Да ли је Библија противречна?

АУТОР Хенри Ван Дајк (Henry Van Dyke) је једном написао: „Рођена на истоку, а одевена у оријентални облик и сликовитост изражавања, Библија познатим стопама корача путевима целог света и улази у земљу за земљом да би свуда пронашла своје. Она је човековом срцу научила да говори на стотинама језика. Деца њене приче слушају с чуђењем и радошћу, а мудри људи размишљају о њима као о животним параболама. Зли и поносни стрепе од њених упозорења, а за повређене и покајнике она говори мајчиним гласом... Нема човека који је сиромашан или усамљен ако поседује ово благо.“

Библија је заиста „научила да говори на стотинама језика“. Најмање једна од њених 66 књига преведена је на неких 1 970 језика. Милиони Библију сматрају даром од Бога и читају је с уживањем на своју властиту корист. Други пак говоре да садржи противречја и да је зато непоуздана. Шта открива пажљиво истраживање?

Као што је видљиво на нашој насловној страни, Бог је за писање Библије користио верне мужеве. Заиста, пажљива анализа Библије открива да ју је написало око 40 мужева у раздобљу од 16 векова. Да ли су они били професионални писци? Не. Међу њима се може наћи пастир, рибар, порезник, лекар, израђивач шатора, свештеник, пророк и краљ. Њени списи често спомињу људе и обичаје који су за нас у двадесетом веку необични. У ствари, и сами писци Библије нису увек разумели значење онога што су писали (Данијел 12:8-10). Зато не треба да будемо изненађени ако наиђемо на одређене потешкоће при читању Библије.

Могу ли се такве потешкоће разрешити? Да ли је Библија противречна? Да бисмо добили одговор, размотримо неке примере.

Да ли су ово стварне потешкоће?

▪ Где је Каин нашао своју жену? (Постање 4:17).

Неко би могао помислити да су након убиства Авеља на Земљи остали само још његов брат Каин, на коме је лежала кривица за то убиство, и његови родитељи, Адам и Ева. Међутим, Адам и Ева су имали велику породицу. Према Постању 5:3, 4, Адам је имао сина по имену Сет. Извештај се наставља: „Дани Адамови после Сетова рођења беху осам стотина година; и он роди синове и кћери.“ Тако се Каин оженио својом сестром или можда једном од својих нећакиња. Пошто се човечанство тада налазило сасвим близу људског савршенства, такав брак очито није носио здравствене ризике који би данас могли угрозити његово потомство.

▪ Ко је Јосифа продао у Египат?

Постање 37:27 каже да су Јосифа његова браћа одлучила да продају неким Исмаелцима. Али, следећи стих додаје: „И кад мадијански трговци беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из бунара, и продадоше га Исмаелцима за двадесет сребрних сикли, и ови га одведоше у Египат.“ Да ли је Јосиф био продан Исмаелцима или Мадијанима? Па, Мадијани су такође могли бити названи Исмаелци, с којима су били у сродству преко свог праоца Аврахама. Или су мадијански трговци могли путовати с караваном Исмаелаца. У сваком случају, Јосифа су продала браћа, а касније им је он могао рећи: „Ја сам Јосиф, брат ваш, кога продадосте у Египат“ (Постање 45:4).

▪ Колико је Израелаца погинуло због упуштања у неморалне односе с моапским женама и због учествовања у обожавању Баал-Пеора?

Бројеви 25:9 износе: „Од те погибије [од Бога због њиховог злог понашања] изгибе их двадесет и четири хиљаде“. Међутим, апостол Павле је рекао: „Не предајмо се блуду, као неки од њих [Израелци у пустоши] што се предадоше и паде их у један дан двадест и три хиљаде“ (1. Коринћанима 10:8). Можда је побијених било између 23 000 и 24 000, тако да би обе бројке задовољавале. Ипак, књига Бројева посебно указује да су судије побиле „све народне главаре“ умешане у овај грех (Бројеви 25:4, 5, Стварност). Можда је било 1 000 тих кривих ’главара‘, што би заједно с 23 000, које је споменуо Павле, чинило укупно 24 000. Док су 23 000 пале као непосредне жртве Божјег бича, свих 24 000 је искусило Јеховин бич јер је сваки од њих погинуо под својом осудом (Деутероном 4:3).

