Јеховино коришћење ’лудости‘ да спасе оне који верују

„Јер пошто мудрошћу својом свет не позна Бога у Божјој мудрости, била је Божја воља да лудошћу проповедања спаси оне који верују“ (1. КОРИНЋАНИМА 1:21).

 1. У ком смислу Јехова користи „лудост“, и како знамо да свет у својој мудрости није упознао Бога?

ШТА? Хоће ли Јехова користити лудост? Заиста неће! Али он може и користи оно што свету изгледа лудо. Он то чини како би спасао људе који га знају и воле. Свет кроз своју мудрост не може упознати Бога. Исус Христ је то разјаснио кад је у молитви рекао: „Оче праведни!, свет тебе не позна“ (Јован 17:25).

 2. Како може изгледати да Јеховини путеви и путеви света иду паралелно један с другим, али шта кажу чињенице?

² Исусове речи указују да се Јеховини путеви разликују од путева света. Површно може изгледати да Божја намера и намера овога света иду паралелно једна с другом. Можда се чини да циљеви овога света имају Божји благослов. На пример, Библија каже да ће Бог за човечанство на Земљи успоставити праведну владавину која ће остварити живот у миру, срећи и благостању (Исаија 9:6, 7; Матеј 6:10). Исто тако, свет разглашава своју намеру да људима пружи мир, благостање и добру владавину помоћу такозваног новог светског поретка. Али, Божје намере и намере света нису једнаке. Јеховина намера је да се оправда као Врховни Суверен свемира. Он ће то учинити помоћу небеске владавине која ће уништити све земаљске владавине (Данијел 2:44; Откривење 4:11; 12:10). Зато Бог нема ништа заједничко с овим светом (Јован 18:36; 1. Јованова 2:15-17). Зато Библија говори о две врсте мудрости — ’мудрости света‘ и „Божјој мудрости“ (1. Коринћанима 1:20, 21).

Основна мана световне мудрости

 3. Иако мудрост света може изгледати импресивно, зашто човечји обећани нови светски поредак никад неће бити задовољавајућ?

³ Онима које не води Божја мудрост, мудрост света изгледа импресивно. Ту су високозвучне световне филозофије које опчињују разум. Хиљаде институција вишег образовања пружају информације оних које многи сматрају највећим умовима човечанства. Простране библиотеке препуњене су накупљеним знањем векова̂ људског искуства. Међутим, упркос томе, нови светски поредак који планирају светске вође могао би да буде владавина само несавршених, грехом прожетих људи, људи који умиру. Дакле, тај би поредак био несавршен, понављајући многе грубе погрешке из прошлости и никад не би задовољио све потребе човечанства (Римљанима 3:10-12; 5:12).

 4. Чему је извргнут планирани нови светски поредак, и с којом последицом?

⁴ Човечји планирани нови светски поредак није извргнут само људској немоћи већ и утицају злих духовних створења — да, Сатане Ђавола и његових демона. Сатана је заслепео разуме људи тако да не верују ’славној доброј вести о Христу‘ (2. Коринћанима 4:3, 4, NW; Ефесцима 6:12). Због тога свет пати од једне слабости за другом. Он се бори и крвари у свом погубном покушају да управља собом без Божје помоћи и без поштовања према божанској вољи (Јеремија 10:23; Јаков 3:15, 16). Зато, као што је рекао апостол Павле, „мудрошћу својом свет не позна Бога“ (1. Коринћанима 1:21).

 5. Која је темељна мана мудрости овога света?

⁵ Шта је дакле основна мана мудрости овог света, укључујући његове планове за нови светски поредак? То је да свет занемарује оно што се никад не може успешно занемарити — врховну сувереност Јехове Бога. Он охоло одбија да призна божанску сувереност. Свет намерно изоставља Јехову из свих својих прорачуна и ослања се на властиту способност и планове. (Упореди Данијел 4:31-34; Јован 18:37.) Библија разјашњава да „страх од [Јехове] почетак је мудрости“ (Пословице 9:10; Псалам 111:10). Ипак, свет није научио ни тај основни захтев мудрости. Према томе, како може успети без божанске подршке? (Псалам 127:1).

Проповедање Краљевства — лудо или практично?

