Пророци чије поруке могу утицати на нас

 1. Зашто треба да те занимају дванаесторица пророка који су написали последње књиге хебрејског дела Светог писма?

ДА ЛИ би желео да се упознаш с дванаесторицом Божјих гласника? Пошто су живели пре него што је Исус дошао на земљу, не можеш се лично упознати с њима. Па ипак, можеш сазнати какви су били ако будеш запазио на који начин су чврсто задржали у мислима „велики Јеховин дан“. Оно што ћеш сазнати стварно је значајно за сваког хришћанина који такође мудро настоји да задржи у мислима Јеховин велики дан (Софонија 1:14; 2. Петрова 3:12).

2, 3. У ком смислу је живот дванаесторице пророка сличан нашем?

² У Писму су многи људи названи пророцима, и многе библијске књиге носе њихова имена. Као и други пророци, и дванаесторица пророка о којима ћемо говорити јесу примери верности и храбрости. Неки од њих су били пресрећни кад су видели да њихова порука утиче на срце и мисли људи и да их враћа Богу. Други су се веома разочарали кад су видели да бунтовни појединци не поштују Јеховина мерила и супротстављају се његовој вољи. Некима од те дванаесторице било је тешко да гледају људе који су били задовољни собом и који су тврдили да служе Јехови, а у ствари су угађали само себи.

³ Попут нас, и они су живели у време обележено политичким немирима, друштвеним превирањима и религиозном изопаченошћу. Пошто су и они били само ’обични људи‘, сигурно су имали неке своје страхове и проблеме (Јаков 5:17). Па ипак, оставили су нам добар пример, и њихове поруке треба озбиљно узети у обзир јер су записане у ’пророчанским Писмима‘ за поуку нама „који живимо на крају овог поретка“ (Римљанима 15:4; 16:26; 1. Коринћанима 10:11).

 4. Да ли су књиге дванаесторице пророка поређане по хронолошком реду, и које је пророке Јехова најпре користио како би упозорио свој народ и подстакао га да му се врати?

⁴ Можда мислиш да су књиге од Осије до Малахије у твојој Библији поређане по хронолошком реду, онако како су пророци живели. Али није тако. На пример, пророци Јона, Јоило, Амос, Осија и Михеј живели су у деветом и осмом веку пре н. е.a Током тог раздобља, многи краљеви и у јужном краљевству Јуде и у северном краљевству Израела нису били верни Богу. Њихови поданици нису били ништа бољи од њих, што је изазвало Божји гнев. У то време су се Асирци, а касније и Вавилонци борили за светску превласт. Израелци нису ни слутили да ће Јехова користити те две светске силе да изврши своју пресуду! Међутим, ти знаш да је Бог преко својих верних пророка стално упозоравао Израел и Јуду на опасност.

 5. Која група пророка је објављивала Јеховину пресуду док се ближило опустошење Јуде и Јерусалима?

⁵ Пошто се приближавало време да изврши пресуду над Јудом и Јерусалимом, Јехова је послао још једну групу одважних заступника. Ко је све био у тој групи? Пророци Софонија, Наум, Авакум и Авдија. Сви су они служили у том својству током седмог века пре н. е. Најтрагичнији догађаји који су обележили то раздобље били су разорење Јерусалима од стране Вавилонаца 607. пре н. е. и изгнанство Јудејаца. Као и много пута раније, десило се управо оно на шта је Бог упозорио у пророчанским изјавама неких од те четворице људи које је послао да говоре у његово име. Они су се трудили да опомену народ да је неисправно то што раде, на пример што се опијају и што су насилни, али народ није хтео да се мења (Авакум 1:2, 5-7; 2:15-17; Софонија 1:12, 13).

 6. Како је Јехова пружио охрабрење остатку који се вратио из изгнанства?

⁶ Кад се Божји народ вратио из изгнанства, биле су му потребне способне вође као и утеха и опомене да се и даље држи правог обожавања. Тој потреби је удовољила једна друга група пророка — Агеј, Захарија и Малахија. Они су служили као пророци у шестом и петом веку пре н. е. Док будеш откривао даљње детаље о дванаесторици одважних слугу који су бранили Јеховино право да буде врховни владар и о ономе што су радили, препознаћеш важне поуке које можеш применити у својој служби у овим опасним временима. Осмотримо сада хронолошким редом службу ових пророка.

7, 8. Како нас Јонино искуство може охрабрити ако изгубимо поуздање у Бога?

