богом, као што је неко дете блиско са својим вољеним оцем. Он једноставно није разумео зашто су многи Јевреји напредовали, иако су били зли. Да ли је добио задовољавајући одговор? Јехова га је уверио да ће уништити зле (Јер. 12:14). Када је видео како су се ствари одвијале, Јеремија је био још сигурнији у Божју правду. Због тога се још више обраћао свом небеском Оцу и изливао му своје срце.

¹² Пред крај Седекијине власти, када су Вавилонци постављали опсаду око Јерусалима, Јеремија је рекао да Јеховине „очи будно прате све путеве синова људских, како би свакоме дао према његовим путевима и према плодовима његових дела“ (Јер. 32:19). Јеремија је знао Јеховин став о правди. Он је разумео да Бог гледа шта ко ради и да чује искрене молитве својих слугу. Према томе, његове слуге су могле очекивати да ће видети све више и више доказа да Бог ’свакоме даје према његовим путевима и према плодовима његових дела‘.

13. Зашто си сигуран да ће се Божја воља потпуно извршити?

¹³ Можда ни у ком случају не доводимо у питање да ли Бог праведно и мудро извршава своју вољу. Па ипак, за нас ће бити корисно ако размишљамо о ономе кроз шта је Јеремија прошао и ако кажемо Јехови све што нам је на срцу. Такво обраћање Јехови показује да верујемо да ће он извршити своју вољу, а то ће ојачати наше поверење у њега. Чак и ако у потпуности не разумемо зашто неке ствари иду одређеним током, као и зашто се Божја воља не спроводи брзином којом ми очекујемо, можемо Јехови у молитви рећи да верујемо да је све у његовим рукама. Његова воља ће се извршити на начин и у време које он сматра најбољим. То је загарантовано и немамо никаквог разлога за сумњу. Наставићемо да тражимо Јехову тако што ћемо се молити да разумемо његову вољу и да запажамо доказе њеног испуњења (Јов 36:5-7, 26).

14. Како знамо да је Јеремија проучавао историју Божјег народа?

¹⁴ Јеремија је знао да треба добро познавати Јехову да би нашао одговор на питање: „Где је Јехова?“ (Јер. 9:24). Док је састављао књиге које су данас познате као 1. и 2. Краљевима, сигурно је проучавао историју Божјег народа. Он је поименце споменуо ’књигу о Соломоновим делима‘, ’летописе краљева Израела‘ и ’летописе Јудиних краљева‘ (1. Краљ. 11:41; 14:19; 15:7). На основу њих је увидео како је Јехова поступао у различитим ситуацијама. Могао је да види шта је Јехови било угодно и како је гледао на одлуке свог народа. Такође је могао да чита доступне надахнуте списе које су записали Мојсије, Исус Навин, Самуило, Давид и Соломон. Несумњиво је и много тога знао о пророцима из прошлости, као и о својим савременицима. Како је Јеремији користило такво проучавање?

15. Како је Јеремији користило истраживање Илијиног пророчанства?

¹⁵ Јеремија је забележио извештај о Језавељи, злој жени краља Ахава који је владао у Самарији. Такође је записао да је Илија рекао да ће Језавељу појести пси на језраелском пољу (1. Краљ. 21:23). Отприлике 18 година касније, Језавеља је заиста била бачена кроз прозор, затим су је изгазили Јујеви коњи и на крају су је појели пси, баш као што је Јеремија забележио (2. Краљ. 9:31-37). То што је био добро упознат чак и с детаљима Илијиног пророчанства и њиховим испуњењем, сигурно је ојачало његову веру у Божју реч. Вера коју је изградио проучавањем Јеховиних дела из прошлости ојачала га је да као пророк истраје у својој служби.

16, 17. Зашто Јеремија није престао да преноси Божје опомене злим краљевима свог времена?

¹⁶ Осмотримо још један пример. Шта је Јеремији помогло да, упркос прогонству, не посустане с упозоравањем злих краљева попут Јоакима и Седекије? Један од главних разлога је тај што га је Јехова поставио да за Јудине краљеве буде „као утврђени град, гвоздени стуб и бакарни зид“ (Јер. 1:18, 19). Али не треба превидети ни чињеницу да је Јеремија доста истраживао о владавини ранијих краљева Јуде и Израела. Он је забележио да је Манасија подигао „олтаре свој небеској војсци у оба дворишта Јеховиног дома“, да је спалио свог сина као жртву и да је пролио много недужне крви (2. Краљ. 21:1-7, 16; прочитати Јеремију 15:4). Међутим, Јеремија је сигурно знао и то да је Јехова опростио Манасији и вратио га на престо, након што се тај краљ понизио пред њим и молио га за милост. (Прочитати 2. Летописа 33:12, 13.)

