36. библијска књига — Софонија

Писац: Софонија

Место писања: Јуда

Писање завршено: пре 648. пре н. е.

 1. (а) По чему се види да је Софонијина порука стигла у право време? (б) Зашто можемо рећи да је значење његовог имена одговарало тадашњим приликама?

МОРА да је Јерусалимљане запањила порука коју је пророк Софонија објавио почетком владавине јудејског краља Јосије (659-629. пре н. е.), када је обожавање Вала већ узело маха и када су ’свештеници туђих богова‘ били предводници те нечисте религије. Премда је можда био потомак краља Језекије и јудејске краљевске породице, изнео је оштре критике због прилика које су владале у земљи (Соф. 1:1, 4). Његова порука је била порука осуде. Божји народ је постао непослушан и само је Јехова могао да му помогне да опет почне да га обожава на чист начин. Народ би тако доживео благослове и ’стекао би добро име и прибавио хвалу међу свим народима на земљи‘ (3:20). Софонија је истакао да једино уз Јеховину помоћ људи могу бити „заштићени у дан гнева Јеховиног“ (2:3). Зато можемо рећи да је пророку и те како пристајало његово име (на хебрејском Цефанјах), јер оно значи „Јехова је заштитио (сакрио, сачувао)“!

 2. На који начин је Софонијин труд уродио плодом, али зашто је то било кратког века?

² Софонијини напори су уродили плодом. Краљ Јосија, који је дошао на престо са осам година, почео је у дванаестој години своје владавине да „чисти Јуду и Јерусалим“. Искоренио је криву религију, поправио је „Јеховин дом“ и поново је успоставио слављење Пасхе (2. Лет., погл. 34 и 35). Међутим, реформе које је предузео краљ Јосија биле су кратког века јер су на престо након њега дошла три његова сина и један унук, и сви су ’чинили оно што је зло у Јеховиним очима‘ (2. Лет. 36:1-12). Због свега тога испуниле су се Софонијине речи: „Казнићу кнезове и краљеве синове и... оне који кућу господара својих пуне насиљем и преваром“ (Соф. 1:8, 9).

 3. Када и где је Софонија пророковао и коју двоструку поруку садржи његова књига?

³ Из свега наведеног можемо закључити да је „Јеховина реч... дошла Софонији“ кратко пре 648. пре н. е., то јест кратко пре 12. године Јосијине владавине. Први стих показује да је служио у Јуди, а његово добро познавање Јерусалима и тамошњих обичаја потврђује да је живео у Јуди. Порука његове књиге је двострука — и претња и утеха. Књига већим делом говори о Јеховином дану, страшном дану који је неизбежан, али истовремено указује на то да ће Јехова обновити понизан народ „који ће наћи уточиште у имену Јеховином“ (1:1, 7-18; 3:12).

 4. Шта доказује да је Софонијина књига веродостојна и надахнута од Бога?

⁴ Веродостојност Софонијине књиге се не може побити. Јерусалим је био разорен 607. пре н. е., више од 40 година након што је то Софонија прорекао. Поред световне историје, и у самој Библији налазимо доказе да се то догодило управо онако како је Софонија и прорекао. Убрзо након разорења Јерусалима, Јеремија је написао Тужбалице у којима је описао страхоте које је видео и које су му још биле у живом сећању. Упоређивање неких одломака показује да је Софонијина порука заиста ’надахнута од Бога‘. Софонија је указао на потребу да се народ покаје ’пре него што дође на њега жестоки гнев Јеховин‘, а Јеремија је говорио о нечему што се већ догодило када је рекао: ’Јехова је излио жестоки гнев свој‘ (Соф. 2:2; Тужб. 4:11). Софонија је пренео следеће Јеховине пророчанске речи: „Пустићу невољу на људе, па ће ходати као слепци... Крв њихова просуће се као прашина“ (Соф. 1:17). А Јеремија је о томе говорио као о готовој чињеници: „Као слепи лутали су улицама. Окаљали су се крвљу“ (Тужб. 4:14; упоредити и: Соф. 1:13 — Тужб. 5:2; Соф. 2:8, 10 — Тужб. 1:9, 16 и 3:61).

 5. Како је историја потврдила да се Софонијино пророчанство тачно испунило?