 6, 7. (а) Шта проповедају они које води Божја мудрост, али како свет гледа на њих? (б) У складу с чијом мудрошћу проповеда свештенство хришћанства, и с којом последицом?

⁶ С друге стране, они који познају Бога испољавају Божју мудрост и бирају да их она води. Као што је Исус прорекао, они проповедају ’еванђеље о краљевству по свему свету‘ (Матеј 24:14; 28:19, 20). Да ли је то проповедање практично данас, кад је Земља испуњена сукобима, загађењем, сиромаштвом и људском патњом? Световно мудрим особама то проповедање Божјег Краљевства изгледа као чиста лудост којој недостаје практичности. Они на проповеднике Божјег Краљевства гледају као на прилепке који отежавају брод Државе и успоравају његов напредак према идеалној политичкој владавини. У томе их подупире свештенство хришћанства, које проповеда у складу с мудрошћу овога света и не говори људима оно што треба да знају о Божјем новом свету и његовој владавини Краљевства, иако је то било Христово основно учење (Матеј 4:17; Марко 1:14, 15).

⁷ Историчар Х. Џ. Велс скренуо је пажњу на тај пропуст свештенства хришћанства. Он је писао: „Значајна је огромна важност коју је Исус придавао учењу о ономе што је назвао небеским Краљевством, и његова сразмерна безначајност у поступању и учењу већине хришћанских цркава.“ Ипак, да би људи овог нараштаја добили живот, најпре морају чути о Божјем успостављеном Краљевству, а да би се то постигло, неко мора проповедати добру вест о њему (Римљанима 10:14, 15).

 8. Зашто је проповедање Божје добре вести најпрактичнија ствар која се данас може чинити, али какав би начин поступања био без трајне користи?

⁸ Дакле, проповедање Божје добре вести најпрактичнија је ствар која се данас може чинити. То је зато што порука Краљевства пружа истинску наду која људска срца пуни радошћу током ових последњих дана кад су ’настала тешка времена [„с којима се тешко излази на крај“, NW]‘ (2. Тимотеју 3:1-5; Римљанима 12:12; Титу 2:13). Док је живот у овом свету неизвестан и кратак, живот у Божјем новом свету биће вечан, усред радости, изобиља и мира управо овде на Земљи (Псалам 37:3, 4, 11). Као што је рекао Исус Христ, „каква је корист човеку ако сав свет добије а душу своју изгуби? или какав ће откуп дати човек за своју душу?“ Ако особа губи право на живот у Божјем новом свету, од какве је користи овај свет који пролази? Данашње уживање у материјалним стварима за таквог појединца је испразно, узалудно и пролазно (Матеј 16:26; Проповедник 1:14; Марко 10:29, 30).

 9. (а) Кад је човек који је био позван да буде Исусов следбеник питао за одлагање, шта му је Исус саветовао? (б) Како Исусов одговор треба да утиче на нас?

⁹ Један човек кога је Исус позвао да буде његов следбеник рекао је: „Господе, допусти ми да идем најпре да укопам оца свога.“ Чему га је Исус саветовао? Знајући да би тај човек одгађао најважније дело једноставно чекајући док његови родитељи не проживе остатак свог живота, Исус је одговорио: „Остави нека мртви укопавају своје мртваце, а ти хајде и јављај краљевство Божје!“ (Лука 9:59, 60). Они који показују мудрост слушајући Христа не могу се уклонити од испуњења свог опуномоћења да проповедају поруку Краљевства. Божанска мудрост чини их свесним да су овај свет и његови владари осуђени (1. Коринћанима 2:6; 1. Јованова 2:17). Подупиратељи Божје суверености знају да једина права нада за човечанство лежи у божанској интервенцији и владању (Захарија 9:10). Дакле, док они који поседују мудрост овога света не верују у Божје Краљевство и не желе ту небеску владавину, људи које води божанска мудрост чине оно што доноси стварну корист њиховим ближњима, припремајући их за вечни живот у Јеховином обећаном новом свету (Јован 3:16; 2. Петрова 3:13).

„Лудост онима који пропадају“

10. (а) Кад се Савле из Тарса обратио, ког се дела прихватио, и како је гледао на њега? (б) По чему су древни Грци били славни, али како је Бог гледао на њихову мудрост?

