Промена светске власти

АКО би могао да бираш, под каквом владавином би волео да живиш? Сигурно би већина нас желела стабилну владавину која би нам пружала личне слободе у разумној мери. Морала би то бити владавина која зауздава криминал, залаже се за мир и социјалну правду, унапређује материјално благостање. Свакако бисмо велику вредност придавали томе да не буде ни угњетавачка ни корумпирана.

На жалост, већина владавина до сада је била далеко од тог идеала. Шта нам открива пажљиво истраживање светских прилика у другој половини 20. века? Сиромаштво, корупцију, промашаје, угњетавање, социјалне неправде, криминал и међународну затегнутост – то су резултати хиљадугодишњих људских владавина.

Мора се наравно признати да је увек било појединих искрених и способних државника. Неки облици владавине су се показали да су релативно стабилни и успешни неко време. Али промашај људске владавине у целини да учини за човечанство оно што се с правом од ње очекује, доказује истинитост библијске изјаве да „пут човечји није у његовој власти нити је човеку који ходи у власти да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23). Другим речима, човек није створен да влада собом без туђе помоћи.

Ради тога је добро да знамо да предстоји промена светске власти. Шта мислимо тиме? То значи да ће власт над целим човечанством ускоро преузети један сасвим нови облик владавине која ће бити потпуно успешна. Ова од Бога проречена радикална промена владавине је у ствари главна тема Библије.

Божја заинтересованост за владавину

Бог је одувек био заинтересован за владавину над човечанством. Он тачно посматра у којој мери људске владавине удовољавају својим обавезама и понекад их такође позива на одговорност. Библија је прорекла развитак најважнијих државних творевина задњих 2 500 година. У библијској књизи пророка Данила која је писана 500 година пре Христовог рођења налазе се пророчанства о паду древног Вавилона, успону и пропасти Медо-Персије, Грчке и Рима. Пророчанства описују чак и постанак англо-америчке светске силе нашег времена. Ако се укратко позабавимо са неколико тих пророчанстава моћи ћемо боље разумети шта је мишљено са променом светске власти.

Код првог од тих чудноватих пророчанстава се ради о инспирисаном сну у ком су политичке светске силе које су владале од Даниловог времена узастопце све до у наше дане приказане огромним кипом. Један камен исечен из једног брда, а да га рука није такла, удара у тај кип и здроби га. Здробио је светске силе у прашину, да постале су „као плева коју разноси ветар с гумна; ветар их однесе и не нађе им се више нигде трага“ (Данило 2:31-43).

У истој глави Данилове књиге се такође објашњава шта све ово треба да значи. Све то треба показати да ће без успешне људске владавине бити надомештене нечим неупоредиво бољим јер је речено: „У време тих царева Бог ће небески подигнути царство које се неће никад уништити и које неће доћи под власт другог народа; оно ће разбити и уништити сва та царства (људска), а само ће вечно постојати. ... Сан је истинит и тумачење му је верно“ (Данило 2:44, 45).

Овим додуше ствар још није завршена. У једној другој визији су једна за другом светске силе приказане као огромне животиње са карактеристичним ознакама дотичне светске силе. Данилу је дозвољено да види небески престо „старца“ који улива страхопоштовање и показано му је било нешто што се неће догодити за време његовог живота него тек у наше дане, за време власти англо-америчке светске силе. Видео је заседање Јеховиног врховног небеског суда да суди светским силама (Данило 7:2-12). Како то произлази из даљних ставака требала је уследити промена светске власти. Коме је требало да се преда власт?

Неко као син човечји

Данилов одговор одушевљава:

„Ја погледах у мојим ноћним виђењима и гле, на облацима небеским дође неко као син човечји. Он приступи к старцу и приближи се к њему. Њему се даде власт, слава и царство, и њему служаху сви народи и сва племена, и људи свих језика. Његова је власт вечна која неће проћи и његово царство неће никада престати“ (Данило 7:13, 14).

Данило је употребљен да прорекне да ће „старац“, сам Јехова Бог, начинити крај неуспелим властима угњетавачких људских владавина. Надоместиће их владавином, бољом од свега што би људи икада могли замислити – невидљивим Царством које ће са неба вршити моћ и власт. Али ко је тај „као син човечји“ који прима Царство?

Што се тога тиче нисмо у неизвесности. Исус је себе означио „сином човечјим“. Своју присутност је описао као време „када дође син човечји у својој слави и сви анђели с њиме“ (Матеј 25:31, НС). Када је јеврејски првосвештеник позвао Исуса да каже суду да ли је он „Христ, син Божји“, одговорио је: „Ти каза. Али вам кажем: Одсад ћете видети сина човечјег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским“a (Матеј 26:63, 64, НС).

Последња људска светска сила

Некако 600 година после Данила апостол Јован је под Божјим надахнућем написао библијску књигу Откривење. У њој су светске силе означене као моћни „цареви“, а о њима је речено: „И јесу и седам царева. Пет је њих пало, један постоји, а други још није дошао, а кад дође за мало ће остати“ (Откривење 17:10).

