Ценити хришћанске скупове
„Да један другога подстичемо на љубав и добра дела, да не остављамо своје скупштине“ (ЈЕВРЕЈИМА 10:24, 25, Ча).
1, 2. (а) Зашто је предност посетити неки скуп правих хришћана? (б) У ком смислу је Исус присутан на скуповима својих следбеника?
КАКВА је предност посетити неки хришћански скуп, било да се састоји од мање од десет или од неколико хиљада обожавалаца Јехове, јер Исус је рекао: „Где су два или три који су сабрани у име моје, ту сам ја међу њима“ (Матеј 18:20). Истина, када је дао то обећање, Исус је дискутовао о правним стварима које треба исправно да решавају они који предводе у скупштини (Матеј 18:15-19). Али, да ли се Исусове речи у начелу могу применити и на све хришћанске скупове који почињу и завршавају молитвом у његово име? Да. Сети се да је, када је опуномоћио своје следбенике да врше дело прављења ученика, Исус обећао: „Ја сам с вама у све дане до свршетка света“ (Матеј 28:20).
2 Не може бити никакве сумње да је Поглавар хришћанске скупштине, Господ Исус Христ, живо заинтересован за све скупове својих верних следбеника. Штавише, можемо бити сигурни да је он присутан с њима посредством Божјег светог духа (Дела апостолска 2:33; Откривење 5:6). Јехова Бог је такође заинтересован за наше састајање. Примарна сврха таквих састанака је да се Богу даје хвала „на скупштинама“ (Псалам 26:12). Наше посећивање скупштинских састанака доказ је наше љубави према њему.
3. Из којих важних разлога ценимо хришћанске скупове?
3 Постоје и други добри разлози због којих ценимо хришћанске скупове. Пре него што је напустио земљу, Исус Христ је наименовао своје помазане ученике да делују као „верни и разборити роб“ у обезбеђивању правовремене духовне хране домаћинству вере (Матеј 24:45, NW). Важан начин да се такво духовно храњење спроведе јесте путем скупштинских састанака као и већих окупљања — већих скупова и конгреса. Господ Исус Христ води тог верног роба у обезбеђивању битних информација на таквим скуповима за све оне који желе да преживе крај овог злог система, и да добију живот у Божјем праведном новом свету.
4. Какав опасан „обичај“ је споменут у Библији, и шта ће нам помоћи да га избегнемо?
4 Дакле, ниједан хришћанин не сме себи дозволити да развије опасан обичај који је приметио апостол Павле, о чему је писао: „Пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела, да не остављамо своје скупштине, као што неки имају обичај, него да бодримо један другога утолико пре уколико видите да се приближава судни дан“ (Јеврејима 10:24, 25, Ча). Медитирање о предности и користима посећивања хришћанских скупова, помоћи ће нам да лојално и свесрдно подупиремо такве скупове.
Састанци који изграђују
5. (а) Какав ефекат наш говор треба да има на састанцима? (б) Зашто не треба да одуговлачимо с позивањем заинтересованих особа да посећују састанке?
5 Пошто се хришћани моле да Јеховин свети дух делује на хришћанским састанцима, сваки поједини посетилац треба дати све од себе да поступа у складу с тим духом и ’да не ожалошћава Божји свети дух‘ (Ефесцима 4:30). Кад је апостол Павле написао те надахнуте речи, он је разматрао исправну употребу говора. Оно што кажемо треба увек да буде употребљено ’на уздизање — где је потребно, да слушаоцима буде благотворно‘ (Ефесцима 4:29, Ча). То је нарочито важно на хришћанским скуповима. У свом писму Коринћанима, Павле је нагласио потребу да састанци буду изграђујући, поучни и охрабрујући (1. Коринћанима 14:5, 12, 19, 26, 31). Сви присутни извлаче користи из таквих састанака, укључујући и нове посетиоце, који могу с правом да закључе: ’Бог је с вама‘ (1. Коринћанима 14:25). Из тог разлога, не треба да одуговлачимо с позивањем новозаинтересованих да се састају с нама, јер ће то убрзати њихов духовни напредак.
6. Који су неки фактори који помажу да састанак буде изграђујућ?
6 Сви којима су додељени говори, интервјуи, или прикази на неком хришћанском састанку, желе да засигурају да је њихов говор и изграђујућ и у складу с Божјом писаном Речју, Библијом. Осим изношења тачног говора, ми треба да изражавамо осећања и емоције које су у складу с љубазним личностима Бога и Христа. Ако сви који износе неки део у програму састанка имају на уму одражавање ’плодова Божјег духа‘, као што су радост, дуготрпљивост и вера, онда ће се сви присутни сигурно осећати изграђено (Галатима 5:22, 23).
