Питања читалаца

◼ Да ли је мудро да хришћанин чији је брачни друг умро, остане сам у нади да ће се у будућности с њим поново сјединити?

Добро је да хришћанин или хришћанка осећају љубав према свом брачном другу, чак и након његове смрти! Неки су у таквој ситуацији остали сами, не зато што су задовољни с таквим стањем, него у нади да ће се њихов брак наставити након васкрсења. Премда нисмо неосетљиви на таква људска осећања, ми потичемо такве да размотре неке библијске мисли.

На пример, по овом питању имају важност речи апостола Павла: „Жена је везана за мужа сво време његовог живота. Али, ако јој муж заспи смрћу, слободна је да се уда за кога хоће, само у Господу. Али срећнија је ако остане као што јесте“ (1. Коринћанима 7:39, 40, НС). Ово показује да брачна веза престаје онда, кад један од супружника умре. Било је љубазно с Божје стране да о томе обавести хришћане, јер тако удовци и удовице могу одвагнути своје емоционалне и друге потребе и одлучити да ли хоће да се поново ожене или удају; они нису везани за умрлог (1. Коринћанима 7:8, 9).

Међутим, да ли Библија указује на то да ће васкрснули моћи да се жене или удају, или да наставе пређашњи брак који је завршио смрћу? Изгледа да један извештај има важности по овом питању. Он укључује садукеје који су, иако чак нису веровали у васкрсење, дошли к Исусу да би га ухватили у замку. Изнели су проблем који укључује женидбу браће: ,,Било је седморо браће; први је узео жену и умро без деце. Тако и други, а и трећи ју је узео.a И тако свих седам: помрли су и нису за собом оставили деце. Коначно је умрла и жена. Дакле, о васкрсењу коме од њих она припада као жена?“ (Лука 20:27—33, НС; Матеј 22:23—28).

Хришћани нису под Законом, али и код њих се може појавити слична потешкоћа. На пример, брат и сестра Ц... били су ожењени и имали су двоје деце. Затим је он умро. Сестра Ц... га је волела и јако јој је недостајао, али је осећала потребу за друштвом, финансијском потпором, полним изражавањем и помоћи око деце. Зато се удала за брата М..., а та заједница је била исто тако библијски основана као и она прва. Касније је он оболео и умро. Ако пређашњи супрузи васкрсну и брак буде могућ, за кога да се уда?

Размотримо шта је Исус одговорио садукејима: „Деца овог система ствари жене се и удају. Али, они који се удостоје да добију онај систем ствари и васкрсење из мртвих, неће се женити ни удавати,. Уствари, они више не могу ни умрети, јер су слични анђелима, а и Божја су деца тиме што су деца васкрсења. А да мртви устају чак је и Мојсије обелоданио. . . када Јехова назва ’Богом Аврамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим’. Он није Бог мртвих, него живих, јер су они њему сви живи“ (Лука 20:34—38, НС; Матеј 22:29—32).

Неки сматрају да је Исус овде мислио на небеско васкрсење, али постоје разлози за веровање да се његов одговор односио на земаљско васкрсење у долазећем „систему ствари“. Који су разлози за овакво гледиште? Они који су то питали Исуса, нису веровали у њега и нису знали за небеско васкрсење. Они су поставили питање у вези јеврејске породице под Законом. У одговору се Исус осврнуо на Аврама, Исака и Јакова, мужеве који су се надали да поново живе на Земљи (1. Мојсијева 42:38; Јов 14:13—15; упореди Јеврејима 11:19). Ти патријарси и милиони других који буду подигнути за живот на Земљи и који се покажу вернима, биће „слични анђелима“. Иако смртни, они неће умрети онда, када их Бог прогласи праведнима за бескрајни живот.

Данашње људске емоције можда тешко прихватају овакав закључак. Али, треба запазити да Библија нигде не каже да ће Божје васкрсавање верних значити обнављање њиховог брачног статуса. Стога, нико не верује да су Акила и Прискила, уколико су добили небески живот, наставили свој брак (Дела апостолска 18:2). А Јосиф и Марија ће очито живети у другачијим царствима — он у земаљском, а она у небеском (Јован 19:26; Дела апостолска 1:13, 14). Пошто нико од нас није живео на небу, ми не можемо рећи шта тамо осећају Акила, Прискила и Марија, али можемо бити сигурни да су сасвим задовољни својом небеском службом.

Слично томе, никад нисмо живели као савршени људи. Тако не можемо бити сигурни у то каква ћемо осећања имати у вези прошлих брачних веза, ако и када добијемо савршен људски живот у рају. Добро је да имамо на уму да је Исус био савршен човек у тренутку кад је дао ту изјаву и зато је био у бољем положају од нас да схвати осећања оних који „се удостоје да добију онај систем ствари“. Такође можемо веровати да је Исус способан да ’саосећа са нашим садашњим слабостима’ (Јеврејима 4:15). Зато, ако је хришћанину тешко да прихвати закључак да се васкрснули неће женити ни удавати, он може бити сигуран да га Бог и Христ разумеју. И он може једноставно да чека и види шта ће се десити.

Нема разлога да сада претерано наглашавамо ову ствар. Псалмист је писао: „Спознајте да је Јехова Бог. Он нас је створио, а не ми сами. Ми смо његов народ и овце паше његове. . . Захваљујте му и благосиљајте његово име. Јер је добар Јехова (Псалам 100:3—5). Наш добар Бог ће сигурно обилно удовољити нашим правим потребама ако се ’удостојимо да добијемо онај систем ствари’ (Јов 34:10—12; Псалам 104:28; 107:9).

Божја доброта се одражава и у томе што нас је обавестио да смрт брачног друга закључује брак (Римљанима 7:2). На тај начин, свако ко је изгубио свог брачног друга, зна да је слободан или слободна да се поново венча ако то сматра потребним или најбољим решењем. Неки су се поново венча и на тај начин удовољили својим потребама и потребама своје породице (1. Коринћанима 7:36—38; Ефежанима 6:1—4). Зато се хришћанин или хришћанка чији је брачни друг умро, сада не требају осећати обавезним да буду без брачног друга у очекивању да ће се поново сјединити са својим пређашњим брачним другом приликом васкрсења за живот на Земљи у долазећем систему.

[Фусноте]