Бранимо нашу веру

„Светите Христа као Господа у својим срцима, увек спремни на одбрану пред сваким ко од вас тражи разлог за наду која је у вама“ (1. ПЕТРОВА 3:15, NW).

 1, 2. Зашто Јеховине сведоке не изненађује противљење, али шта они желе?

У ВЕЋИНИ земаља, Јеховини сведоци су обично признати као поштени, морални људи. Многи у њима виде добре комшије које не праве никакве проблеме. Међутим, иронично је, али ови мирни хришћани подносе неправедно прогонство — и у време рата и у време мира. Њих такво противљење не изненађује. У ствари, они га очекују. На крају крајева, они знају да су верне хришћане у првом веку н. е. ’мрзели‘, па зашто би они који данас настоје да буду прави Христови следбеници очекивали да их другачије третирају? (Матеј 10:22). Осим тога, Библија каже: „Сви који побожно хоће да живе у Исусу Христу, биће гоњени“ (2. Тимотеју 3:12).

² Јеховини сведоци не траже прогонство, нити уживају у невољама — казнама, затварањима или грубом поступању — до којих оно може довести. Они желе да ’тихи и мирни живот поживе‘ како би могли добру вест о Божјем Краљевству проповедати без сметњи (1. Тимотеју 2:1, 2). Они цене што у скоро свим земљама имају религиозну слободу, и савесно чине оно што могу да би ’имали мир са свим људима‘, укључујући и људске владаре (Римљанима 12:18; 13:1-7). Зашто их онда ’мрзе‘?

 3. Који је један разлог због којег Јеховине сведоке неправедно мрзе?

³ У основи, Јеховине сведоке неправедно мрзе из истих разлога из којих су и рани хришћани били прогоњени. Као прво, Јеховини сведоци поступају по својим веровањима на начине који их чине непопуларним код неких. На пример, они ревно проповедају добру вест о Божјем Краљевству, али људи често погрешно разумеју њихову ревност, гледајући на њихово проповедање као на „агресивно прозелитизирање“. (Упореди с Делима апостолским 4:19, 20.) Такође, неутрални су у политици и ратовима народа, а то се понекад погрешно разуме као да су Сведоци нелојални грађани (Михеј 4:3, 4).

 4, 5. (а) Како су Јеховини сведоци мета лажних оптужби? (б) Ко су често главни подстрекачи прогонстава Јеховиних слугу?

⁴ Као друго, Јеховини сведоци су мета лажних оптужби — бестидних лажи и изврнутих приказивања њихових веровања. Као последица тога, у неким земљама су предмет неоправданих напада. Надаље, зато што траже бескрвно лечење које је у складу с њиховом жељом да послушају библијску заповест да се ’уздржавају од крви‘, погрешно су означени као „децоубице“ и „самоубилачка секта“ (Дела апостолска 15:29, Ча). Али чињеница је да Јеховини сведоци високо вреднују живот, и они гледају да за себе и своју децу добију најбољу доступну медицинску негу. Оптужба да сваке године многа деца Јеховиних сведока умру због одбијања трансфузије крви тотално је неоснована. Такође, будући да библијска истина нема исти ефекат на све чланове породице, Сведоци су оптужени и за растурање породица. Па ипак, они који познају Јеховине сведоке знају да они високо поштују породични живот и да настоје да следе библијске заповести да се муж и жена међусобно воле и поштују и да деца слушају родитеље било да су они верници или не (Ефесцима 5:21–6:3).

⁵ У многим случајевима, испоставило се да су главни подстрекачи прогонства Јеховиних слугу религиозни противници који користе свој утицај код политичара и медија у настојању да угуше активности Сведока. Како ми, Јеховини сведоци, треба да реагујемо на такво противљење — било да је оно последица наших веровања и поступака или да је због лажних оптужби?

„Нека ваша разумност постане позната свим људима“

 6. Зашто је важно имати уравнотежено гледиште о онима који су ван хришћанске скупштине?

⁶ Као прво, треба да имамо исправно гледиште — Јеховино гледиште — о онима који не деле наша религиозна уверења. У противном, могли бисмо на себе беспотребно навући непријатељство или прекор од стране других. „Нека ваша разумност постане позната свим људима“, писао је апостол Павле (Филипљанима 4:5, NW). Дакле, Библија нас охрабрује да имамо уравнотежено гледиште о онима који су ван хришћанске скупштине.

 7. Шта је укључено у то да будемо ’без мрље од света‘?

