Као прво, за кости се каже да су се „осушиле“ и да су биле „веома суве“ (Језек. 37:2, 11). Из тога се види да је Божји народ дуго био „мртав“. Као друго, мртви су враћени у живот постепено, а не одједном. Најпре се зачуло шушкање и „кости су почеле да се примичу једна другој“. После тога су се на костима појавиле „тетиве и месо“. Затим је месо било прекривено кожом. Тада је у тела „ушао дах“, па су оживела. На крају је Јехова одвео своје слуге у њихову земљу. За све то је било потребно време (Језек. 37:7-10, 14).

Из Језекиљеве визије такође сазнајемо да је Божји народ постепено враћен у живот и ослобођен утицаја лажних учења. Када је то почело и како се одвијало? У визији се спомиње да се „зачуло [...] шушкање“. То је почело да се испуњава неколико векова пре времена краја. На који начин? Иако су лажна учења још увек имала снажан утицај на људе, појединци су трагали за истином и желели су да служе Богу. Неки од њих су давали све од себе како би превели Библију на језик обичног народа. Други су истраживали Божју Реч и говорили су људима о ономе што су сазнали из ње.