Шта човека чини нечистим?

Док се приближавала Пасха 32. н. е., Исус је био заокупљен проповедањем по Галилеји. Затим је највероватније отишао у Јерусалим да прослави Пасху, као што је Божји Закон налагао. Међутим, учинио је то опрезно, будући да су Јудејци тражили прилику да га убију (Јован 7:1). Затим се вратио у Галилеју.

Вероватно је био у Капернауму када су фарисеји и писмозналци дошли код њега из Јерусалима. Зашто су дошли? Покушавали су да га оптуже на верској основи. Зато су га упитали: „Зашто твоји ученици преступају предања старих? Не држе обред прања руку пре јела“ (Матеј 15:2). Међутим, Бог никада није рекао да његов народ треба да се придржава тог ритуала, наиме, да ’перу руке до лаката‘ (Марко 7:3). Међутим, фарисеји су сматрали да је озбиљан преступ то не чинити.

Исус није директно одговорио на њихове оптужбе, већ је указао на то да лукаво крше Божји Закон: „Зашто ви преступате Божју заповест због свог предања? На пример, Бог је рекао: ’Поштуј свог оца и своју мајку‘ и ’Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘ А ви кажете: ’Ко каже оцу или мајци: „Све што имам, а чиме бих ти могао помоћи, одредио сам за дар Богу“, тај не мора да поштује свог оца‘“ (Матеј 15:3-6; Излазак 20:12; 21:17).

Фарисеји су тврдили да новац, имовина или било шта што нека особа посвети као дар Богу у ствари припада храму, и не може се користити у друге сврхе. Међутим, тај дар би и даље остао код ње. На пример, неки син би могао рећи да је његов новац и оно што поседује „корван“, то јест дар посвећен Богу и храму, те да храм има првенствено право на његов дар. Иако новац или оно што је даровао и даље користи, он тврди да не може помоћи својим остарелим родитељима и на тај начин избегава одговорност коју има према њима (Марко 7:11).

Исус је с правом био огорчен на овакво извртање Божјег Закона и зато је рекао: „Обезвредили [сте] реч Божју због свог предања. Лицемери, добро је Исаија пророковао о вама, кад је рекао: ’Овај народ ме поштује уснама својим, али срце му је далеко од мене. Узалуд ме обожавају, јер су учења која научавају људске заповести.‘“ Фарисеји нису имали шта да кажу на ове Исусове снажне речи. Зато је Исус позвао народ да приђе ближе и рекао им: „Слушајте и разумејте. Човека не чини нечистим оно што улази у уста, него што излази из уста — то човека чини нечистим“ (Матеј 15:6-11; Исаија 29:13).

Касније, када су били у кући, ученици су га упитали: „Знаш ли да су се фарисеји увредили кад су чули шта си рекао?“ А он им је одговорио: „Свака садница коју није засадио мој небески Отац ишчупаће се с кореном. Пустите их. Они су слепе вође. А кад слеп води слепог, обојица ће пасти у јаму“ (Матеј 15:12-14).

Исус се изненадио када га је Петар у име осталих ученика упитао шта тачно значе те речи. Зато је рекао: „Зар не знате да све што улази у уста долази у утробу и избацује се у нужник? А оно што излази из уста, из срца излази, и то човека чини нечистим. На пример, из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, хуле. То је оно што човека чини нечистим, а то што није опрао руке према обреду — то човека не чини нечистим“ (Матеј 15:17-20).

Исус није говорио о томе да човек не треба да води рачуна о личној хигијени и да не пере руке пре припремања хране и узимања оброка. Уместо тога, он је осудио лицемерство верских вођа, које су гледале да заобиђу Божје праведне законе зарад људских предања. Чињеница је да човека чине нечистим зла дела која се рађају у његовом срцу.