¹⁰ Савле из Тарса, који је постао Павле, апостол Исуса Христа, прихватио се тог дела којим се спашавају животи. Да ли је разумно мислити да је Исус Христ, кад је обратио Савла, одредио тог човека да учествује у некој лудој активности? Павле није тако мислио (Филипљанима 2:16). У то време Грци су сматрани најинтелектуалнијим људима света. Они су се хвалили својим великим филозофима и мудрим људима. Иако је Павле говорио грчки, он није следио грчку филозофију и знање. Зашто? Јер је таква мудрост овог света лудост код Бога.a Павле је тражио божанску мудрост која га је подстакла да проповеда добру вест од куће до куће. Највећи Проповедник свих времена, Исус Христ, пружио је пример и поучио га да врши исто дело (Лука 4:43; Дела апостола 20:20, 21; 26:15-20; 1. Коринћанима 9:16).

11. Шта је Павле у суштини рекао о свом проповедничком опуномоћењу и мудрости света?

¹¹ Павле о свом опуномоћењу да проповеда каже: „Христос... посла мене да проповедам еванђеље, и то не премудрим речима, да се не би крст Христов упразнио. Јер је реч крстова [о Исусовој откупној жртви] лудост онима који пропадају, али је она нама, који се спасавамо, сила Божја. Јер је писано: „Уништићу мудрост мудрих, и разумних разум укинућу“. Где је мудри [као што је филозоф]? Где је књижник? Где је препирач овога века? Није ли Бог показао да је мудрост овога света лудост? Јер пошто мудрошћу својом свет не позна Бога у Божјој мудрости, била је Божја воља да лудошћу проповедања спаси оне који верују“ (1. Коринћанима 1:17-21).

12. Шта Јехова постиже „лудошћу проповедања“, и како ће реаговати они који желе „мудрост одозго“?

¹² Немогуће као што може изгледати, Јехова као своје проповеднике користи управо оне које свет назива лудима. Да, преко лудости службе тих проповедника, Бог спасава оне који верују. Јехова тако уређује ствари да проповедници те ’лудости‘ не могу славити себе, а други људи не могу с правом славити оне преко којих су чули добру вест. То је зато „да се ни једна пу̏т пред Богом не хвали“ (1. Коринћанима 1:28-31; 3:6, 7). Истина, проповедник игра важну улогу, али порука за коју је опуномоћен да је проповеда је оно помоћу чега се особа спасава ако верује у ту поруку. Они који желе „мудрост одозго“ неће презирати поруку проповедника зато што изгледа да је луд и припрост, што је прогоњен и иде од куће до куће. Уместо тога, кротки ће поштовати објавитеља Краљевства као проповедника кога је опуномоћио Јехова и који долази у Божје име. Они ће поруци коју проповедник доноси усменом речју и штампаном страном приписати велику важност (Јаков 3:17; 1. Солуњанима 2:13).

13. (а) Како су Јевреји и Грци гледали на проповедање разапетог Христа? (б) Из којих група људи нису многи били позвани да буду Исусови следбеници, и зашто?

¹³ Настављајући своју расправу о Божјим путевима, Павле каже: „Јудеји знаке ишту а Грци траже мудрост; а ми проповедамо Христа разапета, Јудејима дакле саблазан а паганцима лудост; али онима који су позвани, и Јудејима и Грцима, Божју силу и Божју мудрост. Јер је лудост Божја мудрија од људи, и слабост је Божја јача од људи. Посматрајте, браћо, да међу вама који сте позвани нема ни много мудрих по пу̏ти, ни много моћних, ни много именитих. Али је Бог изабрао оно што је лудо пред светом да тиме збуни мудре, а оно што је слабо пред светом изабрао је Бог, па и оно што није ништа, да тиме упразни оно што јесте нешто“ (1. Коринћанима 1:22-27; упореди Исаија 55:8, 9).

14. (а) Ако их питају за њихове писмене препоруке, на шта Јеховини сведоци указују? (б) Зашто је Павле одбио да угоди Грцима било којим испољавањем мудрости света?