¹⁷ Јеремија у својим списима нигде не помиње Јеховино милосрђе према Манасији. Међутим, Јеремија је сигурно чуо шта је било с тим краљем који се покајао за своје ужасне грехе и који је умро само око 15 година пре него што је он започео са својом пророчком службом. То што је имао дубљи увид у оно што се десило с Манасијом, сигурно му је помогло да схвати колико је важно подстицати краљеве, као што је био Седекија, да траже Јеховину милост и милосрђе. Чак се и краљ озлоглашен због идолопоклонства и крвопролића могао покајати и добити опроштај. Да си био на Јеремијином месту, да ли би те то што се десило с Манасијом охрабрило да истрајеш под влашћу других злих краљева?

18. Шта је Јеремија научио из онога што се десило с Уријом?

¹⁸ Током своје пророчке службе, Јеремија је сигурно доста тога научио посматрајући како су његови сународници реаговали у неким ситуацијама. Један од њих био је пророк Урија, који је за време владавине краља Јоакима пророковао против Јерусалима и Јуде. Међутим, због страха од тог краља, побегао је у Египат. Након тога, краљ је послао своје људе да га врате из Египта, а затим погубе (Јер. 26:20-23). Шта мислиш, да ли је Јеремија нешто научио из онога што се десило с Уријом? Сигурно да јесте, будући да је наставио да упозорава Јевреје о предстојећој катастрофи, чинећи то чак и на подручју храма. Јеремија је остао храбар и Јехова га није напустио. Нема сумње да је Јехова подстакао Сафановог сина Ахикама да заштити храброг Јеремију (Јер. 26:24).

19. Шта је Јеремија могао да закључи из тога што је Јехова увек изнова слао пророке свом народу?

¹⁹ Јеремија је учио и из личног искуства, које је стицао док је по Јеховиној речи упозоравао народ. Четврте године владавине краља Јоакима, Јехова је упутио Јеремију да запише све његове речи од времена Јосије па до тада. Зашто је Јеремија добио такву заповест? Да би подстакао народ да се одврати од зла и добије опроштај. (Прочитати Јеремију 36:1-3.) Он је започињао своју службу рано ујутру и чак молио народ да престане чинити гадости (Јер. 44:4). Зар није очигледно да је из личног искуства видео да Бог из самилости шаље пророке свом народу? А зар то није и у њему пробудило самилост? (2. Лет. 36:15). Зато можемо разумети зашто је након уништења Јерусалима рекао: „Због милости Јеховине нисмо сасвим изгинули, јер милосрђа његовог неће нестати. Обнављају се сваког јутра“ (Тужб. 3:22, 23).

20. Како попут Јеремије можемо тражити Јехову?

²⁰ Док свакодневно доносиш неке одлуке, да ли настојиш да разумеш шта је Божја воља, тиме што себи постављаш питање: „Где је Јехова?“ (Јер. 2:6-8). За разлику од Јевреја његовог времена, Јеремија се увек обраћао за помоћ Свемоћном Богу када је требало да одлучи којим путем да пође. Несумњиво је мудро да када доносимо неку одлуку опонашамо Јеремију тако што увек тражимо Јеховино вођство.

21. (а) Како ти молитва може помоћи да кренеш у службу проповедања? (б) Како ти молитва може помоћи када је неко на подручју груб?

²¹ Одлука коју доносимо не мора бити од изузетне важности нити мора бити нека прекретница у животу. На пример, може то бити одлука да планираног дана идемо у службу. Замисли да када се пробудиш видиш да је облачно и да неће бити леп дан. Осим тога, подручје на које си планирао да идеш често се обрађује. Можда ти кроз мисли прођу неке особе које су те одбиле с лажном љубазношћу или директном грубошћу. Можеш ли се тако рано ујутру помолити и питати: „Где је Јехова?“ То ти може помоћи да размишљаш колико је дивна порука коју носиш и да још боље разумеш да Бог жели да објављујеш ту поруку. Тада можеш осетити како Јеховина реч у теби постаје извор радости, као што је то било у Јеремијином случају (Јер. 15:16, 20). Ако у току службе наиђеш на неког ко је веома груб или ти чак прети, да ли ћеш се поново у молитви обратити Богу? Не заборави да ти он може дати свети дух тако да реагујеш онако како он то жели. Тада ће твоја жеља да преносиш Божју реч надвладати негативна осећања (Лука 12:11, 12).

22. Зашто Бог не слуша неке молитве?

