Преживети ’Јеховин дан‘
„Дан [ је] Господњи велик и страховит. Ко ће му одолети?“ (ЈОИЛ 2:11).
„СТРАХОВИТ“! Тако Божји пророк Јоил описује велики ’дан Јеховин‘. Међутим, ми који волимо Јехову и који смо му се предали на темељу Исусове откупне жртве, не треба да дрхтимо од страха док се Јеховин дан приближава. Биће то заиста дан који улива страхопоштовање, али и дан величанственог спасења, дан ослобођења од злог система ствари који човечанству већ миленијумима наноси невоље. Имајући у виду тај дан, Јоил позива Божји народ да се ’радује и весели, јер ће Господ дела велика учинити‘, и додаје засигурање: „Али ће се спасти сваки који име Господње призове.“ Затим, у Божјем уређењу Краљевства, „спас ће бити... као што Господ рече, међу избављенима [„преживелима“, NW] што Господ позове“ (Јоил 2:11, 21, 22, 32).
2 Јеховин страховити дан не треба мешати с ’даном Господњим‘ из Откривења 1:10. Овај други дан обухвата испуњење 16 визија које су описане у Откривењу, у поглављима од 1 до 22. Он обухвата време испуњења свих догађаја које је Исус прорекао у одговору на питање својих ученика: „Кад ће то бити, и какав ће бити знак твога доласка [„твоје присутности“, NW] и свршетка света?“ Исусову небеску присутност означавају застрашујући ’ратови, глади, мржње, пошасти и безакоње‘. Док се ови јади умножавају, Исус пружа утеху богобојазним људима тиме што шаље своје данашње ученике да проповедају „ово јеванђеље о краљевству... по свему свету за сведочанство свима народима“. Затим, као врхунац дана Господњег, избиће „крај“ садашњег система ствари, Јеховин застрашујући дан (Матеј 24:3-14; Лука 21:11). То ће бити Јеховин дан за извршење брзе пресуде над Сотониним поквареним светом. ’Трешће се небеса и земља. Ал’ ће Господ бити уточиште свом народу‘ (Јоил 3:16).
Јехова делује у Нојевим данима
3 Светско стање данас, има паралелу у стању „у време Нојево“, пре више од 4 000 година (Лука 17:26, 27). У Постању 6:5 читамо: „Господ виде да је неваљалство људи велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само к злу управљене.“ Колико само то личи на данашњи свет! Злоћа, похлепа и безакоње обилују по свуда. Понекад можда мислимо да је у изопачености човечанство доспело до дна. Али пророчанство апостола Павла у вези с ’последњим данима‘ и даље се испуњава: „Људи зли и заводљиви напредоваће увек у злу, варајући и друге и саме себе“ (2. Тимотеју 3:1, 13).
4 Да ли је религија могла да донесе ослобођење човечанству у Нојевим данима? Напротив, отпадничка религија каква је тада постојала увелико је допринела том погубном стању. Наши прародитељи су подлегли лажном учењу ’старе змије, која се зове Ђаво и Сотона‘. У другој генерацији од Адама, ’поче се призивати име Јеховино‘, како изгледа на богохулан начин (Откривење 12:9; Постање 3:3-6; 4:26). Касније, бунтовни анђели, који су напустили искључиву оданост Богу, материјализовали су се у људска тела како би имали незаконите сексуалне односе с привлачним људским кћерима. Те жене су рађале хибридне џинове, зване Нефилими, који су тлачили и кињили човечанство. Под тим демонским утицајем, ’свако тело поквари свој пут на земљи‘ (Постање 6:1-12).
5 Међутим, једна породица је сачувала интегритет према Јехови. Зато, Бог „сачува Ноја, проповедника правде, и са њим још само седморицу и наведе потоп на свет бездушника“ (2. Петрова 2:5). Тај Потоп је предочавао страховити дан Јеховин, који обележава крај овог система ствари о коме је Исус прорекао: „А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, ни Син, него Отац сам. Као што је било у време Нојево, тако ће бити и о доласку Сина човечјега. Јер у дане пред потопом јеђаху и пијаху људи, жењаху се и удаваху до дана кад Ноје уђе у корабљу; и ни о чему не посумњаху док не дође потоп и све њих не однесе. Тако ће бити и о доласку Сина човечјега“ (Матеј 24:36-39). Ми смо данас у сличној ситуацији, и зато нас Исус подстиче да ’пазимо на себе, и да будемо будни, стално се молећи да успемо умаћи свему ономе што ће се збити‘ (Лука 21:34-36).
