Добра вест се мора најпре проповедати
„Исто тако, најпре се мора у свим народима проповедати добра вест“ (Марко 13:10, НС).
1. По чему се разликују Јеховини сведоци од свих религиозних организација хришћанства и зашто?
ОД СВИХ оних који тврде да су хришћани, само Јеховини сведоци схватају озбиљно налог за проповедање добре вести. Они су једина група у којој се сваки појединац осећа лично дужним, да редовно посећује свог ближњега и да са њим разговара о Божјим намерама. Зашто? Зато што сваки сведок зна, да он као хришћанин мора бити Христов пратилац у стопу (1. Петрова 2:21). Шта се под тим подразумева?
2. Како многи сматрају Исуса, а која је за њега била најважнија делатност на Земљи?
2 У очима многих Исус Христ је био само човек који је добра дела чинио. Лечио је болесне, хранио гладне и показивао љубав и доброту онима који су били у невољи. Али Исус је чинио много више. Он је пре свега био реван проповедник добре вести о Божјем Царству. Неколико месеци након свог крштења на реци Јордану, почео је јавно са проповедањем: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско“ (Матеј 4:17, НС). Марков извештај гласи: „Исус дође у Галилеју. Проповедао је добру вест Божју и говорио: ’Одређено време се испунило и Божје Царство се приближило. Покајте се и верујте у добру вест’“ (Марко 1:14, 15, НС).
3, 4. а) Шта је Исус нагласио у својој служби мада је лечио сваку врсту болести? б) Зашто је Исус послан? в) Са чиме је Исус упоредио своје дело проповедања, и на шта је позвао своје ученике?
3 Исус је позвао Петра, Андрију, Јакова и Јована да иду са њим. Тако читамо: „И обилажаше Исус сву Галилеју, учећи у синагогама њиховим и проповедајући добру вест о Царству и лечећи сваку болест и немоћ у народу.“ Када га је мноштво народа у Галилеји хтело задржати, рекао је: „И другим градовима морам објавити добру вест о Божјем Царству, јер сам зато послан.“ Затим је отишао и проповедао по јудејским синагогама (Матеј 4:18-23; Лука 4:43, 44).
4 Вративши се поново у Галилеју, Исус је ишао „од града до града и од села до села, при чему је проповедао и објављивао добру вест о Божјем Царству“ (Лука 8:1). Упоредио је своје дело проповедања са жетвом и рекао: „жетва је велика, а радника мало. Зато молите господара жетве да пошаље раднике у жетву своју“ (Матеј 9:35-38, НС). Чак и онда када му мноштво народа није дозволило да се одмори, „примио их је љубазно и почео им говорити о Божјем Царству, и исцељивао је оне којима је лечење било потребно“ (Лука 9:11, НС).
5. Каква је упутства Исус дао својим апостолима и другим ученицима, када их је послао у службу проповедања?
5 Истина, Исус је лечио болесне и повремено хранио гладне. Али он је углавном био запослен тиме да људима говори о Божјем Царству. Такође је желео да његови следбеници то исто чине. Након обучавања својих апостола, послао их је удвоје у служби проповедања и упутио их је: „А ходећи проповедајте и говорите: ’Приближило се Царство небеско’“ (Матеј 10:7, НС). Лука извештава: „И посла их да проповедају Царство Божје и да лече“ (Лука 9:2, НС). 70-ци ученика је такође заповедио, да исцељују болесне и да говоре: „Приближило се Царство небеско“ (Лука 10:9).
6. Каква је упутства Исус дао својим следбеницима пре свог одласка на небо у односу на њихову службу проповедања?
6 Пре овог одласка на небо, Исус је дао налог својим следбеницима, да наставе дело проповедања и да га још даље прошире. Заповедио им је: „Зато идите и начините ученицима људе из свих народа,... учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20, НС). Даље је рекао: „Примићете снагу кад свети дух сиђе на вас и бићете ми сведоци како у Јерусалиму тако и по свој Јудеји, и Самарији, и све до најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1:8, НС). Како Исус тако и његови ученици су у првом реду поклонили своју пажњу проповедању добре вести о Божјем Царству.