▪ Будући да је Агаг био савременик израелског краља Саула, не представља ли тада Балаамово раније указивање на амалечког владара с тим именом несагласност?

Отприлике око 1473. пре н. е., Балаам је прорекао да ће краљ Израела „већи од Агага бити“ (Бројеви 24:7). Агаг се касније не спомиње све до владавине краља Саула (1117-1078. пре н. е.) (1. Самуелова 15:8). Али, то није била несагласност, јер је „Агаг“ могла бити краљевска титула слична фараоновој у Египту. Такође је могуће да је Агаг било лично име које су редовно користили амалечки владари.

▪ Ко је навео Давида да броји Израелце?

Друга Самуелова 24:1 износи: „Гнев Господњи опет се распали на Израела и надражи Давида [или: „кад је Давид био подстакнут“, New World Translation, фуснота] на њих говорећи: ’Хајде, преброји Израела и Јуду!‘“. Међутим, Јехова није био тај који је краља Давида навео на грех, јер 1. Летописа 21:1 каже: „Сатана [или: „противник“, NW, фуснота] уста на Израела и он наведе Давида да преброји Израела“. Бог је био незадовољан Израелцима па је зато Сатани Ђаволу дозволио да на њих наведе тај грех. Из тог разлога и 2. Самуелова 24:1 оставља утисак као да је то учинио сам Бог. Занимљиво, превод Џозефа Б. Ратерама (Joseph B. Rotherham) гласи: „Гнев Јахве распали се против Израела, тако да је пустио Давида да буде покренут против њих говорећи: Иди преброј Израела и Јуду.“

▪ Како се могу ускладити различити бројеви који се у Давидовом пребројавању износе за Израелце и Јудејце?

У 2. Самуеловој 24:9 бројеви износе 800 000 Израелаца и 500 000 Јудејаца, док 1. Летописа 21:5 спомиње 1 100 000 за бој способних Израелаца и 470 000 Јудејаца. У краљевској служби се редовно налазило 280 000 војника подељених у 12 група, а свака група је бројала 24 000, и свака група је служила један месец у години. Овде треба додати још 12 000 слугу 12 племенских кнежева, што је укупно давало 300 000. Очигледно је да 1 100 000 споменутих у 1. Летописа 21:5, за разлику од 2. Самуелове 24:9, укључује ових 300 000 већ регрутованих мушкараца (Бројеви 1:16; Деутероном 1:15; 1. Летописа 27:1-22). У погледу Јуде, 2. Самуелова 24:9 је очигледно укључила 30 000 мушкараца у војсци посматрача смештене на филистејским границама, а који нису били укључени у број наведен у 1. Летописа 21:5 (2. Самуелова 6:1). Уколико се подсетимо да су 2. Самуелову и 1. Летописа написала два човека с различитим погледима и циљевима, можемо лако ускладити ове бројке.

▪ Ко је био отац Салатјела [Шеалтјела]?

Одређени текстови указују да је телесни отац Салатјела био Јехонија (краљ Јојакин) (1. Летописа 3:16-18; Матеј 1:12). Међутим писац Еванђеља Лука је Салатјела назвао ’сином Неријевим‘ (Лука 3:27). Нери је очигледно Салатјелу за жену дао своју кћер. Будући да је међу Хебрејима било уобичајено да се зетови називају синовима, а посебно у родословним пописима, Лука је с правом Салатјела могао назвати сином Неријевим. Лука је слично и Јосифа означио сином Хелија, који је у ствари био отац Јосифове жене, Марије (Лука 3:23).

Усклађивање текстова о Исусу

▪ Из колико људи је Исус Христ истерао демоне који су затим овладали великим крдом свиња?

Писац Еванђеља Матеј спомиње двојицу, а Марко и Лука само једног (Матеј 8:28; Марко 5:2; Лука 8:27). Изгледа да су Марко и Лука пажњу усмерили само једном демоном опседнутом човеку, јер се Исус обратио њему и његов је случај био упечатљивији. Могуће је да је тај човек био насилнији, или је дуже патио под влашћу демона. Касније се, можда, само тај човек хтео придружити Исусу (Марко 5:18-20). У донекле сличној ситуацији, Матеј је говорио о два слепца које је Исус оздравио, док су Марко и Лука споменули само једног (Матеј 20:29-34; Марко 10:46; Лука 18:35). Ово није било противречно, јер је постојао најмање један такав човек.