7. Како сви присутни могу допринети томе да скуп буде изграђујућ?
7 Иако само мало њих могу имати тачке у програму скупштинских састанака, сви могу допринети једном изграђујућем скупу. Често су ту прилике да публика одговара на питања. То су прилике за јавно објављивање наше вере (Римљанима 10:9). Никада не треба да се користе као прилика да унапређујемо своје личне идеје, да се хвалимо својим личним достигнућима нити да критикујемо неког суверника. Зар то не би жалостило Божји дух? Несугласице са суверницима се најбоље решавају приватно, у духу љубави. Библија каже: „Будите један другоме добри, милостиви, праштајући један другоме, као што је Бог у Христу вама опростио“ (Ефесцима 4:32). Какву нам дивну прилику хришћански скупови пружају за примењивање овог финог савета! С тим циљем, многи долазе на састанке рано и остају и кад се заврше. То такође помаже новозаинтересованима, који имају посебну потребу да осете добродошлицу. На тај начин сви предани хришћани играју улогу у доприношењу да састанци буду изграђујући тако што ’пазе једни на друге и међусобно се подстичу на љубав и добра дела‘.
Добро се припреми
8. (а) Какве похвалне жртве неки праве да би посећивали састанке? (б) Какав пример пружа Јехова као пастир?
8 Док за неког може бити релативно лако да присуствује хришћанским састанцима, за друге то захтева сталну жртву. На пример, хришћанска мајка која мора да ради на светском послу да би помогла око основних потреба свог домаћинства, обично долази кући с посла уморна. Она затим можда мора да припреми оброк и да помаже деци да се спреме за састанак. Други хришћани можда морају да превале дуг пут да би стигли на састанке, или су можда ограничени болестима или старошћу. Јехова Бог сигурно разуме ситуацију сваког верног посетиоца састанка, баш као што пастир пун љубави разуме посебне потребе појединачних оваца у свом стаду. „Као пастир ће“, каже Библија, „[Јехова] стадо своје пасти, у наручје своје узеће јагањце, носиће их у недрима и водиће дојилице“ (Исаија 40:11).
9, 10. Како можемо извући највише користи из састанака?
9 Они који морају да праве велике жртве како би били редовни на састанцима можда су ограничени у количини времена које могу провести у припремању материјала за разматрање. Држањем корака с недељним распоредом читања Библије, присуствовање Теократској школи службе је наградоносније. Слично томе, припремање унапред за друге састанке, као што су Студиј Куле стражаре и Скупштински студиј књиге, чини да ти састанци буду кориснији. Тиме што унапред читају студијски материјал и што осматрају бар неке од наведених библијских стихова, они с породичним ситуацијама које односе време биће спремнији за смисаоно учешће у тим важним библијским разматрањима.
10 Други, чије су околности мање ограничавајуће, могу провести више времена у припремању за састанке. На пример, они могу истраживати стихове који су наведени али нису цитирани. Тако се сви могу припремити да извуку највише из састанака и да својим говорима и коментарима имају лепо учешће у изградњи скупштине. Тиме што су добро припремљени, старешине и слуге помоћници ће пружити изврстан пример у давању кратких, сажетих одговора. Из поштовања према Јеховиним припремама, присутни ће избегавати сваки поступак који одвраћа пажњу док су састанци у току (1. Петрова 5:3).
11. Зашто је потребна самодисциплина да бисмо се припремали за састанке?
11 Активности и забаве које нису битне за наше духовно здравље могу нам прогутати превише времена. Ако је тако, треба да се преиспитамо и да ’не будемо неразумни‘ у погледу коришћења свог времена (Ефесцима 5:17). Наш циљ треба да буде да ’искупљујемо време‘ од мање важних ствари како бисмо провели више времена у личном библијском студију и припреми за састанке, као и у служби за Краљевство (Ефесцима 5:16, NW). Истина, то није увек лако, и захтева самодисциплину. Млади који томе поклањају пажњу постављају изврстан темељ за будући напредак. Павле је свом млађем пратиоцу Тимотеју писао: „Бави се тим стварима [Павловим саветом Тимотеју], сав се њима посвети, да напредак твој буде свакоме јасан“ (1. Тимотеју 4:15).
Примери из Божје Речи
12. Какав изванредан пример је оставила Самуилова породица?
12 Осмотримо изврстан пример који је оставила Самуилова породица, која је редовно учествовала у припремама за окупљање са суобожаваоцима када је Божји шатор био смештен у Силому. Само се од мушкараца захтевало да годишње присуствују празничним прославама. Али Самуилов отац, Елкана, са собом је водио целу своју породицу, кад „иђаше сваке године из свог града у Силом, да се поклони и принесе жртве Господу над војскама“ (1. Самуилова 1:3-5). Самуилов родни град, Раматајим-Софим, био је вероватно смештен близу обале у данашњем Рентису у подножју „горе Јефремове“ (1. Самуилова 1:1). Стога би то путовање у Силом обухватало пут од око 30 километара, што представља једно заморно путовање запрегом у то време. То је Елканина породица лојално чинила „сваке године, сваки пут кад [они] иђаше у дом Господњи“ (1. Самуилова 1:7).