²² Добро је имати на уму да неке молитве Јехова не жели да чује. (Прочитати Тужбалице 3:44.) Он није слушао молитве бунтовних Јевреја зато што су ’одвраћали ухо да га не слушају‘ и упорно су чинили оно што је зло (Посл. 28:9). Јеремија је добро разумео следећу поуку, коју и ми треба да разумемо: Ако неко не поступа у складу са својим молитвама, то жалости Бога и он не слуша такве молитве. Тако нешто сигурно желимо да избегнемо по сваку цену.

23, 24. (а) Шта је веома важно да бисмо сазнали шта је Јеховина воља? (б) Како можеш извући још више користи из проучавања?

²³ Поред тога што у молитви искрено тражимо Јеховино вођство, треба и да проучавамо, јер је то главни начин на који можемо сазнати шта је његова воља. У том погледу смо у предности у односу на Јеремију, зато што имамо целу Библију. Попут Јеремије, који је дубоко истраживао да би саставио свој надахнути историјски извештај, и ми можемо такорећи дубоко копати по Божјој Речи и тражити Божје вођство, питајући се: „Где је Јехова?“ Када настојимо да сазнамо шта је Божја воља у нашем случају, ми показујемо да се уздамо у њега и тада ћемо бити попут ’дрвета посађеног поред вода, које своје корење пушта поред воденог тока‘. (Прочитати Јеремију 17:5-8.)

²⁴ Док читаш Свето писмо и дубоко размишљаш о прочитаном, покушај да разумеш шта Јехова жели да урадиш у различитим ситуацијама. Можеш да тражиш начела која желиш да запамтиш и примениш у свом животу. Док читаш историјске записе, Божје заповести и начела, као и мудре изреке, размишљај како то треба да утиче на твоје свакодневне одлуке. Када себи постављаш питање: „Где је Јехова?“, он ти путем своје писане Речи може помоћи да се избориш с веома тешким ситуацијама. Поред тога, Библија ће ти открити „недокучиве ствари које не знаш“ или о којима ниси размишљао из одређеног угла (Јер. 33:3).

25, 26. Како нам могу помоћи искуства?

²⁵ Надаље, вредно је размишљати и о искуствима, како личним тако и туђим. Примера ради, Уријин случај нам показује да неки престану да се ослањају на Јехову (2. Тим. 4:10). Таква искуства ти могу помоћи да избегнеш горке последице које су они доживели. Поред тога, никако немој заборавити да попут Јеремије често размишљаш о Јеховиној верној љубави и милости коју си лично осетио. Без обзира колико је тешка ситуација у којој се налазиш, немој мислити да Свевишњи Бог не брине за тебе. Још како брине, као што смо видели из Јеремијиног примера.

²⁶ Док размишљамо како Јехова данас помаже својим слугама, запазићемо различите начине на које свакодневно пружа вођство. Једна млада сестра из Јапана по имену Аки мислила је да није достојна да буде Божји слуга. Једног дана се у служби поверила супрузи покрајинског надгледника. Рекла је да осећа да је Јехова незадовољан њеном службом и да је само питање времена када ће је одбацити, али да се она труди да настави да му служи. Жена покрајинског надгледника ју је охрабрила тиме што је рекла да је на њу увек гледала као на ревну сестру, предану Богу свим срцем. Касније је та млада сестра доста размишљала о том разговору. У ствари, уопште није било неког опипљивог доказа да је Јехова икада на њу гледао као на неког ко му служи с пола срца. Касније се Аки молила Јехови: „Пошаљи ме где год ти мислиш да треба. Учинићу све што желиш.“ Баш негде у то време, отишла је у једну страну земљу где је постојала мала група на јапанском, којој је био потребан неко ко зна тај језик и ко би им се могао прикључити. Пошто је рођена у тој земљи, могла је без већих проблема да се пресели и помогне тој групи. Али није имала смештај. Шта се тада десило? Једна сестра, чија се ћерка управо одселила, понудила јој је собу. „Све се уклопило баш као у некој слагалици. Јехова је уклонио све препреке“, рекла је она.

27. Зашто у свему треба себи да постављаш питање: „Где је Јехова?“

²⁷ Многа браћа и сестре могу навести примере када су добили Божје вођство, можда путем читања Библије или личног проучавања. И ти можда имаш слична искуства. Она те могу још више приближити Јехови и подстаћи да му се чешће и с више осећања молиш. Будимо сигурни да ће нам он показати којим путем да идемо ако свакодневно тражимо његово вођство, постављајући себи питање: „Где је Јехова?“ (Ис. 30:21).