Бог није пристран
„Бог није пристрасан, него... му се допада из сваког народа човек, који га се боји и праведно поступа“ (Дела апостолска 10:34, 35, НС).
1. Које је значајне речи изјавио Павле у погледу народа и раса у старој Атини?
БОГ који је створио свет и све што је у њему, он, који је господар неба и земље, не живи у рукотвореним храмовима. ... Он је учинио да сви људи („све људске расе“, Филипс), који су сви од једне крви изишли, живе по свему лицу земаљскоме“ (Дела апостолска 17:24-26, БА). Од кога потичу ове речи? Од хришћанског апостола Павла, и то из познатог говора који је одржао на брду Ареса или Ареопагу у Атини.
2. Чиме живот постаје разноврснији и интересантнији, и шта је импресионирало једног Јапанца кад је посетио Јужну Африку?
2 Павлова изјава нас нехотично подсећа на дивну разноликост у стварању. Јехова Бог је створио различите врсте људи, копнених животиња, птица, инсеката и биљака. Како би само био монотон живот, кад би сви били исти! Њихова разноврсност чини живот разноврсним и интересантним. На пример, један посетилац из Јапана који је присуствовао конгресу Јеховиних сведока у Јужној Африци, био је импресиониран разним расама и бојама коже које је тамо видео. То је у Јапану сасвим друкчије, рекао је, јер претежно већина становништва припада истој раси.
3. Како су неки настројени према људима са другом бојом коже, и шта с тим настаје?
3 Међутим, често долази до озбиљних проблема због различитих раса. Неки сматрају да су људи друге боје коже ниже вредности. Тако настаје нетрпељивост, расне предрасуде па чак и мржња. Да ли је то намеравао наш Створитељ? Да ли су неке расе боље од других у његовим очима? Да ли је Јехова пристрасан?
Да ли је наш Створитељ пристрасан?
4-6. а) Шта је рекао цар Јосафат у вези пристрасности? б) Како Јосафатову изјаву Мојсије и Павле потврђују? в) Шта се неки можда питају?
4 Кратким погледом у историју можемо себи да створимо представу о томе како је наш Створитељ настројен према свим људима. Цар Јосафат који је владао у Јуди од 936. до 911. пре н. е., увео је многа побољшања и побринуо се да исправно функционише судство засновано на Божјем закону. Он је судијама дао овај изванредан савет: „Гледајте шта радите, јер не судите за човека, него за Јехову ... Будите пажљиви и поступајте, јер у Јехове, Бога нашега, нема неправде, ни пристрасности“ (2. Дневника 19:6, 7).
5 Стотине година раније Мојсије је изјавио израелским племенима: „Јехова, ваш Бог ни са ким не поступа пристрасно“ (5. Мојсијева 10:17, НС). И Павле је у свом писму Римљанима писао: „Невоља, и туга на сваку душу човека који чини зло, а прво Јеврејина и Грка. ... Јер Бог не гледа ко је ко“ (Римљанима 2:9-11).
6 Ипак неки се можда питају: Како је са Израелцима? Зар они нису били Божји изабрани народ? Зар он у њиховом случају није био пристрасан? Није ли Мојсије целом Израелу рекао: „Тебе је изабрао Јехова Бог твој да му будеш народ особит мимо све народе на земљи“ (5. Мојсијева 7:6).
7. а) Каква је била последица што су Јудејци одбацили Месију? б) Ко се данас може радовати дивним благословима од Бога, и то под којим условом?
7 Не, Бог није био пристрасан када је Израелце употребио у посебну сврху. При избору једног народа, из којег треба да произађе Месија, истина Јехова се одлучио за потомство верних јеврејских патријарха, али када су Јудејци одбацили и погубили Месију, Исуса Христа, изгубили су Божју милост. И данас људи свих раса или националности могу да се радују дивним благословима и да имају изглед за вечни живот ако верују у Исуса (Јован 3:16; 17:3). Сигурно, то је доказ да код Бога нема пристрасности. Штавише, Јехова је заповедио Израелцима да ’воле настањеног странца’ и да ’с њим не поступају лоше’, без обзира на његову расу или националност (5. Мојсијева 10:19; 3. Мојсијева 19:33, 34). Дакле, наш љубазни Отац на небу стварно није пристрасан.
8. а) Шта доказује да Јехова није фаворизовао Израелце? б) За шта је Јехова употребио израелски народ?