⁷ С друге стране, Писмо нас сасвим јасно саветује да ’чувамо [себе] без мрље од света‘ (Јаков 1:27, NW; 4:4). Израз ’свет‘ овде, као и на многим другим местима у Библији, указује на масе људи који нису прави хришћани. Живимо усред тог људског друштва; долазимо у контакт с њима на послу, у школи, у комшилуку (Јован 17:11, 15; 1. Коринћанима 5:9, 10). Међутим, чувамо се без мрље од света тако што избегавамо ставове, говор и понашање који се сукобе с Божјим праведним путевима. Такође је преко потребно да препознамо опасност блиског дружења с овим светом, нарочито с онима који показују тотално непоштовање према Јеховиним мерилима (Пословице 13:20).

 8. Зашто нам савет да останемо без мрље од света не даје никакву основу за презирање других?

⁸ Међутим, савет да останемо без мрље од света не даје нам никакав темељ за категорично омаловажавање оних који нису Јеховини сведоци (Пословице 8:13). Присети се јеврејских религиозних вођа чији је пример био осмотрен у прошлом чланку. Облик религије који су развили није се допадао Јехови; нити је доприносио добрим односима с нејеврејима (Матеј 21:43, 45). Са свог самоправичног трона, ти фанатични људи су презирали незнабошце. Али ми немамо тако уско гледиште, да са онима који нису Сведоци поступамо с презиром. Попут апостола Павла, наша је жеља да сви који чују библијску поруку истине стекну Божју милост (Дела апостолска 26:29; 1. Тимотеју 2:3, 4).

 9. Како уравнотежено, библијско гледиште треба да утиче на то како говоримо о онима који не деле наша веровања?

⁹ На то како говоримо о онима који нису Сведоци треба да утиче уравнотежено, библијско гледиште. Павле је упутио Тита да подсети хришћане на Криту „никога да не опадају, да буду мирољубиви и уздржљиви, и добри према свим људима“ (Титу 3:2). Запази да је требало да хришћани „никога“ не опадају — чак ни нехришћане на Криту, од којих су неки били познати по лагању, прождрљивости и лењости (Титу 1:12). Стога, било би небиблијски да користимо ниподаштавајуће изразе када указујемо на оне који не деле наша веровања. Супериоран став неће привући друге Јеховином обожавању. Уместо тога, када на друге гледамо и с њима поступамо у складу с разумним начелима из Јеховине Речи, ми ’украшавамо науку‘ о Богу (Титу 2:10, ДК).

Када ћутати, када говорити

10, 11. Како је Исус показао да је знао када је било (а) „време кад се ћути“? (б) „време кад се говори“?

¹⁰ Постоји „време кад се ћути и време кад се говори“, каже Проповедник 3:7. Ту је сада проблем: да одлучимо када да игноришемо противнике а када да проговоримо да бисмо одбранили своју веру. Пуно можемо научити из примера онога ко је увек савршено доносио одлуке — Исуса (1. Петрова 2:21). Он је знао када је било „време кад се ћути“. На пример, када су га првосвештеници и старији мужеви лажно оптужили пред Пилатом, Исус „ништа не одговори“ (Матеј 27:11-14). Није желео да каже ништа што би могло да спречи извршавање Божје воље за њега. Уместо тога, пустио је да његова дела говоре сама за себе. Знао је да чак ни истина не би променила њихов поносити ум и срце. Зато је игнорисао њихову оптужбу, одбијајући да прекине своје сврсисходно ћутање (Исаија 53:7).

¹¹ Међутим, Исус је знао и када је било „време кад се говори“. Повремено је отворено и без увијања расправљао са својим критичарима, побијајући њихове лажне оптужбе. Рецимо, када су књижевници и фарисеји покушали да му наруше углед пред мноштвом оптужујући га да истерује демоне помоћу Велзевула, Исус је изабрао да не дозволи да се све заврши на тим лажним оптужбама. С разорном логиком и једним снажним поређењем, оборио је ту лаж (Марко 3:20-30; види такође Матеја 15:1-11; 22:17-21; Јован 18:37). Слично томе, када је Исус, након што је био издат и ухапшен, био изведен пред Санхедрин, првосвештеник Кајафа је вешто желео да сазна: „Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, син Божји.“ То је такође било „време кад се говори“, јер би његово ћутање могло да се разуме као порицање тога да је Христ. Зато је Исус одговорио: „Јесам“ (Матеј 26:63, 64; Марко 14:61, 62).