Јеховина судска казна над Содомом и Гомором
6 Неколико стотина година после Потопа, када су се Нојеви потомци намножили на земљи, верни Аврам и његов братанац Лот били су очевици једног другог страховитог дана Јеховиног. Лот и његова породица живели су у граду Содому. Заједно са суседним Гомором, тај град је био утонуо у одвратан полни неморал. Материјализам је такође био првенствена ствар, што је коначно утицало чак и на Лотову жену. Јехова је рекао Авраму: „Велика је вика настала на Содом и Гомор и грех је њихов сувише грдан“ (Постање 18:20). Аврам је молио Јехову да поштеди те градове због праведника у њима, али Јехова је рекао да тамо није могао да нађе чак ни десет праведника. Анђели од Бога помогли су Лоту и његовим двема кћерима да побегну у оближњи град Сигор.
7 Шта је уследило? Упоређујући наше „последње дане“ с Лотовим, Лука 17:28-30 извештава: „Као што би у дане Лотове опет ће бити. Јеђаху људи, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зиђаху, а у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор с неба и погуби све. Тако ће бити и у онај дан кад се појави Син човечји.“ Судбина Содома и Гомора у том застрашујућем дану Јеховином преноси јасно упозорење нама у овом времену Исусове присутности. Данашњи нараштај човечанства такође се ’подао блуду и противприродним пороцима‘ (Јуда 7). Штавише, ставови у вези с неморалним сексом нашег времена одговорни су за многе „куге“ које је Исус прорекао за ово време (Лука 21:11).
Израел жање „олују“
8 Током времена, Јехова је изабрао Израел да буде ’његов испред свих народа... краљевство свештеника и свет народ‘. Али то је зависило од њиховог ’слушања гласа његовог и држања савеза његовог‘ (Излазак 19:5, 6). Да ли су они ценили ту величанствену предност? Далеко од тога! Истина, верни појединци из тог народа служили су му лојално — Мојсије, Самуило, Давид, Јосафат, Језекија, Јосија, као и одани пророци и пророчице. Ипак, нација као целина била је неверна. С временом, краљевство се распало на два дела — Израел и Јуду. Све у свему, обе нације су се упетљале у паганско обожавање и друге обичаје суседних земаља који срамоте Бога (Језекиљ 23:49).
9 Како је Јехова просудио ствари? Као и увек, он је оглашавао упозорење, у складу с начелом које је изнео Амос: „Господ, Вечити, ништа и не чини а да тајну своју слугама својим, пророцима, не открије.“ Сам Амос је објавио јао за северно краљевство Израела: „Што л’ очекујете од дана Господњег? Тама ће он бити, а не светлост“ (Амос 3:7; 5:18). Надаље, Осија, који је исто био пророк као Амос, објавио је: „Пошто су ветар посејали, олују ће жети“ (Осија 8:7). Године 740. пре н. е., Јехова је употребио асирску војску да опустоши северно краљевство Израела једном за свагда.
Јеховин обрачун с отпадничком Јудом
10 Јехова је такође слао своје пророке јужном краљевству Јуде. Па ипак, краљеви Јуде као што су Манасија и његов наследник, Амон, наставили су да чине оно што је зло у Његовим очима, проливајући ’многу крв праведну и служећи идолима и клањајући им се‘. Иако је Амонов син Јосија чинио оно што је исправно у Јеховиним очима, краљеви који су били после њега, као и народ, поново су огрезли у злоћи, тако да ’Господ не хте опростити‘ (2. Краљевима 21:16-21; 24:3, 4).