8 Тачно је да су Израелци уживали у посебним предностима. Али они су имали и једну велику одговорност. За њих је било обавезно да држе Јеховине законе, и када их се нису придржавали навлачили су проклетство на себе (5. Мојсијева 27:26). Заиста, Израелци су морали више пута да буду кажњени због своје непослушности према Божјем закону. Дакле, Јехова им није приредио повлашћено уживање, него је употребио израелски народ, да створи пророчанске предслике и да се побрине за упозоравајуће примере. И на срећу, Бог је преко Израела извео откупитеља, Исуса Христа, што је за благослов целом човечанству (Галатима 3:14; упореди 1. Мојсијеву 22:15-18).
Да ли је Исус био пристрасан?
9. а) У ком погледу су слични Јехова и Исус? б) Која питања настају у вези Исуса?
9 Ако у Јехове нема пристрасности, да ли би онда Исус могао да буде пристрасан? Па, размотримо то: Исус је једном рекао: „Не тражим воље своје него вољу оца који ме је послао“ (Јован 5:30). Између Јехове и његовог вољеног Сина постоји савршено јединство, и Исус врши вољу свога Оца у сваком погледу. Да, што се тиче њиховог става и њихових намера, они толико личе један на другога, да је Исус могао да каже: „Који видје мене, видје оца“ (Јован 14:9). Исус је доживео више од 33 године, живећи као човек овде на Земљи, а Библија објашњава како је он поступао са својим ближњима. Какав је став имао према другим расама? Да ли је имао предрасуде према другима или био пристрасан? Да ли је Исус био расиста?
10. а) Шта је Исус одговорио на молитву једне феничанске жене за помоћ? б) Да ли је Исус имао предрасуде када је пагане назвао „псићима“? в) Како је жена прешла преко примедбе, и какав је био резултат?
10 Исус је скоро све време свог земаљског живота провео са Јудејцима. Али једног дана му је пришла једна феничанска жена, паганка, са молбом да јој излечи кћерку. Исус јој је одговорио: „Нисам послан никоме другоме до изгубљеним овцама дома Израелова.“ Али жена га је преклињала: „Господе, помози ми!“ На то је он рекао: „Није право да се узме хлеб од деце и да се баци псићима.“ Пси су за Јудејце били нечисте животиње. Да ли је Исус имао предрасуде када је пагане означио „псићима“? Не; јер је управо споменуо свој специјални задатак од Бога, да се брине за ’изгубљене овце Израела’. Сем тога Исус је ублажио поређење тим што је нејевреје упоредио са „псићима“,а не са дивљим псима. Наравно, његовим речима је жена била искушана. Понизно, али одлучно да пређе преко ове примедбе, тактично је одговорила: „Да, Господе, али и псићи једу мрвице које падају са стола њихових господара.“ Импресиониран вером те жене, Исус је одмах излечио њену кћерку (Матеј 15:22-28, НС).
11. Како су Јудејци и Самарјани били настројени једни према другима, као што се види из догађаја у вези са Христом?
11 Размотримо и Исусове сусрете са неким Самарјанима. Између Јудејаца и Самаријана је постојала дубока нетрпељивост. Једном је Исус послао гласнике пред њим да у једном одређеном самарјанском селу изврше припреме за њега. Али ти га Самарјани нису примили, „јер видеше да иде у Јерусалим“. То је разљутило Јакова и Јована тако јако, да су хтели да позову ватру са неба да их униште. Али Исус је укорио оба ученика, па су онда сви кренули у друго село (Лука 9:51-56).
12. Зашто је извесна Самарјанка била изненађена Исусовом молбом?
12 Да ли је Исус делио постојећи осећај нетрпељивости између Јудејаца и Самарјана? Запазимо шта се догодило једном другом приликом. Исус се са својим ученицима налазио на путу од Јудеје према Галилеји и морао је да прође кроз Самарију. Уморан од пута, сео је крај Јаковљевог бунара да се мало одмори, док су његови ученици отишли у град Сихар да купе храну. У међувремену, наишла је једна Самарјанка да захвати воде. Сам Исус је једном рекао да су Самарјани „од друге расе“ (Лука 17:16-18, Интерлинеарни превод Грчких списа). И поред тога он је жени рекао: „Дај ми да пијем.“ Пошто се Јудејци не мешају са Самарјанима, жена је изненађено одвратила: „Како је то, да ти, иако су Јудејац, тражиш од мене да пијеш, када сам ја Самарјанка?“ (Јован 4:1-9, НС).
