Живети у складу с нашим предањем „сваки дан“
„Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и сваки дан узме крст свој, и нек иде за мном“ (ЛУКА 9:23).
1. Који је један начин на који можемо одредити меру нашег успеха као хришћана?
„ДА ЛИ смо заиста били људи преданости?“ Одговор на то питање, према Џону Ф. Кенедију, 35. председнику Сједињених Америчких Држава, јесте фактор у мерењу успеха оних у владиним службама. То питање би могло да послужи с дубљим значењем као испит нашег успеха као хришћанских слугу.
2. Како један речник дефинише реч „предање“?
2 Шта је, међутим, предање? Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary дефинише га као „чин или обред посвећивања неком божанском бићу или за неку свету употребу“, „давање или издвајање за неку нарочиту сврху“, „самопожртвована оданост“. Џон Ф. Кенеди је изгледа употребио ту реч у значењу „самопожртвована оданост“. За једног хришћанина, предање значи много више.
3. Шта је хришћанско предање?
3 Исус Христ је рекао својим ученицима: „Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе и узме крст свој, и иде за мном“ (Матеј 16:24). Издвајање за божанску употребу не укључује једноставно извршавање неког чина обожавања недељом или кад се посећује неко место обожавања. Оно укључује целокупан животни стил особе. Бити хришћанин значи одрећи се себе или порећи себе док служимо Богу коме је Исус Христ служио, Јехови. Осим тога, хришћанин узима свој „крст [„мученички стуб“, NW]“ тиме што истраје под сваком патњом коју може доживети због тога што је следбеник Христа.
Савршен пример
4. Шта Исусово крштење симболизује?
4 Кад је био на земљи, Исус је показао шта предање Јехови укључује. Његов став је био: „Жртве и приносе ниси хтео, али си ми тело приправио.“ Затим је додао: „Ево ме, ја идем, (пише за мене на челу књиге) да извршим, Боже, вољу твоју“ (Јеврејима 10:5-7). Као члан једне предане нације, он је био предан Јехови приликом рођења. Ипак, на почетку своје земаљске службе, он се понудио за крштење као симбол представљања себе да врши Јеховину вољу, што ће за њега укључивати приношење његовог живота као откупне жртве. Он је тако поставио пример за хришћане да чине све што год је Јеховина воља.
5. Како је Исус показао примерно гледиште према материјалним стварима?
5 После свог крштења Исус је следио један животни пут који је коначно водио до жртвене смрти. Он није био заинтересован за стицање новца или за живљење лагодним начином живота. Уместо тога, његов живот се окретао око његове службе. Своје ученике је саветовао да се ’старају најпре за Краљевство Божје и за правду његову‘, и он сам је живео у складу с тим речима (Матеј 6:33). Једном је чак рекао: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где главу наслонити“ (Матеј 8:20). Он је своја учења могао прилагодити како би од својих следбеника изнудио новац. Будући дрводеља он је могао да издвоји време да направи неки диван комад намештаја да га прода како би имао који додатан сребрник. Али он није користио своје вештине да би тежио за материјалним просперитетом. Као предане слуге Божје, да ли и ми опонашамо Исуса у томе да имамо исправно гледиште на материјалне ствари? (Матеј 6:24-34).
6. Како можемо опонашати Исуса у томе да будемо самопожртвоване, предане слуге Божје?
6 У стављању своје службе Богу на прво место, Исус није тражио своје сопствене интересе. Његов живот током три и по године јавне службе био је живот самопожртвованости. Једном приликом после напорног дана, без узимања времена чак и да оброк поједе, Исус је био вољан да поучава људе који су били „као овце које немају пастира“ (Матеј 9:36; Марко 6:31-34). Иако „уморан од пута“, он је преузео иницијативу у разговору с једном Самарјанком која је дошла на Јаковљев студенац у Сихару (Јован 4:6, 7, 13-15). Он је увек стављао добробит других испред своје сопствене (Јован 11:5-15). Ми можемо опонашати Исуса тиме што великодушно жртвујемо своје сопствене интересе да служимо Богу и другима (Јован 6:38). Размишљајући о томе како можемо истински угодити Богу уместо да чинимо само минимум који се тражи, ми ћемо живети у складу с нашим предањем.
