У својој Беседи на гори, Исус Христ је рекао: „Блажени сиромашни духом, [„Срећни су они који су свесни своје духовне потребе“, NW] јер је њихово краљевство небеско!“ (Матеј 5:3). Исус је такође рекао: „Чувајте се од свакога лакомства, јер живот човека није у имању његовом, ма и у изобиљу био“ (Лука 12:15).

Други се у свом трагању за срећом окрећу себи, тиме што настоје да изграде самопоштовање. Библиотеке и књижаре препуне су књига о томе како себи помоћи, али такве публикације не доносе људима трајну срећу. Стога, где онда можемо пронаћи праву срећу?

Да бисмо били истински срећни, морамо препознати своју урођену духовну потребу. Исус је рекао: „Срећни су они који су свесни своје духовне потребе“ (NW). Наравно, мало би нам добра донело ако бисмо ту потребу схватили и онда пропустили да било шта учинимо у вези с тим. Да то илуструјемо: шта би се догодило маратонцу који би пропустио да након трке реагује на захтев свог тела за водом? Зар се убрзо не би суочио с дехидрацијом и другим озбиљним последицама? Слично томе, ако пропустимо да реагујемо на своју потребу за духовном прехраном, на крају ћемо духовно усахнути. То ће водити до губитка радости и среће.