Пет царева који су већ пали када је Јован ово написао су били Египат, Асирија, Вавилон, Медо-Персија и Грчка. Римска светска сила је баш „постојала“. Седма, англо-америчка светска сила наших дана, још није дошла. Према Откривењу неће ни једна светска сила преживети сада владајућу седму светску силу. Она је последња. Друге неће више бити.

Не треба да се ради тога уплашимо. Напротив, то треба да нас одушеви. Јер то значи да се ратоборна, неправедна људска власт ближи свом крају. Пророчанства се слажу у томе говорећи о промени начина управљања Земље без премца – о промени од себичне људске на праведну небеску власт, Божје Царство.

Владавина Царства

Али шта је то Царство? То никако није само нешто што добро утиче на срце и човечји живот. Такође је много више него само постојање „хришћанске“ цркве. Божје Царство је права владавина са царем, сувладарима, подручјем над којим влада и поданицима. Донеће споменуте дивне благослове.

Исус је цар тог Царства. Једном се упоредио са човеком угледног рода који „оде у далеку земљу да прими за себе царску власт и да се врати“. О том времену што је тада лежало у будућности рекао је: „А када дође син човечји у својој слави и сви анђели с њиме, онда ће сести на престо славе своје“ (Лука 19:12; Матеј 25:31, НС).

Када треба да дође „син човечји“? Што се тога тиче такође нисмо у неизвесности. Горе споменуте Исусове речи су део одговора на питање: „Шта је знак твоје присутности и свршетка система ствари?“ (Матеј 24:3, 30). Као што су то наши часописи већ много пута указали, код тога се ради о невидљивој „присутности“ на небу, а она је почела године 1914. на крају „одређених времена народа“ (Лука 21:24).b

Како то произлази из 12. главе Откривења, Исус је тада преузео власт и збацио сотону с неба у околину Земље. Један глас с неба је објавио: „Сад наста спасење и сила и царство нашега Бога и власт његовог Христа јер је збачен тужитељ наше браће.“ То нам такође објашњава зашто су се од оног времена толико погоршале прилике у свету. Глас с неба је осим тога рекао и ово: „Тешко земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама с великим гневом знајући да има мало времена“ (Откривење 12:9-12).

Овај кратки рок ће ускоро истећи. У једној од наредних глава Откривења Исус Христ је приказан на белом коњу. У својству „речи Божје“ он ће ’бити народе’ и „пашће их гвозденом палицом“ што одговара сатирању народа преко Божјег Царства које је слично једном камену који постаје све већи и испуњава сву земљу, како је то било показано Данилу (Откривење 19:11-16; Данило 2:34, 35, 44, 45).

Људске политичке силе сличне зверима неће никад више угњетавати човечанство.

Сувладари

Али то још није све. Данило је осим тога под инспирацијом објавио да Царство не треба бити предано само ономе „као сину човечјем“ него и „народу светаца Свевишњега“ (Данило 7:27).

О коме се ради код тог народа? У Откривењу је о јагњету Исусу Христу речено: „Искупио си Богу људе од сваког племена и језика и народа и народности и учинио их Богу нашему царством и свештеницима и они ће царевати над земљом.“ Даље је речено да ће „бити Божји и Христови свештеници, и цароваће с њим хиљаду година“. И њихов се број наводи – 144 000 (Откривење 5:9, 10; 14:1; 20:6). Ови од Највишег одабрани учествоваће у светској владавини његовог сина Исуса Христа. Да ли је могуће да се наша будућност стави у боље руке него што су руке Божјих изабраника? Никако. Ово Царство биће најбоља могућа владавина – надмашиће све што је човек до сада упознао. Под његовом влашћу биће сва Земља претворена у рај одговарајуће првобитној Божјој намери.

Прочитај и следећи чланак како би утврдио да ли је то онај облик владавине под којим би хтео живети.

[Фусноте]

[Оквир на 4. страни]

„Главна тема Исусовог поучавања“

„Божје Царство је у Исусовом поучавању заузимало централно место“ (Нова католичка енциклопедија).

„(Божје Царство) се сматра главном темом Исусовог поучавања“ (Енциклопедија Британика).

Када си последњи пут чуо да се у твојој цркви говорило о „главној теми Исусовог поучавања“?

[Оквир на 5. страни]

Збрка у вези Божјег Царства

Неки заступају мишљење да је „црква на земљи“ Божје Царство док други опет верују да ће се садашњи свет „под хришћанским утицајем преобразити док од њега не постане Царство“. Други опет кажу да је Божје Царство „Божја власт у срцима и животу појединца“.

Да ли Божје Царство није од никакве веће важности? Да ли се код тога ради заиста само о једном религиозном уређењу, о постепеним политичким променама или духовном стању у људским срцима?