⁵ Слично томе, историја је потврдила да су пагански народи Моавци и Амонци истребљени и да је Асирија са својом престоницом Нинивом доживела пропаст, управо како је Софонија по Божјем налогу и прорекао. Као што је пророк Наум прорекао уништење Ниниве (На. 1:1; 2:10), тако је и Софонија објавио да ће Јехова „Ниниву... у пустош претворити, у безводни крај попут пустиње“ (Соф. 2:13). То уништење је било тако темељно да је непуних 200 година касније историчар Херодот написао да је Тигар река „на којој се некада налазила Нинива“.a Око 150. н. е. грчки писац Лукијан написао је: „Од ње нема ни трага.“b У једном библијском речнику стоји да је освајачкој војсци „јако помогло нагло надолажење Тигра, који је однео велики део градског зида, и тако је град остао незаштићен... Разарање је било тако темељно да је у грчко и римско доба Нинива безмало постала мит. Ипак, за све то време, део града је лежао затрпан под брежуљцима за које се сматрало да су сметлиште.“c На 627. страни исте књиге стоји да је и Моав био уништен као што је било проречено: „Навуходоносор је покорио Моавце.“ Јосиф Флавије такође пише о покоравању Амонаца.d И Моавци и Амонци на крају су нестали као народ.

 6. Шта показује да је Софонијина књига саставни део библијског канона?

⁶ Јевреји су увек сматрали да је Софонијина књига саставни део надахнутог библијског канона. Објаве које је Софонија износио у Јеховино име испуниле су се на упечатљив начин, чиме се Јехова прославио.

САДРЖАЈ КЊИГЕ ПРОРОКА СОФОНИЈЕ

 7. Како ће проћи Јеховини непријатељи када дође велики Јеховин дан?

⁷ Близу је Јеховин дан (1:1-18). Књига почиње у злослутном тону. „’Све ћу истребити с лица земље‘, говори Јехова“ (1:2). Неће се спасти ни човек ни животиња. Обожаваоци Вала, свештеници туђих богова, људи који су се на крововима својих кућа клањали небеској војсци, они који су мешали обожавање Јехове са обожавањем Малхома, они који су одступили од Јехове и нису желели да га траже — сви су морали да изгину. Пророк је заповедио: „Ћутите пред Сувереним Господом Јеховом! Јер близу је Јеховин дан“ (1:7). Јехова је припремио жртву. Кнезови, насилници, варалице, они који су неодлучни у срцу — сви ће бити кажњени, а њихово богатство и имовина ће пропасти. Пророк каже да је близу велики Јеховин дан! То ће бити „дан гнева, дан невоље и тескобе, дан олује и пустошења, дан таме и мрака, дан облака и густе таме“. Крв оних који су згрешили Јехови просуће се као прашина. „Ни сребро њихово ни злато њихово неће моћи да их избави у дан гнева Јеховиног. Огањ ревности његове прождреће сву земљу“ (1:15, 18).

 8. (а) Шта мора да ради онај ко жели да буде заштићен у Јеховин дан? (б) Шта стоји у осуди изреченој над народима?

⁸ Тражити Јехову; уништење разних народа (2:1-15). Кротки су подстакнути да пре него дан прође као плева ’траже Јехову, траже праведност, траже кротост и вероватно ће бити заштићени у дан гнева Јеховиног‘ (2:3). У наставку Јеховине објаве осуђена је филистејска земља. „Ти крајеви припашће преосталима од Јудиног дома.“ Поносни Моав и Амон биће опустошени попут Содома и Гоморе „јер су се ругали народу Јехове над војскама и охоло му претили“. И њихови богови ће нестати заједно с њима (2:7, 10). Јеховин ’мач‘ ће побити и Етиопљане. А шта ће бити с непријатељем који је на северу — са Асиријом и њеном престоницом Нинивом? Претвориће се у голу пустош у којој ће пребивати само дивље животиње. Биће „страшан призор“ и „ко год прође поред њега у чуду ће звиждати“ (2:12, 15).

 9. (а) Зашто се Јерусалиму спремала невоља и шта је Јехова одлучио у вези с народима? (б) Шта даје ведар тон завршном делу пророчанства?