⁷ Јеси ли икада доживео да си на тренутак изгубио поуздање у Бога, или си можда имао осећај да ти је ослабила вера? Ако јеси, онда ће ти посебно значити Јонино искуство. Јона је живео у деветом веку пре н. е. Вероватно знаш да му је Бог рекао да иде у Ниниву, престоницу Асирског царства које је тада било у успону. Јонин задатак је био да објави осуду због зла које су чинили становници Ниниве. Међутим, уместо да се прихвати свог задатка и да се упути на североисток, око 900 километара од Јерусалима, Јона се укрцао на брод који је вероватно кренуо за Шпанију. Замисли, отишао је у супротном правцу према граду који је био удаљен 3 500 километара! Шта мислиш, зашто је то урадио? Да ли зато што се уплашио, зато што је привремено изгубио веру или чак није желео да се Нинивљани покају, па да после нападну Израел? Библија нам не каже шта је тачно био разлог. Али из Јониног искуства можемо научити да треба да пазимо како не бисмо почели да размишљамо на неисправан начин.

⁸ Сигурно знаш како је Јона реаговао кад га је Бог укорио. Док је био у утроби ’велике рибе‘ која га је прогутала, рекао је: „Спасење је од Јехове“ (Јона 1:17; 2:1, 2, 9). Након што је чудом био спасен, Јона је извршио свој задатак, али убрзо се горко разочарао кад је Јехова одустао од тога да уништи Нинивљане јер су послушали Јонину поруку и покајали се. Јехова је опет с пуно љубави исправио пророка зато што је мислио само на себе. Премда се неки усредсређују само на Јонине пропусте, Бог је Јону ценио као послушног и верног слугу (Лука 11:29).

 9. Шта можеш научити из Јоилове пророчанске поруке?

⁹ Јеси ли се икада разочарао што су људи омаловажавали библијску поруку коју си им преносио, сматрајући да непотребно уноси страх међу људе? Порука коју је преносио пророк Јоило, чије име значи „Јехова је Бог“, наишла је на сличне реакције код његових сународника. Јоило је своја пророчанства вероватно записао у Јуди око 820. пре н. е., у време краља Озије. Изгледа да су Јоило и Јона у исто време служили као пророци. Јоило је говорио о погубној најезди скакаваца који ће у налетима опустошити земљу. Да, Божји застрашујући дан био је веома близу. Међутим, Јоило није говорио само о пропасти. Охрабрујуће је запазити да је он указивао да ће верни људи ’бити избављени‘ (Јоило 2:32). Они који се буду покајали имаће Јеховин благослов и опроштење. Треба да се охрабримо имајући на уму да и ми преносимо такву поруку! Јоило је прорекао да ће Бог излити свој свети дух, то јест силу којом се служи, „на све врсте људи“. Да ли увиђаш да се то пророчанство односи и на тебе? Јоило је нагласио једини сигуран начин да се људи спасу када је рекао: „Свако ко призове Јеховино име биће спасен“ (Јоило 2:28, 32).

10. Како је Јехова користио једног човека који је био обичан сезонски радник?

¹⁰ Ако понекад сматраш да ниси дорастао том озбиљном задатку, наиме да објављујеш библијску поруку, која често не наилази на неки већи одзив, онда ћеш разумети како се осећао Амос. Он није био ни син пророка нити је припадао некој групи пророка. Био је обичан пастир и сезонски радник. Пророковао је у време јудејског краља Озије, пред крај деветог века пре н. е. Иако није потицао из неке угледне породице, Амос (чије име значи „терет; ношење терета“) преносио је озбиљне поруке упућене Јуди, Израелу и околним народима. Зар није охрабрујуће знати да Јехова може оспособити обичног човека да изврши тако значајан задатак?

11. Шта је све Осија био спреман да учини како би вршио Божју вољу?

¹¹ Да ли си се икада питао: ’Шта бих све био спреман да жртвујем да бих вршио Јеховину вољу?‘ Помисли на Осију, који је живео отприлике у време Исаије и Михеја и који је служио као пророк око 60 година. Јехова је рекао Осији да се ожени Гомером, „женом која ће починити блуд“ (Осија 1:2). Од троје деце које је Гомера касније родила, по свему судећи само је једно било Осијино. Зашто би Јехова од икога тражио да подноси понижење које доноси брачно неверство? Јехова је тиме пружио поуку о верности и опраштању. Северно краљевство је изневерило Бога попут прељубнице која је изневерила свог мужа. Утешно је знати да је Јехова упркос томе показао свом народу да га воли и настојао је да му помогне да се покаје.

12. Шта можемо научити из Михејевог примера и зашто је охрабрујуће размотрити какве је резултате имало његово пророковање?