13. Какав пример су оставили верни Јевреји током Исусовог времена на земљи?
13 Исус је такође одрастао као део велике породице. Сваке године та породица је путовала из Назарета око 100 километара на југ да би присуствовала празнику Пасхе у Јерусалиму. Постоје два могућа пута којим су могли да иду. Директнији пут је обухватао силазак у долину Мегидо, а затим успон од око 600 метара кроз подручје Самарије и даље до Јерусалима. Други популаран пут био је онај којим је Исус ишао на свом последњем путовању за Јерусалим 33 н. е. Тај је обухватао пешачење Јорданском долином до испод нивоа мора све док се не стигне до ’крајева Јудеје с оне стране Јордана‘ (Марко 10:1, Ча). С те тачке, ’пут до Јерусалима‘ чини раздаљину од око 30 километара, укључујући и успон од више од 1 100 метара (Марко 10:32). Мноштва верних слављеника празника редовно су преваљивала тај напоран пут од Галилеје до Јерусалима (Лука 2:44). Какав диван пример за Јеховине слуге у богатим земљама данас, од којих многи могу присуствовати хришћанским скуповима с релативном лакоћом, захваљујући савременим облицима превоза!
14, 15. (а) Какав пример је оставила Ана? (б) Шта можемо научити из одличног става који испољавају неки нови посетиоци састанака?
14 Још један пример је пример 84-годишње удовице Ане. Библија каже да она „не напушташе храма“ (Лука 2:37). Осим тога, Ана је показивала љубазно занимање за друге. Видевши бебу Исуса и сазнавши да је обећани Месија, шта је она урадила? Захвалила је Богу и „говораше о Исусу свима који чекаху избављење Јерусалима“ (Лука 2:38). Какав диван став, пример за хришћане данас!
15 Да, присуствовање и учествовање на нашим састанцима треба да буде такво уживање да, попут Ане, никада не желимо да изостанемо. Многи нови се осећају баш тако. Изашавши из таме у Божје дивно светло, они желе да сазнају све што могу, и многи изражавају велико одушевљење за хришћанске састанке. С друге стране, они који су дуже у истини морају да се чувају од ’напуштања своје прве љубави‘ (Откривење 2:4). Озбиљни здравствени проблеми или други фактори који су ван човекове контроле, могу повремено ограничити присуствовање састанцима. Али никада не треба да дозволимо материјализму, рекреацији или недостатку занимања да нас наведу да будемо неприпремљени, пасивни или нередовни посетиоци састанака (Лука 8:14).
Најбољи пример
16, 17. (а) Какав је био Исусов став према духовним окупљањима? (б) Који добар обичај сви хришћани треба да настоје следити?
16 Исус је оставио изванредан пример у показивању цењења за духовна окупљања. У младости, са 12 година, он је испољио своју љубав према Божјем дому у Јерусалиму. Његови родитељи су му изгубили траг, али су га на крају пронашли како дискутује о Божјој Речи с учитељима у храму. У одговору на забринутост својих родитеља, Исус је с поштовањем питао: „Зар нисте знали да ја треба да будем у дому свога Оца?“ (Лука 2:49, Ча). У подложности, млади Исус се вратио са својим родитељима у Назарет. Тамо је наставио да показује своју љубав према састанцима за обожавање тако што је редовно био присутан у синагоги. Тако, кад је започео своју службу, Библија извештава: „И дође у Назарет, где беше одгојен, и по обичају своме уђе у дан суботни у синагогу. Он устаде да чита.“ Кад је Исус прочитао и објаснио Исаију 61:1, 2, присутни ’се дивљаху речима милости које излажаху из уста његових‘ (Лука 4:16, 22, курзив наш).
17 Хришћански састанци данас следе тај исти основни образац. Кад се састанак отвори с песмом хвале и молитвом, читају се и објашњавају стихови из Библије (или стихови цитирани у библијском студијском материјалу). Прави хришћани су под обавезом да опонашају тај добар обичај Исуса Христа. Колико им год околности то дозвољавају, они уживају у редовном присуствовању хришћанским скуповима.
Примери из савременог доба
18, 19. Које сјајне примере у погледу састанака, већих скупова и конгреса постављају браћа у мање богатим земљама?