⁹ Бунтовни Јерусалим позван на одговорност; благослов за понизни остатак (3:1-20). Невоља се спремала и Јерусалиму, бунтовном и насилничком граду. Његови кнезови су били као „лавови који ричу“, а његови пророци су били „људи неверни“. Нико од становника се није уздао у свог Бога Јехову. Због свега тога требало је да буду позвани на одговорност. Да ли су се Јерусалимљани уплашили од Јехове и прихватили његову поуку? Не. „Нису нимало оклевали да у свему чине зло“ (3:3, 4, 7). Зато је Јехова одлучио да скупи народе и излије на њих сав свој жестоки гнев. Рекао је да ће огањ његове ревности прождрети сву земљу. Али дао је и дивно обећање: ’Даћу народима чист језик, да би сви призивали Јеховино име и служили ми раме уз раме‘ (3:9). Сви охоли хвалисавци биће уклоњени, а понизни остатак који праведно поступа наћи ће уточиште у Јеховином имену. На Сиону ће се чути радосна вика, весеље и клицање јер ће Јехова, краљ Израела, бити усред свог народа. То више неће бити време да се народ боји или да му клону руке, јер ће их Јехова спасти и клицаће због њих зато што ће их волети и радовати им се. Јехова је обећао: „Јер ћу вам створити добро име и прибавити хвалу међу свим народима на земљи, кад пред вашим очима вратим ваш заробљени народ“ (3:20).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

10. Зашто је било добро што је краљ Јосија озбиљно схватио Софонијино пророчанство?

¹⁰ Било је добро што је краљ Јосија послушао Софонијино упозорење и поруку. Започео је велику религиозну реформу. Тада је на светлост дана изашла и књига Закона, која је била загубљена зато што је Јеховин дом био запуштен. Јосија се ражалостио када су му из те књиге прочитали какве ће бити последице непослушности. На тај начин је оно што је Софонија све то време пророковао заправо било потврђено устима још једног сведока — Мојсија. Јосија се тада понизио пред Богом и Јехова му је зато обећао да проречено уништење неће доћи за време његовог живота (П. зак., погл. 28-30; 2. Краљ. 22:8-20). Земља је била поштеђена! Али не задуго, јер Јосијини синови нису опонашали његов добар пример. Међутим, за Јосију и његов народ било је веома добро што су послушали ’Јеховину реч која је дошла Софонији‘ (Соф. 1:1).

11. (а) Које важне опомене сличне Софонијиним налазимо у Проповеди на гори, а које у Павловом писму Јеврејима? (б) Зашто је Софонија рекао „вероватно ћете бити заштићени“?

¹¹ Исус Христ, највећи Божји пророк, потврдио је у својој чувеној Проповеди на гори да је Софонија био прави Јеховин пророк, јер је изрекао речи које су веома сличне Софонијином савету из 3. стиха 2. поглавља његове књиге: „Тражите Јехову, сви кротки на земљи... Тражите праведност, тражите кротост.“ Исус је, наиме, подстакао оне који су га слушали: „Тражите најпре краљевство и Божју праведност“ (Мат. 6:33). Они који најпре траже Божје Краљевство морају се чувати да не постану равнодушни, на шта је и Софонија упозорио, споменувши „оне који одступају од Јехове, који не траже Јехову нити га за савет питају“ и „који говоре у свом срцу: ’Јехова неће учинити ни добро ни зло‘“ (Соф. 1:6, 12). У писму Јеврејима Павле је такође говорио о доласку дана суда и подстакао је хришћане да се не повуку. Потом је додао: „А ми нисмо од оних који се повлаче и одлазе у уништење, него од оних који верују и спасавају свој живот“ (Јевр. 10:30, 37-39). Софонија је рекао и ово: „Вероватно ћете бити заштићени у дан гнева Јеховиног.“ Међутим, то није рекао онима који брзо одустају или који не цене Јехову, него онима који су кротки и који са искреном вером траже Јехову. Али зашто је употребио израз „вероватно“? Зато што спасење зависи од наших поступака (Мат. 24:13). Осим тога, тиме нас подсећа да не можемо искориштавати Божје милосрђе. Софонијино пророчанство јасно показује да ће Јеховин дан изненадити оне који ништа не слуте (Соф. 2:3; 1:14, 15; 3:8).

12. Како Софонијине речи охрабрују оне који ’траже Јехову‘?

¹² Дакле, Софонијина порука онима који греше Јехови предсказује уништење, али покајницима који ’траже Јехову‘ обећава дивне благослове. Те покајнике охрабрују следеће Софонијине речи: „Јехова, краљ Израела, усред тебе је.“ Софонија је поручио Сиону да није време да се боји или да му клону руке и да постане неактиван, него да је време за поуздање у Јехову. Рекао му је: „ Моћан је и спашће те. Клицаће због тебе радосно. Умириће се у љубави својој. Радоваће ти се весело узвикујући.“ Радосни могу бити и сви они који ’траже најпре Божје краљевство‘ док очекују да их Бог с љубављу заштити и подари им вечне благослове! (3:15-17).

[Фусноте]