12. Какве су биле околности које су покренуле Павла и Варнаву да одважно говоре у Иконији?

¹² Осмотри и пример Павла и Варнаве. У Делима апостолским 14:1, 2 стоји: „У Иконији уђоше Павле и Варнава заједно у јудејску синагогу, и говорише тако да прими веру велико мноштво Јудеја и Грка. Међутим они Јудеји који не вероваше, подбунише и раздражише духове паганаца на браћу.“ The New English Bible каже: „Али необраћени Јевреји подстакоше незнабошце и отроваше њихов ум против хришћана.“ Незадовољни што су само они одбацили поруку, јеврејски противници су започели клеветничку кампању, настојећи да код незнабожачког становништва створе предрасуде према хришћанима.a Мора да су дубоко мрзели хришћанство! (Упореди с Делима апостолским 10:28.) Павле и Варнава су осетили да је ово било „време кад се говори“, да се нови ученици не би обесхрабрили због јавног прекора. „Они [Павле и Варнава] осташе доста времена говорећи отворено, утемељени у Господу [„с ауторитетом од Јехове“, NW]“, који је показао да их одобрава тиме што их је опуномоћио да чине чудесне знаке. Као резултат тога, „једни бејаху за Јудеје а једни за апостоле“ (Дела апостолска 14:3, 4).

13. Када је реч о пребацивањима, када је обично „време кад се ћути“?

¹³ Како онда треба да реагујемо када нам се нешто пребацује? Све зависи од околности. Неке ситуације захтевају да применимо начело да постоји „време кад се ћути“. То је нарочито случај када неки упорни противници настоје да нас увуку у бесмислене расправе. Не смемо заборавити да неки људи једноставно не желе да знају истину (2. Солуњанима 2:9-12). Бесмислено је да дебатујемо с онима чија су срца поносно утемељена у невери. Штавише, уколико бисмо улазили у разглабања са сваким ко нас напада лажним оптужбама, могли бисмо скренути с далеко важније и наградоносније активности — помагања особама искрена срца које заиста желе да сазнају библијску истину. Стога, када се суочимо с антагонистима који су чврсто решени да шире лажи о нама, надахнути савет гласи: „Уклоните се од њих“ (Римљанима 16:17, 18; Матеј 7:6).

14. На које начине можемо своју веру одбранити пред другима?

¹⁴ То, наравно, не значи да ми не бранимо своју веру. На крају крајева, постоји и „време кад се говори“. Ми смо с пуним правом заинтересовани за искрене људе који су изложени клеветничком критиковању Сведока. Желимо да другима објаснимо наша искрена уверења; заиста, радо користимо такву прилику. Петар је писао: „Светите Христа као Господа у својим срцима, увек спремни на одбрану пред сваким ко од вас тражи разлог за наду која је у вама, али чините то благе нарави и с дубоким поштовањем“ (1. Петрова 3:15, NW). Када истински заинтересоване особе затраже доказ за веровања која гајимо, када се распитују о лажним оптужбама које су дошле од противника, наша је одговорност да бранимо своју веру, пружајући исправне библијске одговоре. Поред тога, наше изврсно понашање може пуно тога рећи. Док непристрасни посматрачи примећују да заиста настојимо да живимо у складу с Божјим праведним мерилима, они лако могу видети да су оптужбе које су изнесене против нас лажне (1. Петрова 2:12-15).

Како стоје ствари с клеветама у јавности?

15. Који је један пример тога да су Јеховини сведоци мета искривљених информација у медијима?

¹⁵ Јеховини сведоци су повремено мета искривљених информација у медијима. На пример, 1. августа 1997, једне руске новине су објавиле један клеветнички чланак који је, између осталог, тврдио да Јеховини сведоци од својих чланова категорично захтевају да ’одбаце своје жене, мужеве и родитеље уколико они не разумеју и не деле њихова веровања‘. Свако ко стварно познаје Јеховине сведоке зна да је ова оптужба лажна. Библија показује да хришћани треба да се с члановима породице који нису у вери опходе с љубављу и поштовањем, и Сведоци настоје да следе то упутство (1. Коринћанима 7:12-16; 1. Петрова 3:1-4). Па ипак, тај чланак је био одштампан, и тако су многи читаоци били погрешно информисани. Како можемо одбранити своју веру када нам се нешто пребацује?

16, 17, и оквир на 16. страни (а) Шта је Кула стражара једном рекла о реаговању на лажне информације у медијима? (б) Под којим би околностима Јеховини сведоци могли да реагују на негативне извештаје у медијима?