Царство се мора проповедати у наше време
7. Шта је рекао Исус о делу проповедања, које треба да се спроведе у току „свршетка система ствари“?
7 Исус је у свом пророчанству о догађајима који ће уследити у току „свршетка система ствари“, рекао: „Ова добра вест о Царству проповедаће се по читавој настањеној Земљи за сведочанство свим народима; и тада ће доћи крај“ (Матеј 24:3, 14, НС). Или према Марку 13:10: „Исто тако, најпре се мора у свим народима проповедати добра вест.“ (Види такође Откривење 14:6, 7).
8. а) У чему се састојала добра вест у време апостола? б) Шта данас обухвата добра вест?
8 У „последњим данима“, добра вест о Царству укључује више него у време када је Исус био на Земљи. Исус је проповедао да се приближило Царство, тиме што је упозорио на то да се он као Месија и Цар налазио међу народом (2. Тимотеју 3:1; Матеј 4:17; Лука 17:21). Добра вест, коју су проповедали први хришћани, укључивала је Исусово васкрсење и одлазак на небо, и кротки су били охрабрени да верују у долазеће Царство (Дела апостолска 2:22-24, 32; 3:19-21; 17:2, 3; 26:23; 28:23, 31). С обзиром да данас живимо у време „свршетка система ствари“, проповедање добре вести о Царству такође обухвата одушевљавајућу вест, да је Царство успостављено на небу (Откривење 11:15-18; 12:10).
Ко ће проповедати добру вест?
9. Какве аргументе би могли да износе, они који тврде да проповедање добре вести није обавезно за све данашње хришћане? б) Коме је Јехова у прошлости дозволио да проповеда његову реч, и шта то значи за нас данас?
9 Ко данас треба да учествује у делу проповедања? Хришћанство очигледно није мишљења да ова дужност сваком припада. И заиста, када је Исус говорио о проповедању добре вести, није утврдио појединости о томе ко ће извршавати то дело. Али кога би Јехова иначе употребљавао за такву службу ако не би оне, који верују у његову реч и који је већ примењују у свом животу? Када је Јехова одлучио да у Нојевим данима упозори покварено човечанство од долазећег уништења, употребио је једног човека који је „ходио с истинитим Богом“ (1. Мојсијева 6:9, 13, 14; 2. Петрова 2:5). Када је израелском народу хтео да пренесе пророчанске вести, слао је ’слуге своје, пророке’ (Јеремија 7:25; Амос 3:7, 8). Богу предана израелска нација је била нација његових сведока. Да, Јехова употребљава своје предане слуге као своје сведоке.
10. Како се из речи Матеја 28:19, 20 може спознати да заповест прављења ученика важи за све хришћане?
10 Неки су мишљења, да је у Матеју 28:19, 20 записана заповест, правити ученике, дана само апостолима и да стога не важи за хришћане уопште. Ако запазимо шта је Исус рекао: „Зато идите и начините ученицима људе из свих народа,... учећи их да држе све што сам вам заповедио.“ Исусови следбеници би требали да уче нове ученике, да држе све, што им је он заповедио. И томе припада такође ’да се иде и да се начине ученици’. Несумњиво сви нови ученици треба да буду научени, да исто тако држе ову нарочиту заповест.
11. а) За што је била задужена хришћанска скупштина у првом веку? б) Шта ти је потребно да би се могао спасти, и шта томе припада?
