Савети о спотицању и греху

Исус је својим ученицима управо био дао савет да на себе гледају као да су деца — да буду понизни и да им није важан положај. Требало је да ’примају такву децу у његово име, и тако ће примити и њега‘ (Матеј 18:5).

Пошто су се апостоли пре тога расправљали ко је највећи, можда су ове Исусове речи доживели као прекор. Сада је апостол Јован споменуо нешто што се управо догодило: „Видели смо како један човек истерује демоне у твоје име, па смо му бранили, јер не иде с нама“ (Лука 9:49).

Да ли је Јован сматрао да су само апостоли опуномоћени да лече људе и истерују демоне? Ако је било тако, како је онда тај Јудејац могао да истерује зле духове? Изгледа да је Јован сматрао да тај човек не треба да чини чуда будући да није био са Исусом и апостолима.

На Јованово изненађење, Исус је рекао: „Не браните му, јер нико ко учини неко моћно дело у моје име неће моћи одмах затим зло говорити о мени. Јер ко није против нас, за нас је. Јер ко вам пружи чашу воде зато што припадате Христу, заиста, кажем вам, неће изгубити своју плату“ (Марко 9:39-41).

У то време није било неопходно да поменути човек прати Христа да би био на његовој страни. Хришћанска скупштина још није била основана, тако да то што он није путовао са Исусом није значило да је био противник или да се залагао за другу религију. Очигледно је веровао у Исуса, а оно што је Исус рекао показало је да тај човек неће остати без награде.

С друге стране, био би озбиљан преступ ако би се тај човек спотакао због речи или дела апостола. Исус је о томе рекао: „Али ко поколеба у вери једног од ових малих који верују, боље би му било да му се око врата обеси млински камен који окреће магарац и да буде бачен у море“ (Марко 9:42). Надаље, Исус је затим рекао да његови следбеници треба да одстране све што их наводи на спотицање, макар то било нешто тако драгоцено као што су рука, нога или око. Боље је да остану без нечег толико важног и уђу у Божје Краљевство, него да то задрже и заврше у гехени (долини Хином). Апостоли су вероватно видели ову долину близу Јерусалима, где се спаљивало смеће, тако да су разумели да она представља вечно уништење.

Исус је такође упозорио: „Пазите да не презрете једног од ових малих, јер кажем вам да њихови анђели на небу увек гледају лице мог Оца.“ Колико су ти ’мали‘ драгоцени његовом Оцу? Исус је испричао причу о човеку који је имао 100 оваца, а изгубио једну. Он је оставио тих 99 да би потражио изгубљену, и када ју је пронашао, више се радовао због ње него због оних 99. Након тога је додао: „Ни мој Отац који је на небу не жели да погине ниједан од ових малих“ (Матеј 18:10, 14).

Вероватно имајући на уму препирку апостола око тога ко је највећи, Исус их је подстакао: „Имајте соли у себи и будите у миру једни с другима“ (Марко 9:50). Со даје укус храни. Симболична со чини да нечије речи буду укусне и на тај начин чува мир, а спречава препирке (Колошанима 4:6).

Повремено ће се појавити озбиљни проблеми и Исус је дао савет како их решавати. „Ако твој брат почини грех, иди и укажи му насамо на његов преступ. Ако те послуша, придобио си свог брата“, рекао је. Али шта ако не послуша? „Узми са собом још једног или двојицу“, саветовао је, „да свака ствар буде потврђена на основу изјаве два или три сведока“. Ако ни то не реши ствар, треба да ’каже скупштини‘, то јест одговорним старешинама које ће одлучити шта треба учинити. А шта ако онај ко је погрешио ни то не послуша? „Нека ти буде као незнабожац и као порезник“, они с којима се Јудејци нису дружили (Матеј 18:15-17).

Скупштински надгледници треба да се држе Божје Речи. Уколико увиде да је особа која је погрешила крива и да је потребно спровести неке мере, њихова пресуда је одраз онога што је већ „свезано на небу“. Али уколико особа не буде крива, онда је одлука надгледника одраз „онога што је већ одрешено на небу“. Ове смернице ће бити веома корисне за хришћанску скупштину када буде основана. За тако озбиљне разговоре, Исус је рекао: „Где су двојица или тројица сакупљена у моје име, тамо сам и ја међу њима“ (Матеј 18:18-20).