¹⁴ Кад је Исус био на Земљи, Јевреји су тражили знак с неба (Матеј 12:38, 39; 16:1). Али, Исус је одбио да да̂ било какав знак. Исто тако, Јеховини сведоци данас не показују знаку сличне писмене препоруке. Уместо тога, они указују на своје опуномоћење да проповедају добру вест, како је записано у библијским стиховима као што су Исаија 61:1, 2; Марко 13:10; и Откривење 22:17. Стари Грци су тражили мудрост, више образовање у стварима овог света. Иако је Павле био образован у мудрости овога света, он је одбио да угоди Грцима било којим испољавањем те мудрости (Дела апостола 22:3). Он је говорио и писао на разговорном грчком обичног народа, уместо на класичном грчком. Павле је рекао Коринћанима: „И ја, дошавши к вама, браћо, не дођох с великим речима или премудрошћу да вам јављам сведочанство Божје... и реч моја и проповедање моје не темељаху се на убедљивим говорима мудрости, него на доказивању Духа и силе, да се вера ваша не темељи на мудрости људи, него на сили Бога“ (1. Коринћанима 2:1-5).

15. На шта је Петар подсетио ругаче добре вести, и како је данашња ситуација слична ситуацији Нојевог времена?

¹⁵ У овим последњим данима, апостол Петар ругаче добре вести о Божјем долазећем новом свету и приближавајућем се крају овог света подсећа да је свет Нојевог времена био „водом потопљен и погибе“ (2. Петрова 3:3-7). Шта је, суочен с тим катаклизмичким крајем, радио Ноје? Многи га сматрају само градитељем арке. Али, Петар каже да Бог, кад је навео потоп на древни свет, „сачува Ноја проповедника правде, и са њим још само седморицу“ (2. Петрова 2:5). У својој световној мудрости, ти безбожни претпотопни људи су се несумњиво подсмехивали ономе што је Ноје проповедао и називали га лудим, нереалним и непрактичним. Данас се прави хришћани суочавају са сличном ситуацијом, будући да је Исус упоредио наш нараштај са оним Нојевог времена. Међутим, упркос подсмехивачима, проповедање добре вести о Краљевству је више од једноставног говора. Попут проповедања које је обавио Ноје, то значи спасење за проповедника и за оне који га слушају! (Матеј 24:37-39; 1. Тимотеју 4:16).

’Бити луди да би били мудри‘

16. Шта ће се у Хармагедону догодити мудрости овог света, и ко ће преживети у Божји нови свет?

¹⁶ Јехова Бог ће ускоро, у Хармагедону, проузроковати да сва „мудрост мудрих“ нестане. Он ће одстранити сав ’разум разумних‘ који су предвиђали како ће њихов нови светски поредак донети боље услове за човечанство. „Рат великог дана Бога Свемоћнога“ (NW) претвориће у пепео све мудровање, филозофију и мудрост овога света (1. Коринћанима 1:19; Откривење 16:14-16). Једини који ће преживети тај рат и добити живот у Божјем новом свету су они који слушају оно што овај свет назива лудошћу — да, Јеховину славну добру вест Краљевства.

17. Како су Јеховини сведоци постали ’луди‘, и на шта су одлучни Божји проповедници добре вести?

¹⁷ Јеховини сведоци, вођени његовим духом, не стиде се да проповедају оно што свет назива лудошћу. Уместо да покушавају да буду световно мудри, они су постали ’луди‘. Како? Вршећи дело проповедања Краљевства како би могли бити мудри, јер је Павле писао: „Ако ко међу вама мисли да је мудар по овоме свету, нека буде луд, да би постао мудар“ (1. Коринћанима 3:18-20). Јеховини проповедници добре вести познају спасоносну вредност своје поруке и наставиће да је проповедају без престанка до краја овог света и његове мудрости у рату Хармагедона. Ускоро ће Јехова Бог оправдати своју универзалну сувереност и дати вечни живот свима онима који данас верују и поступају по ’лудости проповедања‘.

[Фуснота]

Који су твоји одговори?

◻ Које две врсте мудрости постоје?

◻ Која је темељна мана мудрости света?

◻ Зашто је проповедање добре вести најпрактичнија ствар која се може чинити?

◻ Шта ће се ускоро догодити свој мудрости света?

◻ Зашто се Јеховини сведоци не стиде да проповедају оно што свет назива лудошћу?

[Слика на 23. страни]

Грци су тражили световну мудрост и често су на Павлово проповедање гледали као на лудост