¹² Вероватно ћеш се сложити с тим да у данашње време није лако бити одважан и потпуно се ослонити на Јехову. Уколико испољаваш те особине бићеш попут Михеја. Он је био савременик Осије и Исаије, и објављивао је поруке против Јуде и Израела за време владавине јудејских краљева Јотама, Ахаза и Језекије, у осмом веку пре н. е. Изузетан пад моралних вредности и идолопоклонство искварили су северно краљевство Израела, које је на крају опустошено када су Асирци 740. пре н. е. освојили Самарију. За то време народ у Јуди је повремено био веран Јехови, али је често био и неверан. Премда је све то слутило на зло, Михеј је налазио утеху у томе што је видео да је Божја порука коју је он преносио привремено зауставила пад Јуде у духовну исквареност и коначну пропаст. За нас је заиста охрабрујуће кад неки позитивно реагују на поруку спасења коју им преносимо!

13, 14. (а) Како ти Софонијин пример може помоћи да служиш Богу? (б) Какве је духовне реформе спровео краљ уз Софонијину помоћ?

¹³ Док су Египат и Асирија полако слабили као светске силе, Вавилон се све више истицао на светској сцени. Његов успон ће убрзо драстично утицати на народ Јуде. Божји пророци су били ту да упозоре и опомену Јеховине слуге. Позабавимо се сада службом тих пророка, имајући у мислима да и данашњи хришћани исто тако преносе упозорења.

¹⁴ Ако си морао да прекинеш с неким традиционалним породичним обичајима да би вршио Јеховину вољу, онда ћеш добро разумети Софонију. Врло је могуће да је он био чукунунук краља Језекије и рођак краља Јосије — дакле, припадник Јудине краљевске породице. Без обзира на то, Софонија је послушно преносио поруку о осуди искварених вођа у Јуди. Његово име значи „Јехова је заштитио“. Он је нагласио чињеницу да човек једино захваљујући Божјој милости може ’бити заштићен у дан гнева Јеховиног‘ (Софонија 2:3). На сву срећу, Софонијино храбро објављивање осуде донело је добре резултате. Млади краљ Јосија је спровео духовну реформу, уклонио идоле, поправио храм и обновио чисто обожавање (2. Краљевима, 22. и 23. поглавље). Софонија и други пророци (Наум и Јеремија) сигурно су имали значајну улогу у подупирању и саветовању краља. Нажалост, већина Јудејаца само се привидно покајала. Кад је Јосија погинуо у једној бици, вратили су се идолопоклонству. Након десетак година били су одведени у заробљеништво у Вавилон.

15. (а) Зашто су Нинивљани заслужили Божју осуду коју им је преносио Наум? (б) Шта можеш научити из онога што се десило Ниниви?

¹⁵ Можда сматраш да си безначајан и да ти нико не поклања много пажње. Премда хришћани имају велику предност да буду Божји „сарадници“, појединачно гледано већина њих не ужива неки посебан углед (1. Коринћанима 3:9). Слично томе, о пророку Науму знамо тек толико да је био из малог места Елкоса, који се вероватно налазио у Јуди. Међутим, његова порука је била озбиљна и важна. Зашто то можемо рећи? Наум је пророковао против Ниниве, престонице Асирског царства. Нинивљани су се одазвали на Јонино проповедање, али врло брзо су се вратили старом начину живота. Камене резбарије које потичу из древне Ниниве сведоче да је то био ’крволочан град‘, како је Наум и рекао (Наум 3:1). Те резбарије показују како су ратни заробљеници окрутно кажњавани. Наум је сликовитим и упечатљивим речима прорекао да ће Нинива бити потпуно уништена. Његова порука се обистинила, као што ће се обистинити и порука коју ми данас проповедамо.

16, 17. Шта можемо научити из Авакумовог примера уколико се наша очекивања у вези с крајем овог света још нису остварила?

¹⁶ Као што то показују примери из прошлости, неки који су читали Библију имали су извесна очекивања у вези с Јеховиним даном али нису доживели да се она остваре. Други су можда били разочарани јер је изгледало да Божји суд касни. А шта ти мислиш о томе? Авакум је изразио разумљиву забринутост када је упитао: „Јехова, докле ћу вапити, а да ти не чујеш?... Зашто су пљачка и насиље преда мном?“ (Авакум 1:2, 3).

¹⁷ Авакум је пророковао током бурног раздобља Јудине историје, након владавине доброг краља Јосије, али пре разорења Јерусалима 607. пре н. е. У то време, неправда и насиље су попримили велике размере. Авакум је упозоравао да савез са Египтом неће спасти Јуду од крволочних Вавилонаца. Писао је сликовитим и упечатљивим стилом, а његова порука је доносила и утеху, као на пример његове следеће речи: „Праведник ће због своје верности живети“ (Авакум 2:4). Те речи су веома важне за нас, пошто их је апостол Павле цитирао у три посланице у грчком делу Светог писма (Римљанима 1:17; Галатима 3:11; Јеврејима 10:38). Сем тога, Јехова нам преко Авакума обећава: ’Та визија ће се испунити у време које је за то одређено... Неће закаснити!‘ (Авакум 2:3).