11 Јехова је преко свог пророка Јеремије објавио: „Чудо бива и страхота у земљи. Лажно пророкују пророци, свештеници преко њих господују, и то је народу мило. Шта ћете на крају радити?“ Нација Јуде постала је крива за крв до крајности, и њен народ је био искварен крађом, убиством, вршењем прељубе, лажним заклињањем, ходањем за другим боговима и другим одвратним стварима. Божји храм је постао „пећина хајдучка“ (Јеремија 2:34; 5:30, 31; 7:8-12).
12 Јехова је објавио: „Јер ћу зло ја са севера [из Халдеје] довести и велику погибао“ (Јеремија 4:6). Тако је он довео Вавилонску светску силу, у то време „маљ целе земље“, да удари на одметнички Јерусалим и његов храм (Јеремија 5:23). Године 607. пре н. е., после тешке опсаде, град је пао под моћном војском Навуходоносора. „Краљ Вавилонски учини да се закољу синови Седекијини у Ривли на његове очи; краљ Вавилонски учини да се покољу и сви знатнији људи од Јуде. После тога даде Седекији ископати очи и свезати га у двоје бакрене вериге, да га одведе у Вавилон. Халдејци попалише огњем дом краљев и домове народа и раскопаше зидове Јерусалимске. Невузарадан, заповедник телохранитеља, одведе као заробљенике у Вавилон оне од народа који бејаху остали у граду, који се беху њему предали, и остали део народа“ (Јеремија 39:6-9).
13 Заиста страховит дан! Па ипак, мало душа које су слушале Јехову биле су међу избављенима из тог ватреног суда. У њих су спадали неизраелски Рихавовци који су за разлику од Јудеја испољили понизан и послушан дух. Такође су били спасени верни евнух Авдемелех, који је Јеремију избавио од смрти у блатњавој јами, и Јеремијин лојални писар, Варух (Јеремија 35:18, 19; 38:7-13; 39:15-18; 45:1-5). Таквима је Јехова објавио: „Јер ја знам намисли које имам за вас... намисли мира а не невоље да вам дам будућности и наде.“ То обећање је имало једно минијатурно испуњење 539. пре н. е. када је богобојазне Јевреје ослободио освајач Вавилона, краљ Кир, и вратио их да поново изграде град Јерусалим и храм. Они данас који долазе из вавилонске религије и бивају обновљени за Јеховино чисто обожавање, могу се на сличан начин унапред радовати славној будућности вечног мира у Јеховином обновљеном Рају (Јеремија 29:11; Псалам 37:34; Откривење 18:2, 4).
„Велика невоља“ у првом веку
14 Пребацимо се сада у први век н. е. До тог времена, обновљени Јевреји опет су се заглибили у отпадништво. Јехова је послао свог јединорођеног Сина на земљу да буде његов Помазаник, то јест Месија. Током година од 29. до 33. н. е., Исус је проповедао широм израелске земље, говорећи: „Покајте се, јер се приближи краљевство небеско“ (Матеј 4:17). Надаље, сакупљао је и поучавао ученике да учествују с њим у објављивању добре вести о Краљевству. Како су јеврејски владари реаговали? Оклеветали су Исуса и на крају извршили гнусан злочин тиме што су га погубили паћеничком смрћу на мученичком стубу. Јехова је одбацио Јевреје као свој народ. Сада је одбацивање тог народа било трајно.
15 На дан Педесетнице 33. н. е., ускрснули Исус је излио свети дух, и то је његове ученике оспособило да говоре страним језицима Јеврејима и прозелитима који су се брзо прикупљали. Обраћајући се мноштву, апостол Петар је објавио: „Овога Исуса ускрсну Бог, чему смо ми сви сведоци... Нека зна дакле добро сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овога Исуса кога ви разапесте.“ Како су искрени Јевреји реаговали? „Ражали им се у срцу“, покајали су се за своје грехе и крстили се (Дела апостолска 2:32-41). Проповедање краљевства се убрзавало, и за 30 година било је проширено на ’све створење под небом‘ (Колошанима 1:23).
