Зашто Библија не открива имена неких личности?

У Књизи о Рути, човек који није желео да изврши дужност прописану Мојсијевим законом назван је „тај и тај“ (Рута 4:1-12, фуснота). Да ли због тога треба да закључимо да су све личности чије се име не налази у Библији лоше или да нису заслужиле да се њихово име спомене?

Свакако да не. Осмотримо један другачији пример. Уочи своје последње Пасхе, Исус је рекао ученицима да ’иду у град к томе и томе‘ и у његовој кући припреме све што је потребно за прославу (Матеј 26:18). Да ли треба да закључимо да је тај човек био лош или да је и сувише небитна личност? Ни у ком случају, јер је он сигурно био Исусов ученик. Његово име је изостављено зато што није важно у овој причи.

Поред тога, у библијском запису се налазе имена многих злих људи, а такође се помињу многи верни људи чије име не знамо. На пример, добро нам је познато име прве жене, Еве. Међутим, она је својом себичношћу и непослушношћу навела Адама на грех, због чега сви ми данас испаштамо (Римљанима 5:12). За разлику од тога, име Нојеве жене није записано у Светом писму, али ми веома ценимо несебичност и послушност коју је показала док је подржавала свог супруга у важном задатку. Јасно је да то што се њено име не помиње не умањује њену важност и није знак Божјег неодобравања.

Постоје и многе друге особе које су имале истакнуту, па чак и веома упечатљиву улогу у Јеховиној намери, а чије име није записано у Библији. Сетимо се мале Израелке која је била робиња у дому Намана, сиријског војсковође. Она је одважно рекла својој господарици, Намановој жени, да у Израелу постоји Јеховин пророк који може помоћи Наману. Захваљујући томе, десило се једно велико чудо (2. Краљевима 5:1-14). Ћерка израелског судије Јефтаја такође нам је пружила изврстан пример вере. Да би њен отац испунио свој завет, била је спремна да се одрекне могућности да ступи у брак и има децу (Судије 11:30-40). Исто тако, не знамо имена писаца више од 40 псалама, као и неких пророка који су верно обављали значајне задатке (1. Краљевима 20:37-43).

Можда је још упечатљивији пример верних анђела. Њих има на стотине милиона а у Библији су записана само два имена — Гаврило и Михаило (Данило 7:10; Лука 1:19; Јудина 9). Библија не открива имена осталих анђела. На пример, Самсонов отац Маноје упитао је једног анђела: „Како се зовеш? Хтели бисмо да ти одамо част кад се испуни твоја реч.“ Како је он одговорио? „Зашто ме питаш како се зовем?“ Тај анђео је био скроман и није желео да прихвати част која припада само Богу (Судије 13:17, 18).

Свето писмо не објашњава у сваком појединачном случају зашто се нечије име спомиње а нечије не. Али можемо много научити од верних особа које су служиле Богу и није им било стало до славе и угледа.