18. Зашто је Јехова заповедио Авдији да пророкује против Едома?

¹⁸ Пророк Авдија се издваја од других по томе што је написао најкраћу књигу у хебрејском делу Светог писма — она има само 21 стих. О њему знамо само да је пророковао против Едома. Едомци су потицали од Јаковљевог брата, па су зато Израелцима били ’браћа‘ (Поновљени закони 23:7). Али Едомци се према Божјем народу нису понели као браћа. Године 607. пре н. е., отприлике у време када је Авдија писао своју књигу, они су постављали заседе на путевима и хватали Јудејце који су бежали пред Вавилонцима, а затим су их предавали тим непријатељима. Јехова је прорекао потпуно уништење Едома, и то пророчанство се испунило. Као што ни о Науму не знамо баш много, тако не знамо ни о Авдији, али је заиста охрабрујуће знати да Бог може користити наизглед безначајне људе као своје гласнике! (1. Коринћанима 1:26-29).

19. Како је Агеј охрабрио Божји народ?

¹⁹ Агеј је први од тројице пророка који су служили након што се верни остатак вратио из вавилонског изгнанства 537. пре н. е. Агеј је вероватно био у првој групи повратника. С намесником Зоровавељом, првосвештеником Исусом и у сарадњи с пророком Захаријом, Агеј се трудио да подстакне Јудејце да савладају противљење околних народа и да се тргну из сопствене равнодушности у коју су запали због материјализма. Морали су да заврше оно због чега су се и вратили — да поново изграде Јеховин храм. Четири веома отворене поруке, које им је Агеј упутио 520. пре н. е., истицале су Јеховино име и његову врховну власт. Док будеш читао његову књигу, на 14 места ћеш наићи на израз „Јехова над војскама“. Агејеве снажне поруке подстакле су народ да настави са обновом храма. Да ли и теби улива поуздање то што знаш да Јехова има неограничену моћ као Суверени Владар и да заповеда великим војскама духовних створења? (Исаија 1:24; Јеремија 32:17, 18).

20. Против каквог преовладавајућег става се Захарија борио?

²⁰ Можда си с времена на време обесхрабрен јер примећујеш да неки који служе Богу нису тако ревни као некада. Онда знаш како се осећао пророк Захарија. Као и његов савременик Агеј, имао је тежак задатак да подстакне суобожаваоце да истрају у градњи док се храм потпуно не заврши. Захарија се заиста трудио да охрабри народ како би прионуо на тај огроман посао. Премда су људи око њега углавном угађали само себи, он је настојао да их подстакне да развију јаку веру и да је покажу делима. И успео је у томе. Захарија је записао многа пророчанства о Христу. И нас може ојачати порука да „Јехова над војскама“ неће заборавити оне који траже његову наклоност (Захарија 1:3).

21. (а) Зашто је Малахијина порука била неопходна? (б) С којим обећањем се завршава Малахијина књига, а тиме и хебрејски део Светог писма?

²¹ Последњи од дванаесторице пророка, Малахија, живео је у складу са својим именом, које значи „мој гласник“. Мало тога знамо о овом пророку који је живео средином петог века пре н. е. Међутим, на основу његовог пророчанства сазнајемо да је био неустрашив гласник који је укоравао Божји народ због грехова и лицемерја. Ситуација коју је Малахија описао веома подсећа на ситуацију о којој је говорио Немија, који је вероватно био Малахијин савременик. Зашто је Малахијина порука била неопходна? Зато што је у народу нестало ревности и одушевљења на које су их неколико деценија раније успели да подстакну пророци Захарија и Агеј. Духовно стање Јудејаца било је на веома ниском нивоу. Малахија је неустрашиво говорио против поносних и лицемерних свештеника, и укоравао је народ зато што није целим срцем служио Богу и зато што је приносио мањкаве жртве. Па ипак, Божја Реч нас уверава да можемо очекивати дивну будућност, па је Малахија у складу с тим прорекао долазак Месијиног претече, Јована Крститеља, а затим и долазак самог Христа. Малахијином књигом се у позитивном духу завршава хебрејски део Светог писма, јер се у закључку пружа обећање да ће ’гранути сунце праведности‘ онима који се боје Божјег имена (Малахија 4:2, 5, 6).

22. Које си особине запазио код дванаесторице пророка и како ти могу користити њихове поруке?

²² Као што видиш, људи који су написали последњих 12 књига хебрејског дела Светог писма заиста су имали веру и поуздање у Бога (Јеврејима 11:32; 12:1). Из њиховог примера и поруке коју су преносили можемо много тога научити док ишчекујемо „Јеховин дан“ (2. Петрова 3:10). Погледај сада како те пророчанске поруке могу утицати на твоју вечну будућност!