7. Како можемо опонашати Исуса у томе да увек дајемо част Јехови?
7 Исус ни на који начин није покушавао да привуче пажњу на себе тиме што је помагао људима. Он је био предан Богу, да врши Његову вољу. Зато се увек побринуо да Јехова, његов Отац, прими сву славу за било шта што је он извршио. Када му се извесни главар обратио са „Учитељу добри‘, користећи реч „добар“ као титулу, Исус га је исправио говорећи: „Нико није добар осим јединога Бога“ (Лука 18:18, 19; Јован 5:19, 30). Да ли смо и ми, попут Исуса, брзи да скренемо част са нас на Јехову?
8. (а) Као предан човек, како се Исус издвајао од света? (б) Како ми треба да га опонашамо?
8 Током целог свог преданог животног пута на земљи, Исус је показао да је себе издвојио за божанску службу. Он се држао чистим како би могао да понуди себе као „безазлена и пречиста јагњета“ да буде откупна жртва (1. Петрова 1:19; Јеврејима 7:26). Он се држао свих прописа Мојсијевог закона, испуњавајући тако тај Закон (Матеј 5:17; 2. Коринћанима 1:20). Живео је у складу са својим сопственим учењем о моралу (Матеј 5:27, 28). Нико не би могао да га с правом оптужи за лоше потицаје. Заиста, он је „мрзео злобу“ (Јеврејима 1:9). Као робови Божји, опонашајмо Исуса у томе да наш живот и наше мотиве одржавамо чистим у Јеховиним очима.
Упозоравајући примери
9. На који упозоравајући пример је Павле указао, и зашто ми треба да осмотримо тај пример?
9 У супротности с Исусовим примером, имамо упозоравајући пример Израелаца. Чак и после њиховог објављивања да ће чинити све што им је Јехова рекао да чине, они су пропустили да врше његову вољу (Данило 9:11). Апостол Павле је охрабрио хришћане да уче из онога што је снашло Израелце. Осмотримо неке случајеве на које је Павле указао у свом првом писму Коринћанима и видимо које замке треба да избегавају предане слуге Божје у наше време (1. Коринћанима 10:1-6, 11).
10. (а) Како су Израелци ’желели штетне ствари‘? (б) Зашто су Израелци други пут били одговорнији за своје мрмљање око хране, и шта ми можемо научити из овог упозоравајућег примера?
10 Прво, Павле нас је упозорио „да немамо злих жеља [’да не желимо штетне ствари‘, NW]“ (1. Коринћанима 10:6). То може да те подсети на случај када су се Израелци жалили што су имали да једу само ману. Јехова им је послао препелице. Нешто слично се десило око годину дана пре тога у пустоши Сина, непосредно пре него што су Израелци објавили своје предање Јехови (Излазак 16:1-3, 12, 13). Али ситуација није била баш иста. Када је Јехова пружио препелице први пут, он није позвао Израелце да положе рачун за своје мрмљање. Међутим, овог пута су ствари биле другачије. „Још им месо бејаше у зубима, још га не беху сажвакали, а гнев се Господњи распали на народ, и Господ удари народ злом великим“ (Бројеви 11:4-6, 31-34). Шта се променило? Као предана нација, они су сада сматрани одговорним. Њихово помањкање цењења за Јеховине припреме водило их је до тога да се жале на Јехову, упркос томе што су обећали да ће чинити све што је Јехова рекао! Жаљење на рачун Јеховиног стола данас слично је. Неки пропуштају да цене Јеховине духовне припреме преко ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45-47). Сети се, међутим, да наше предање захтева да захвално задржимо на уму шта Јехова чини за нас и да прихватимо духовну храну коју нам Јехова пружа.
11. (а) Како су Израелци упрљали своје обожавање Јехове идолопоклонством? (б) Како би на нас могла да утиче нека врста идолопоклонства?