11. О хришћанској скупштини у првом веку се каже да је Божји народ за посебну својину, да надалеко и нашироко објави изврсности онога који ју је дозвао из таме у своје дивно светло (1. Петрова 2:9). Њени чланови су са ревношћу дали сведочанство о Божјем Царству (Дела апостолска 8:4, 12). Свима „светима“ или помазаним хришћанима у Риму је било речено: „Свако, ко призове име Јеховино биће спасен“ (Римљанима 1:7; 10:9, 10, 13). Ова јавна изјава, коју неко даје при свом крштењу, такође обухвата јавно проповедање добре вести о Јеховином Царству.
12, 13. а) Шта обухвата у Јеврејима 10:23 споменуто „јавно признање наше наде“? б) Како се из Псалма 96 може видети потреба за јавним признањем ван скупштине, и како се то Откривењем 1:9, 10 подупире?
12 Апостол Павле је писао јеврејским хришћанима: „Држимо се чврсто јавног признања наше наде без колебања, јер је веран онај који је обећао“ (Јеврејима 10:23, НС). Ово јавно признање није ограничено за скупштинске састанке (Псалам 40:9, 10). У Псалму 96:2, 3, 10 јасно спознајемо пророчанску заповест, ван скупштине, да се проповеда народима кад се каже: „Из дана у дан говорите добру вест, да он спасава. Објављујте његову славу међу нацијама, његова дивна дела међу свим народима. Говорите свим нацијама: ’Јехова сам је постао цар“ Уствари Исус је према Матеју 28:19, 20 и Делима апостолским 1:8 заповедио хришћанима да проповедају народима.
13 Позвавши се на ово јавно проповедање, Павле је помазаним јеврејским хришћанима осим тога писао: „Кроз њега дакле, да свагда приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које (јавно) признају име његово“ (Јеврејима 13:15). Према једној визији у Откривењу „велико мноштво народа“, које је скупљено из свих нација, снажним гласом узвикује: „Спасење дугујемо Богу своме, који седи на престолу, и Јагњету“ (Откривење 7:9, 10, НС). Према томе данас у време „свршетка система ствари“, проповеда се добра вест од преданих Јеховиних сведока, наиме од остатка духовне Христове браће и од њихових сарадника сличних овцама, који сачињавају „велико мноштво народа“. Али како треба да извршавају ово дело?
„Јавно и од куће до куће“
14. Где је Исус проповедао, и који принцип можемо из тога да научимо?
14 Исус се у својој проповедничкој делатности обратио директно људима. Читамо, на пример, да је проповедао у синагогама. Зашто? Зато што су се тамо суботом састајали људи да чују читање и разматрање Писма (Матеј 4:23; Лука 4:15-21). Исус је такође проповедао на путу, на обали мора, на једном обронку планине, на једном извору ван града и у становима. Свуда, где год су се налазили људи, он им је проповедао (Матеј 5:1, 2; Марко 1:29-34; 2:1-4, 13; 3:19; 4:1, 2; Лука 5:1-3; 9:57-60; Јован 4:4-26).
15. а) Каква је упутства дао Исус својим ученицима када их је послао у проповедање? б) Какво објашњење о томе дају неки библијски коментатори?
15 Када је Исус послао своје ученике да проповедају, такође их је упутио да иду директно људима. Ово је видљиво из његових упутстава, која су записана у Матеју 10:1-15, 40-42. У 11. ставку је рекао: „У који год град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан и тамо останите док не изиђете.“ Превод Новог завета од Сигеа на овом месту гласи: „Саслушајте около, ко је ту достојан“ – као да би се ученици требали распитати код једне познате или добро обавештене особе у том месту, ко је на добром гласу и према томе заслужује вест (Види такође немачке преводе Цинк и Вилкенс). Такво објашњење дају и неки други библијски коментатори за 11. ставак.
16. Које објективније осматрање Исусових речи из Матеја 10:11 открива како су апостоли требали да пронађу достојне?
16 Ипак требали би имати на уму да већина теолога хришћанства не иде од куће до куће и да многи библијски коментатори настоје да тумаче Свето писмо на основу свог личног искуства. Као што једно објективније осматрање Исусовог упутства показује, Исус је говорио о томе, да његови ученици треба да преносе вест о Царству појединцима, од куће до куће или у јавности (Матеј 10:7). Реакција ових људи би показала, да ли су ’заслужили’ или нису (Матеј 10:12-15).
