Кад су стигли на то прелепо место окружено маслинама, Исус је ту оставио осморицу апостола. Можда је то било у близини улаза у врт, будући да им је рекао: „Седите овде док ја одем тамо и помолим се.“ Са собом је повео тројицу апостола — Петра, Јакова и Јована — па отишао дубље у врт. Обузели су га немир и тескоба, па је рекао тој тројици: „Душа је моја на смрт жалосна. Останите овде и бдите са мном“ (Матеј 26:36-38).

Док је био на небу, могао је да види како су Римљани на окрутан начин убијали осуђенике. Сада је био човек и могао је да осети физичку бол. Зато му није било свеједно када је размишљао о ономе што га чека. Што је још важније, било му је веома тешко што ће умрети као злочинац и тиме можда нанети срамоту Очевом имену. За неколико сати ће бити прибијен на стуб под оптужбом да је хулио против Бога.