16 Сада је било право време да Јехова изврши пресуду над својим одбаченим народом, природним Израелом. Многе хиљаде, из нација широм тада познатог света, стицале су се ка хришћанској скупштини и биле су помазане као духовни ’Израел Божји‘ (Галатима 6:16). Међутим, Јевреји тог времена спали су на пут мржње и секташког насиља. Супротно ономе што је Павле писао о томе да се ’покоравају вишим властима‘, они су се отворено побунили против Римске силе која је владала над њима (Римљанима 13:1). Јехова је очигледно маневрисао догађајима који су следили. Године 66. н. е., римске легије под генералом Галом напредовале су у опседању Јерусалима. Нападачки Римљани су толико продрли у град да су почели поткопавати зид храма. Као што историја по Јосифу бележи, заиста је то била невоља за град и за народ.a Али, изненада су нападачки војници почели да беже. То је Исусовим ученицима омогућило да „беже у горе“, као што се саветовало у његовом пророчанству записаном у Матеју 24:15, 16.
17 Међутим, потпуно извршење Јеховине пресуде на врхунцу те невоље требало је тек да уследи. Године 70. н. е., римске легије, сада под генералом Титом, поново су напале. Овог пута битка је била одлучујућа! Јевреји, који су чак и међусобно ратовали, нису били дорасли Римљанима. Град и његов храм били су сравњени са земљом. Више од милион измршављених Јевреја патило је и умрло, тако да је око 600 000 тела избачено кроз градске капије. Након што је град пао, 97 000 Јевреја одведено је у заробљеништво, да би многи од њих касније умрли у гладијаторским спектаклима. Заиста, једино тело спасено током година те невоље било је тело послушних хришћана који су побегли у горе преко Јордана (Матеј 24:21, 22; Лука 21:20-22).
18 Дакле, Исусово велико пророчанство у вези са ’свршетком система ствари‘ имало је своје прво испуњење, кулминирајући у Јеховином дану извршења праведне пресуде над бунтовном јеврејском нацијом 66-70. н. е. (Матеј 24:3-22). Па ипак, то је била само сенка ’долазећег дана Господњег, дана великог и страховитог‘, коначне невоље која се спрема да захвати читав свет (Јоил 2:31). Како се ти можеш ’избавити‘? То ће рећи следећи чланак.
[Фусноте]
a Јосиф прича да су нападачки Римљани опколили град, поткопали део зида, и спремали се да подметну ватру на врата Јеховиног храма. То је проузроковало ужасан страх међу многим Јеврејима који су били ухваћени унутра, јер су гледали смрти у очи (Јудејски рат, Књига II, поглавље 19).
Питања за понављање
◻ У каквој је вези ’дан Господњи‘ с ’даном Јеховиним‘?
◻ Разматрајући Нојево време, које упозорење треба да следимо?
◻ Како Содом и Гомор пружају снажну лекцију?
◻ Ко су били спасени у ’великој невољи‘ у првом веку?
[Питања за разматрање]
1. Зашто ’страховити дан Јеховин‘ треба да буде прилика за радовање?
2. У остварењу Божјих намера, шта се одиграва (а) у ’дану Господњем‘ (б) у ’дану Јеховином‘?
3. Како данашње стање има паралелу у стању Нојевих дана?
4. Какав је утицај криво обожавање имало у раним временима?
5. У указивању на догађаје из Нојевих дана, какав нам упозоравајући подстрек пружа Исус?
6, 7. (а) Шта је предочено догађајима у Лотово време? (б) Какво јасно упозорење то преноси нама?
8. До које се мере Израел држао савеза с Јеховом?
9. Како је Јехова судио бунтовном десетоплеменском краљевству?
10, 11. (а) Зашто Јехова није хтео да опрости Јуди? (б) Које одвратне ствари су исквариле нацију?
12. Како је Јехова наступио да би казнио одметнички Јерусалим?
13. Ко су били спасени у дану Јеховином 607. пре н. е., и зашто?
14. Зашто је Јехова трајно одбацио Израел?
15. Коју су предност покајнички Јевреји имали да изврше?
16. Како је Јехова маневрисао догађајима који су водили до његовог извршења пресуде над природним Израелом?
17, 18. (а) Помоћу које невоље је Јехова извршио праведну пресуду над Јеврејима? (б) Које се тело ’избавило‘ и чега је то била сенка?
[Слике на 15. страни]
Јехова је пружио избављење за Нојеву и Лотову породицу, као и 607. пре н. е. и 70. н. е.