18 У мање богатим деловима света, многа наша браћа и сестре пружају добар пример цењења за хришћанске скупове. У Мозамбику, једном обласном надгледнику, Орланду, и његовој жени Амелији, требало је 45 сати да пешаче око 90 километара преко једне високе планине да би служили на једном већем скупу. Затим су у повратку морали да превале тај исти пут да би служили на следећем већем скупу. Орландо је скромно известио: „Имали смо осећај да нисмо учинили ништа када смо срели браћу из скупштине Бава. Да би присуствовали том већем скупу и вратили се својим кућама, браћи је било потребно шест дана да пешаче око 400 километара, а међу њима је био и један брат који има 60 година!“
19 Како је с цењењем недељних скупштинских састанака? Кашвашва Нџамба је једна крхка сестра у својим 70-им. Она живи у Каисососију, једном сеоцету око 5 километара од Дворане Краљевства у Рундуу, у Намибији. Да би посећивала састанке, она до тамо и назад пешачи укупно 10 километара кроз грмље. Други су били опљачкани дуж тог пута, али Кашвашва и даље долази. Већина састанака се води на језицима које она не разуме. Како онда извлачи користи из присуствовања? „Тако што пратим стихове“, каже Кашвашва, „настојим да схватим о чему се говори.“ Али она је неписмена, па како онда прати стихове? „Слушам стихове које знам напамет“, одговара она. А током година, запамтила је приличан број стихова. Да би побољшала своју способност да користи Библију, она посећује курс за описмењавање који је организовала скупштина. „Волим да посећујем састанке“, каже она. „Увек има нових ствари за учење. Волим да се дружим с браћом и сестрама. Иако не могу да разговарам са свима њима, они увек долазе да ме поздраве. И што је најважније, знам да посећивањем састанака радујем Јеховино срце.“
20. Зашто не смемо заборављати наше хришћанске скупове?
20 Попут Кашвашве, милиони обожавалаца Јехове широм света показују похвале вредно цењење за хришћанске састанке. Док Сотонин свет срља ка уништењу, ми себи не можемо дозволити да заборављамо на наше састајање. Уместо тога, останимо духовно будни и покажимо дубоко цењење за састанке, веће скупове и конгресе. То неће само обрадовати Јеховино срце него ћемо и ми извући богате користи док учествујемо у божанској поуци која води до вечног живота (Пословице 27:11; Исаија 48:17, 18; Марко 13:35-37).
Питања за понављање
◻ Зашто је предност присуствовати хришћанским скуповима?
◻ Како сви присутни могу допринети томе да састанак буде изграђујућ?
◻ Који истакнути пример је оставио Исус Христ?
◻ Која се поука може извући од браће у мање богатим земљама?
[Оквир на 17. страни]
Они цене седмичне састанке
Милиони људи живе у градовима који су погођени сиромаштвом и криминалом. Упркос таквим околностима, прави хришћани међу њима показују похвале вредно цењење за хришћанске скупове. Један старешина који служи у једној од скупштина у Совету, у Каутенгу у Јужној Африци, извештава: „У једној скупштини од 60 Сведока и некрштених објавитеља, на нашим састанцима имамо између 70 и 80 присутних, а некад и више. Иако браћа и сестре не путују далеко да би присуствовали, ситуација у том делу Совета је оштра. Једном брату су забили нож у леђа док је ишао на састанак. Најмање две сестре су биле нападнуте у покушају пљачке. Али то их не спречава да долазе. Недељом, након што се састанак заврши песмом и молитвом, мало останемо да вежбамо певање песама. Најмање 95 посто редовно остаје и пева све песме које ће се користити на састанцима следеће недеље. То помаже новозаинтересованима да науче песме и да певају заједно с нама.“
Становници сеоских подручја имају друге препреке, као што су велике удаљености које морају да пређу како би три пута недељно присуствовали састанцима. Један заинтересовани пар живи 15 километара од Дворане Краљевства у Лобацију, у Боцвани. Прошле године, они су редовно посећивали састанке са своје двоје деце. Да би издржавао породицу муж поправља обућу. Жена продаје неке стварчице како би допринела породичном буџету, тако да могу да плате превоз на састанке и назад.
Недавне летње вечери, после састанка с покрајинским надгледником, та породица се нашла на цедилу, на аутобуској станици у 21.00. Аутобуси су због лошег времена рано престали да возе. Један полицијски службеник се зауставио са својим комбијем и питао их шта раде. Чувши за њихову невољу, сажалио се и одвезао их 15 километара до њихове куће. Жена, која је некрштени објавитељ, рекла је свом мужу: „Видиш, ако састанке ставимо на прво место, Јехова се увек побрине.“ Сада је муж изразио жељу да и он постане проповедник добре вести.
[Слика на 18. страни]
Сведоци као што су ови из Румуније пружају изврстан пример цењења за хришћанске скупове