¹⁶ И овде постоји „време кад се ћути и време кад се говори“. Кула стражара је једном то овако рекла: „Да ли ћемо игнорисати лажне информације у медијима или ћемо бранити истину на одговарајући начин зависи од околности, подстрекача критиковања и његовог циља.“ У неким случајевима можда је најбоље игнорисати негативне извештаје, и тако не давати даљњи публицитет тим лажима.

¹⁷ У другим случајевима можда је „време кад се говори“. Можда је неки савесни новинар или репортер погрешно информисан о Јеховиним сведоцима и може срдачно прихватити истините информације о нама. (Види оквир „Исправљање једног погрешног представљања“.) Уколико негативни извештаји у медијима изазову предрасуде које ометају наше дело проповедања, представници канцеларије подружнице Заједнице могу преузети иницијативу у одбрани истине неким одговарајућим средствима.b На пример, квалификованим старешинама би могло бити додељено да изнесу чињенице, можда у некој ТВ емисији, где би пропуст да се не појавимо могао значити да Јеховини сведоци немају одговор. Сведоци као појединци у оваквим стварима мудро поступају по упутствима Заједнице и њених представника (Јеврејима 13:17).

Законска одбрана добре вести

18. (а) Зашто нам за проповедање не треба дозвола људских власти? (б) Који правац следимо када нам се не да дозвола да проповедамо?

¹⁸ Наше овлашћење да проповедамо добру вест о Божјем Краљевству долази с неба. Исусу, који нам је заповедио да обављамо то дело, дата је ’сва власт на небу и на земљи‘ (Матеј 28:18-20; Филипљанима 2:9-11). Према томе, за проповедање нам не треба дозвола људских власти. Па ипак, свесни смо тога да је поседовање религиозне слободе корисно за ширење поруке о Краљевству. У земљама где имамо слободу да наставимо с нашим обожавањем, ми ћемо користити правни систем да га штитимо. Тамо где нам се таква слобода не даје, ми ћемо, у оквиру закона, настојати да је добијемо. Наш циљ није друштвена реформа већ ’одбрана и законско утврђивање добре вести‘c (Филипљанима 1:7, NW).

19. (а) Која може бити последица кад ’дајемо Божје Богу‘? (б) Шта смо чврсто решени да радимо?

¹⁹ Као Јеховини сведоци, ми признајемо Јехову као Универзалног Суверена. Његов закон је врховни. Ми савесно слушамо људске власти, и тако ’дајемо цару царево‘. Али ничему нећемо дозволити да се испречи нашем испуњавању једне далеко важније одговорности — да ’дамо Божје Богу‘ (Матеј 22:21). У потпуности разумемо да ће нас нације због таквог поступања ’мрзети‘, али прихватамо то као део трошка тога да будемо ученици. Правна прошлост Јеховиних сведока у 20. веку сведочанство је о нашој чврстој решености да бранимо своју веру. Уз Јеховину помоћ и подршку, наставићемо ’без престанка да поучавамо доброј вести и објављујемо је‘ (Дела апостолска 5:42, NW).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

◻ Зашто ’мрзе‘ Јеховине сведоке?

◻ Како треба да гледамо на оне који не деле наша веровања?

◻ Који је уравнотежени пример Исус пружио у опхођењу с противницима?

◻ Када нам пребацују, како можемо применити начело да постоји „време кад се ћути и време кад се говори“?

[Оквир на 16. страни]

Исправљање једног погрешног представљања

„У Јакуиби, у Боливији, локална евангелистичка група уредила је да једна ТВ станица прикаже један филм који су очигледно направили отпадници. С обзиром на лош утицај тог филма, старешине су одлучиле да посете две ТВ станице и понуде да им плате да прикажу јавности видео-касете Јеховини сведоци — организација иза имена и Библија — књига чињенице и пророчанства. Након што је погледао касете Заједнице, власник једне радио-станице постао је огорчен због погрешних приказивања у филму отпадника и понудио је да бесплатно направи рекламе за Јеховине сведоке у вези с њиховим долазећим обласним конгресом. Број присутних је био неуобичајено велик и многе особе честитог срца су почеле да постављају искрена питања када су их Сведоци посетили у служби“ (Годишњак Јеховиних сведока за 1997, стране 61-2).

[Слика на 17. страни]

Исус је понекад отворено побијао лажне оптужбе својих критичара