Они су вршили Јеховину вољу

Исус је поздрављен као Месија и Краљ!

БУЧНО мноштво које је 9. нисана 33 н. е. улазило у Јерусалим изненадило је многе Јудеје. Премда пред Пасху није било необично видети људе који се сливају ка граду, ови посетиоци били су другачији. Централна личност међу њима био је један човек који је јахао на магарету. Тај човек је био Исус Христ, и људи су пред њега простирали своје хаљине и палмине гране док су узвикивали: „Хосана сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Хосана на висини!“ Видевши то мноштво, многи који су се већ налазили у Јерусалиму били су потакнути да се прикључе тој поворци (Матеј 21:7-9; Јован 12:12, 13).

Иако је сада био поздрављен, Исус је знао да га чекају кушње. Заиста, за само пет дана биће усмрћен у том истом граду! Да, Исус је знао да је Јерусалим био непријатељско подручје, и с том важном мишљу на уму приредио је упадљив улазак у град.

Испуњено древно пророчанство

Захарија је 518. пре н. е. прорекао Исусов тријумфални улазак у Јерусалим. Написао је: „Подвикуј од весеља, кћери Јерусалимска! Гле, долази ти краљ, твој! Праведан је и побеђује, кротак је; на магарету јаше, на магарету, пулету магаричину... Он ће народима мир објавити и владаће од мора до мора, и од река до крајева земље“ (Захарија 9:9, 10).

Тако је Исусов улазак у Јерусалим 9. нисана, испунио библијско пророчанство. То није био случајан догађај већ пажљиво испланиран. Пре тога, док је био баш испред Јерусалима, Исус је двојицу својих ученика упутио: „Идите у село које је према вама. Одмах ћете наћи магарицу привезану и пуле с њом. Одрешите их и доведите ми их. Ако вам ко што рече, кажите да требају Господу, и одмах ће их пустити“ (Матеј 21:1-3). Али зашто је Исус хтео да у Јерусалим ујаше на магарцу, и какво је било значење реакције мноштва?

Порука која се тиче Краљевства

Визуелна слика често је много упечатљивија од говорне речи. Према томе, Јехова је понекад дао да његови пророци одглуме своју поруку како би појачали своју пророчанску поруку (1. Краљевима 11:29-32; Јеремија 27:1-6; Језекиљ 4:1-17). Овај веома визуелни начин комуникације, оставио је неизбрисив утисак на ум чак и најбезосећајнијег посматрача. На сличан начин, Исус је одглумио снажну поруку тиме што је на магарцу ујахао у Јерусалим. Како?

У библијска времена магарац се користио у племените сврхе. На пример, Соломон је на своје помазање као краља одјахао на очевој ’мазги‘, хибридном потомку магарца (1. Краљевима 1:33-40). Тако би то што је Исус ујахао у Јерусалим на магарцу, значило да се он представља као краљ.a Поступци мноштва су појачали поруку. Та група, која је несумњиво у великој мери била састављена од Галилејаца, простирала је своје хаљине пред Исуса — што је гест који подсећа на јавну објаву Јујевог краљевања (2. Краљевима 9:13). То што су се обратили Исусу са ’сине Давидов‘ нагласило је његово законско право да влада (Лука 1:31-33). А коришћење палминих грана очигледно је показало њихову подложност његовом краљевском ауторитету. (Упореди с Откривењем 7:9, 10.)

Тако је поворка која је 9. нисана ушла у Јерусалим, разаслала јасну поруку да је Исус Божји наименовани Месија и Краљ. Наравно, нису сви били срећни што виде Исуса да се представља на овај начин. Нарочито су фарисеји мислили да је за Исуса крајње неприкладно да буде обасут таквом краљевском чашћу. „Учитељу“, захтевали су, несумњиво с љутњом у гласу, „прекори ученике своје.“ Исус је одговорио: „Ја вам кажем: Ако они ућуте, камење ће повикати“ (Лука 19:39, 40). Да, Божје Краљевство је била тема Исусовог проповедања. Он је одважно објављивао ту поруку било да су је људи прихватали или нису.

Поука за нас

Исусу је требало много храбрости да у Јерусалим уђе на начин који је прорекао пророк Захарија. Он је знао да је тиме навлачио на себе јарост својих непријатеља. Пре свог узашашћа на небо, Исус је опуномоћио своје следбенике да проповедају добру вест о Божјем Краљевству и да ’стварају ученике од људи из свих нација‘ (Матеј 24:14; 28:19, 20, NW). Да би се извршило ово дело такође треба храбрости. Нису сви срећни што чују поруку. Неки су према њој равнодушни док се други противе. Неке владе су ставиле ограничења на дело проповедања или су га потпуно забраниле.

Ипак, Јеховини Сведоци схватају да се добра вест о Божјем успостављеном Краљевству мора проповедати, послушали људи или не послушали (Језекиљ 2:7). Док настављају да извршавају ово животоспасавајуће дело, уверени су у Исусово обећање: „Ево ја сам с вама у све дане до свршетка света“ (Матеј 28:20).

[Фусноте]