13. а) Како је Исус реаговао на приговор Самарјанке, а како је она реаговала? б) Шта је био крајњи резултат?
13 Али Исус није узео у обзир њен приговор, него је уграбио прилику да јој да сведочанство, при чему је чак признао да је он Месија (Јован 4:10-26). Запањена жена је оставила свој крчаг с водом, отрчала назад у град и испричала другима шта се догодило. Истина она је водила неморалан живот, али је показала интерес за духовне ствари, када је рекла: „Да није то Христос?“ Какав је био крајњи резултат? Многи становници тог града су поверовали у Исуса као резултат сведочанства те жене (Јован 4:27-42). Томас О. Фигарт, конгрегационалистички теолог, писао је у својој књизи Расни проблем са библијског гледишта: „Ако је наш Господ сматрао да је довољно важно да криву традицију једне расе превазиђе са милостивим гестом, онда би то требало нама да послужи за пример, да нас не прогута бујица данашњег расизма.“
14. Који се доказ појавио за Јеховину непристрасност у служби јеванђелисте Филипа?
14 Јеховиној непристрасности се може приписати то што су људи разних раса могли да постану јудејски проселити. Не заборавимо и то шта се догодило пре 1900 година на пустом путу између Јерусалима и Газе. Један црнац који је био у служби етиопске царице седео је на својим колима и читао Исаијино пророчанство. Овај чиновник је био обрезани проселит, јер је „дошао у Јерусалим да се моли Богу“. Јеховин анђео се појавио јудејском објавитељу јеванђеља, Филипу и упутио га: „Приступи и прилепи се тим колима.“ Да ли је Филип рекао: „Ох не, тај човек припада другој раси“? Сигурно да није. Радо је прихватио позив Етиопљанина да се попне на кола, да седне крај њега и да му објасни Исаијино пророчанство о Исусу Христу. Када су се приближили једној води Етиопљанин је рекао: „Шта ме спречава да се крстим? Пошто га у томе ништа није спречавало, Филип се радовао да га крсти и Јехова је прихватио тог срећног човека као помазног следбеника Исуса Христа, свог непристрасног Сина (Дела апостолска 8:26-39). Али убрзо су се показали даљњи докази Божје непристрасности.
Велика промена
15. Која је промена уведена Исусовом смрћу, и како је Павле то објаснио?
15 Смрћу Исуса Христа нису укинуте расне предрасуде у свету. Ипак овом жртвеном смрћу Бог је спровео промену између Исусових јудејских ученика и његових паганских следбеника. На то је указао апостол Павле када је писао паганским хришћанима у Ефесу: „Зато се опомињите ви који сте негда по пути били пагани и названи необрезани ... да сте у оно време били без Христа, искључени из права Израелових грађана, страни савезима обећања, без наде и без Бога у свету. Али сад у Исусу Христу, ви који сте негда били далеко, постављени сте близу крвљу Христовом. Јер је он мир наш који обоје (Јевреје и пагане) састави уједно, и развали зид растављања.“ Овај „зид растављања“ или ознака одвајања је био савез закона, који је у извесном смислу служио као преградни зид између Јудејаца и пагана. Он је одстрањен Христовом смрћу, тако да је могуће како Јудејцима тако и паганима да имају „приступ к Оцу у једном истом духу“ (Ефесцима 2:11-18, БА).
16. а) Зашто су Петру дати кључеви од Царства? б) Колико је било кључева, и шта је било учињено њиховом употребом?
16 Осим тога апостолу Петру су били предани „кључеви небескога Царства“, да би људи од сваке расе упознали Божје намере, да би светим духом били „поново рођени“ и постали духовни сунаследници са Христом (Матеј 16:19; Јован 3:1-8). Петар је употребио три симболична кључа. Први за Јудејце, други за Самарјане и трећи за пагане (Дела апостолска 2:14-42; 8:14-17; 10:24-28, 42-48). Тако је Јехова, непристрасни Бог, изабраницима из свих раса омогућио предност да постану Исусова духовна браћа и сунаследници Царства (Римљанима 8:16, 17; 1. Петрова 2:9, 10).
17. а) Коју необичну визију је имао Петар, и у чему се састојала њена сврха? б) У чију је кућу Петар био доведен од неких људи, и ко га је тамо чекао? в) На шта је Петар подсетио пагане, али шта му је Бог јасно показао?