11 Затим, Павле је упозорио: „Не постаните идолопоклоници, као неки од њих“ (1. Коринћанима 10:7). Овде је апостол Павле очигледно указивао на обожавање телета које се одиграло непосредно након што су Израелци закључили савез с Јеховом код горе Синај. Ти би могао рећи, ’Као предани Јеховин слуга, нећу се никад упустити у идолопоконство.‘ Запази, међутим, да с тачке гледишта Израелаца, они нису престали да обожавају Јехову; па ипак, увели су практиковање обожавања телета — нешто одвратно Богу. Шта је тај облик обожавања укључивао? Људи су приносили жртве испред телета, и затим народ „поседа да једе и да пије; после усташе да играју [„да се забављају“, NW]“ (Излазак 32:4-6). Данас, неки могу тврдити да обожавају Јехову. Али њихов живот може бити усредсређен, не на обожавање Јехове, већ на уживање у стварима овог света, док покушавају да око тога уклопе своју службу Јехови. Истина, то није тако екстремно као клањање златном телету, али се у принципу не разликује баш много. Прављење бога од сопствене жеље далеко је од живљења у складу с предањем Јехови (Филипљанима 3:19).
12. Шта ми учимо о одрицању себе из искуства Израелаца са Велфегором?
12 Један облик забаве је такође био укључен у следећем упозоравајућем примеру који Павле спомиње: „Не предајмо се блуду, као неки од њих што се предаше и паде их у један дан двадесет и три хиљаде“ (1. Коринћанима 10:8). Израелци, намамљени неморалним задовољством које су нудиле кћери Моавске, били су наведени на обожавање Велфегора у Ситиму (Бројеви 25:1-3, 9). Одрицање себе да бисмо вршили Јеховину вољу укључује прихватање његових мерила за оно што је морално чисто (Матеј 5:27-30). У овој ери опадања мерила, ми се подсећамо на потребу да се држимо чистим од сваке врсте неморалног понашања, подвргавајући се Јеховином ауторитету да одлучи шта је добро а шта је зло (1. Коринћанима 6:9-11).
13. Како нам Финесов пример помаже да разумемо шта предање Јехови укључује?
13 Док су многи упали у замку блуда у Ситиму, неки су живели у складу с националним предањем Јехови. Међу њима, Финес је био истакнут у ревности. Када је запазио једног израелског поглавицу како доводи једну Мадијамку у свој шатор, Финес је одмах узео копље у своје руке и пробо их. Јехова је рекао Мојсију: „Финес... одврати гњев мој од синова Израиљевијех, отворивши ревност за ме [„његовим нетолерисањем никаквог ривалства према мени“, NW]“ међу њима, да не бих истријебио синове Израиљеве у ревности својој“ (4. Мојсијева 25:11, ДК). Нетолерисање никаквог ривалства према Јехови — то је оно што предање значи. Ми ничему не можемо дозволити да заузме место које предање Јехови треба да заузима у нашим срцима. Наша ревност за Јехову такође нас подстиче да чувамо скупштину чистом тако што извештавамо старешине о великом неморалу, не толеришући га.
14. (а) Како су Израелци искушавали Јехову? (б) Како нам потпуно предање Јехови помаже да не „сустанемо“?
14 Павле је указао на још један упозоравајући пример: „Не искушавајмо Господа, као што га неки од њих искушаше, и од змија изгибоше“ (1. Коринћанима 10:9). Павле је овде говорио о времену када су се Израелци жалили Мојсију на Бога кад „ослаби дух народу од пута“ (4. Мојсијева 21:4, ДК). Да ли икад правиш ту грешку? Када си се предао Јехови, да ли си мислио да је Армагедон ту на прагу? Да ли је Јеховино стрпљење дуже него што си очекивао? Сети се, ми се нисмо предали Јехови само за одређени временски период или само до Армагедона. Наше предање се наставља заувек. Зато, дакле, „добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје време пожњети ако не сустанемо“ (Галатима 6:9).
15. (а) Против кога су Израелци мрмљали? (б) Како нас наше предање Јехови покреће да поштујемо теократски ауторитет?