17. Шта доказује да Исусови ученици нису посећивали достојне особе само по препоруци или по договору?
17 То произилази из Исусових речи према Матеју 10:14: „Тамо где вас не приме и не саслушају ваше речи, по изласку из те куће или тога града отресите прах са својих ногу.“ Исус је говорио да ће његови ученици непозвани посећивати људе, да им проповедају. Истина, они су прихватали и понуду преноћишта од неког домаћина, који би се одазвао на вест (Матеј 10:11). Али најважније је било дело проповедања. У Луки 9:6 читамо: „Тада пођоше и одоше кроз подручје од села до села, објављујући добру вест и лечећи свуда.“ (Види такође Лука 10:8, 9). Достојни људи, који су примали ученике у своју кућу као пророке и можда им дали „чашу хладне воде“ или чак преноћиште, нису остали без награде. Чули су вест о Царству (Матеј 10:40-42).
18, 19. а) Како су први хришћани спроводили дело проповедања према Делима апостолским 5:42? б) Како Павлове речи из Дела апостолских 20:20 показују да он није говорио о интерним пастирским посетама, него о служби коју је вршио неверницима?
18 Након оснивања хришћанске скупштине о апостолима читамо: „Свакога дана у храму и од куће до куће наставили су без престанка да уче и објављују добру вест о Христу Исусу“ (Дела апостолска 5:42, НС; Види фусноту у преводу Светог писма са студијским упутствима – Нови свет). Грчки израз који је преведен са „од куће до куће“ гласи катикон. Овде реч ката треба да се разуме дистрибутивно (раздељено). Дакле, могло би се казати да је проповедање ученика било раздељено на појединачне куће или је уследило од куће до куће. Они нису ишли једино у изабране посете. Слична употреба речи ката је у изразу „од града до града и од села до села“ у Луки 8:1.
19 Тај исти израз у множини, катикус, употребљен је од апостола Павла у Делима апостолским 20:20 где пише: „... при чему се нисам устручавао... да вас поучим јавно и од куће до куће.“ Израз „од куће до куће“ се у различитим преводима преводи са „у вашим кућама“. Зато неки библијски коментатори хришћанства кажу да Павле овде мисли на пастирске посете у становима верника. Али његове следеће речи показују да је говорио о служби, коју је вршио неверницима, јер је рекао: „Већ сам темељно сведочио и Јеврејима и Грцима о потреби покајања Богу и вере у нашег Господа Исуса“ (Дела апостолска 20:21, НС).
20. а) У којој мери данас Јеховини сведоци проповедају добру вест о Царству? б) Како неки гледају на настављање дела проповедања?
20 Зато би ова метода доласка до људи требала да буде примењена у данашње време, у којем „добра вест о Царству“ мора бити проповедана „по читавој настањеној Земљи за сведочанство свима народима“ (Матеј 24:14). Већ више од 65 година, Јеховини сведоци проповедају успостављено Царство, јавно и од куће до куће – сада у 210 земаља и острва. Какво ли се величанствено сведочанство тиме постиже! И то поред тога што већина људи данас слуша вест ’али не реагује’ и ако, тада љутито (Матеј 13:15). Зашто Јеховини сведоци и даље упорно проповедају чак и тамо где људи одбијају да их слушају, или им се чак противе? Ово питање ће бити обрађено у следећем чланку.
Како би ти одговорио?
◻ Чиме се одликовала Исусова служба проповедања према Светом писму?
◻ Каква су упутства добили апостоли за њихову службу проповедања?
◻ Које се дело мора извршавати у нашем времену и зашто?
◻ Кога употребљава Јехова за проповедање добре вести у нашим данима?
◻ Где и како треба извршавати дело проповедања?