17 Као припрему за употребу трећег кључа – за пагане – Петар је имао необичну визију, у којој је видео нечисте животиње и примио позив: „Устани, Петре, покољи и поједи!“ Поука је гласила: „Што је Бог очистио ти не погани“ (Дела апостолска 10:9-16). Петар је био прилично збуњен о значењу те визије. Ускоро су наишла три човека која су хтела да га поведу Корнелијевој кући, римском официру који је био смештен у Ћесарији. Пошто је тај град био главна команда римских оружаних снага у Јудеји, и Корнелије је наравно тамо имао своје место боравка. У овој углавном паганској околини Корнелије је заједно са својом родбином и најприснијим пријатељима чекао на Петра. Апостол их је подсетио: „Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједнога човека не зовем погана или нечиста. Зато и без сумње дођох позван“ (Дела апостолска 10:17-29).
18. а) Које је значајно објашњење Петар дао пред Корнелијем, његовом родбином и пријатељима? б) Шта се драматично догодило док је Петар сведочио о Исусу? в) Шта је даље учињено са тим верним паганима?
18 Када је Корнелије објаснио како је Бог управљао стварима, Петар је рекао: „Заиста видим да Бог не гледа ко је ко. Него у сваком народу који се боји њега и твори правду мио је њему“ (Дела апостолска 10:30-35). И онда, када је Петар дао сведочанство о Исусу Христу, догодило се нешто драматично. „И док још Петар говораше ове речи, сиђе дух свети на све који слушаху реч.“ Петрови јудејски пратиоци „удивише се ... видећи да се и на незнабошце изли дар духа светога“. Петар је изјавио: „Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише духа светога као и ми?“ Ко је могао томе да приговори, када је свети дух непристрасног Бога неба био изливен на те верне пагане? Зато је Петар заповедио, „да се крсте у име Исуса Христа“ (Дела апостолска 10:36-48).
„Из свих народа“
19. Зашто непријатељство расте међу расама, и до чега је то довело?
19 Ми живимо данас у „последњим данима“ и то је чињеница да су „критична времена“, „са којима се тешко излази на крај“. Људи су такође самољубиви, дрски, поносни, без природне наклоности, који не пристају на договоре, без самосавладавања, брутални, несмотрени и надувени од поноса (2. Тимотеју 3:1-5). Није зачуђујуће да у таквој друштвеној клими широм света расте непријатељство између раса и да је све више расних сукоба. У многим државама се људи разних раса или различитих боја коже сусрећу са непоштовањем или чак са мржњом. То је у многим државама довело до стварних борби па чак и до ужасних свирепости. Чак је у такозваном просвећеном друштву многима тешко да одбаце расне предрасуде. Ова „зараза“ се очигледно шири и на подручја, где би се најмање очекивала, као на пример на острва која су се некада одликовала скоро идиличким миром.
20. а) Коју је визију имао Јован под инспирацијом? б) Како се испуњава ова визија? в) Са којом тешкоћом неки још не излазе сасвим на крај и где би требали да траже решење?
20 Иако у различитим деловима света не влада хармонија између раса, Јехова, непристрасни Бог је предсказао да ће искрени људи свих раса и националности бити сједињени у једно пажње вредно интернационално јединство. Под Божјом инспирацијом апостол Јован је видео „једно велико мноштво народа, које ниједан човек не може избројати, из свих нација и племена („сваке расе“, Јерусалимска Библија), народа и језика стајаше пред престољем и пред Јагњетом“, и славише Јехову (Откривење 7:9, НС). Ово пророчанство се већ испуњава. Преко 3 300 000 Јеховиних сведока из свих нација и раса у 210 земаља одликују се данас својим јединством и својом хармонијом међу расама. Али они су још увек несавршени. Чак је некима од њих тешко да у потпуности одбаце расне предрасуде, мада тога можда нису свесни. Како се тај проблем може решити? Са овим питањем позабавићемо се у следећем чланку, који се темељи на богатом савету инспирисане речи непристрасног Бога, Јехове.
Како би ти одговорио?
◻ Зашто би ти одговорио да Јехова није био пристрасан када је Израелце употребио за одређену сврху?
◻ Који докази постоје да Исус Христ није имао расне предрасуде или био пристрасан?
◻ Како је Петру било помогнуто да види да „Бог није пристрасан“?
◻ Које се пророчанство, које указује на јединство, данас испуњава, иако у свету међу расама не влада хармонија?
[Слика на 23. страни]
Апостол Павле је објаснио Атињанима, да је Бог створио све људске расе, да би становале по читавој површини Земље