15 Коначно, Павле нас упозорава да не постанемо ’мрмљачи‘ против наименованих Јеховиних слугу (1. Коринћанима 10:10). Израелци су жестоко мрмљали против Мојсија и Арона када је 10 од 12 ухода послатих да истраже земљу Ханан донело назад лоше извештаје. Они су чак говорили о томе да замене Мојсија као свог вођу и да се врате у Египат (Бројеви 14:1-4). Да ли ми данас прихватамо вођство које нам се пружа преко деловања Јеховиног светог духа? Кад видимо обилан духовни сто који пружа класа верног и разборитог роба, јасно је кога Исус користи да даје „храну на време“ (Матеј 24:45). Предање Јехови читавом душом захтева од нас да покажемо поштовање према његовим наименованим слугама. Никада немојмо постати као неки савремени мрмљачи који се окрећу неком новом вођи, да тако кажемо, да их води натраг у свет.
Да ли је то највише што могу?
16. Која питања предане Божје слуге могу желети себи да поставе?
16 Израелци не би упали у такве озбиљне преступе да су имали на уму да је њихово предање Јехови безусловно. За разлику од тих неверних Израелаца, Исус Христ је живео у складу са својим предањем до краја. Као Христови следбеници, ми опонашамо његов пример преданости читавом душом, живећи свој живот „не... више по жудњама човечјим, него по вољи Божјој“ (1. Петрова 4:2; упореди 2. Коринћанима 5:15). Јеховина воља данас јесте да се „сви људи спасу, и да дођу до познања истине“ (1. Тимотеју 2:4). У ту сврху, ми треба да проповедамо „ово јеванђеље о краљевству“ пре него што дође крај (Матеј 24:14). Колико напора ми улажемо у ту службу? Можда желимо да се питамо: ’Да ли је то највише што могу?‘ (2. Тимотеју 2:15). Околности се разликују. Јехови је угодно да му особа служи „према ономе чиме може да се располаже, а не према ономе што нема“ (2. Коринћанима 8:12; Лука 21:1-4). Нико не треба да суди о дубини и искрености предања другог. Свако треба лично да процени меру своје сопствене оданости Јехови (Галатима 6:4). Наша љубав према Јехови треба да нас подстакне да се питамо, ’Како ја могу учинити Јехову срећним?‘
17. У каквом односу стоје предање и цењење? Илуструј.
17 Наша преданост Јехови продубљује се како наше цењење према Јехови расте. Један 14-годишњи дечак из Јапана предао се Јехови и то предање симболизовао крштењем у води. Касније, желео је ићи на више образовање и постати научник. Никад није размишљао о пуновременој служби, али као предани слуга, он није желео да напусти Јехову и његову видљиву организацију. Да би остварио свој циљ у вези с каријером, он је ишао на универзитет. Тамо је видео како апсолвенти универзитета бивају приморани да предају читав свој живот својим компанијама или својим студијама. Он се питао: ’Шта ја радим овде? Могу ли ја заиста следити њихов начин живота и предати се световном послу? Зар се ја већ нисам предао Јехови?‘ С обновљеним цењењем, он је постао општи пионир. Његово разумевање свог предања продубило се и подстакло га да у свом срцу одлучи да иде ма куд био потребан. Присуствовао је Школи за оспособљавање слугу и добио је доделу да служи као мисионар у једној страној земљи.
18. (а) Колико је тога укључено у наше предање Јехови? (б) Коју награду можемо пожњети из нашег предања Јехови?
18 Предање укључује наш читав живот. Ми се морамо одрећи себе и „сваки дан“ следити Исусов диван пример (Лука 9:23). Одрекавши се себе, ми не тражимо од Јехове одсуство, допуст. Наш живот се усклађује с начелима која је Јехова утемељио за своје слуге. Чак и у подручјима где можемо направити лични избор, добро је да осмотримо да ли чинимо најбоље што можемо да бисмо живели животом преданим Јехови. Док ми служимо њему из дана у дан, чинећи најбоље што можемо да му угодимо, ми ћемо успети као хришћани и бићемо благословљени осмехом одобравања од Јехове, Онога који је вредан нашег предања читавом душом.
Можеш ли објаснити?
◻ Шта је предање укључивало за Исуса Христа?
◻ Зашто ми треба да избегавамо мрмљање против Јехове?
◻ На који начин можемо избећи да дозволимо да се идолопоклонство неприметно инфилтрира у наш живот?
◻ Држање чега на уму ће нам помоћи да не „сустанемо“ у вршењу Божје воље?
[Слика на 17. страни]
Предани хришћани ’не сустају у чињењу онога што је добро‘