▪ Које је боје била хаљина коју је Исус носио на дан своје смрти?

Према Марку (15:17, NW) и Јовану (19:2, NW), војници су на Исуса ставили гримизну хаљину. Међутим, Матеј (27:28) ју је назвао ’скерлетним плаштем‘, наглашавајући њену црвену боју. Пошто је гримизна било која боја која у себи има компоненте црвене и плаве боје, Марко и Јован се слажу да је хаљина имала црвену нијансу. Одсјај светла и позадина могли су хаљини дати различити тон боје, а писци Еванђеља су споменули боју која је њима, или онима од којих су добили своје информације, изгледала најјача. Мања варијација показује индивидуалност писаца и доказује да међу њима није постојао неки тајни договор.

▪ Ко је носио Исусов мученички стуб?

Јован (19:17) каже: „Носећи крст свој, [мученички стуб, NW] изиђе на место звано Лубања, јеврејски Голгота.“ Али, Матеј (27:32), Марко (15:21), и Лука (23:26) кажу да „излазећи нађоше једног човека из Кирене, по имену Симона, и натераше га да понесе крст Исусов“. Исус је носио свој мученички стуб, како је навео Јован. Међутим, у свом сажетом извештају, Јован није додао појединост да је Симон касније морао носити стуб. Дакле, извештаји Еванђеља у погледу тога стоје у складу.

▪ Како је умро Јуда Искариотски?

Матеј 27:5 говори да се Јуда сам обесио, док Дела апостола 1:18 (Ст) износе како је „пао на лице и пукао по средини тако да му се просула сва утроба“. Док се Матеј, изгледа, бави начином покушаја самоубиства, Дела апостола описују последице. Јуда је очигледно привезао конопац за грану дрвета, ставио омчу око врата, па је покушао да се обеси скочивши с литице. Изгледа да је пукла или грана или конопац, тако да се суновратио и распукао на стенама у подножју. Топографија околине Јерусалима такав закључак чини разумним.

Како ћеш ти гледати на то?

Ако у Библији наиђемо на наизгледне несагласности, добро је увидети да људи често кажу нешто што изгледа противречно, али се може лако објаснити или разумети. На пример, пословни човек се може с неким дописивати тако да својој секретарици диктира писмо. Кад би га питали ко је написао писмо, рекао би да је то био он. Али, будући да је његова секретарица откуцала писмо и однела га на пошту, она би могла рећи да га је послала. На сличан начин није противречна изјава Матеја (8:5) кад је рекао да је војни заповедник дошао Исусу и замолио га за услугу, с изјавом Луке (7:2, 3) у којој стоји да је тај човек послао представнике.

Претходни примери показују да се библијске потешкоће могу решити. Дакле, постоје добри разлози за поседовање позитивног става према Писмима. Такав дух се препоручује следећим речима које се појављују у једној породичној Библији издатој 1876:

„Исправан дух којим се треба носити с овим потешкоћама јесте, удаљити их што је више могуће, прионути истини и подредити јој се, чак и кад се сваки облак и не може с ње уклонити. Треба да опонашамо пример апостола̂ који су, кад су неки ученици били повређени, како су то назвали, ’тврдом беседом‘, да би се одрекли Христа, сваку примедбу ућуткали овим: ’Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечнога живота, и ми веровасмо и познасмо да си ти Хрстос син Бога живога‘. Кад видимо да је једна истина наизглед у супротности с другом истином, покушајмо их помирити, и тако помирене показати их свима“ (Јован 6:60-69).

Да ли ћеш заузети такав став? Након испитивања само неколицине примера који су показали склад Писама, надамо се да ћеш се сложити с псалмистом који је рекао Богу: „Основа је речи твоје истина“ (Псалам 119:160). Јеховини сведоци заузимају такав став према целој Библији и радо ће објаснити разлоге своје вере у њу. Зашто не би с њима разговарао о тој неупоредивој књизи? Њена охрабрујућа порука те може испунити истинском надом и срећом.

[Слика на 7. страни]

Да ли сте упитали Јеховине сведоке зашто имају веру у Библију?