Гледиште Библије

Могу ли прави хришћани очекивати божанску заштиту?

ДА БИ испоручили хуманитарну помоћ својим суобожаваоцима, хришћани су, након молитве, путовали у конвоју кроз ратом погођено подручје на коме би вероватно могли погинути. На велико запрепашћење зараћених страна, успели су да безбедно прођу. Да ли их је Божји анђео штитио?

Један хришћански брачни пар који је служио многе године, погинуо је кад се авион срушио на земљу тамо где су проповедали од куће до куће. Зашто у том посебном тренутку Божји анђео није усмерио њих или авион на неко друго место? (Упоредите с Делима апостолским 8:26.)

Док упоређујемо ове догађаје, можда питамо: зашто неки хришћани умиру док врше вољу Божју, док други, често у веома опасним околностима, преживљавају? могу ли хришћани очекивати божанску заштиту, нарочито у овим критичним ’последњим данима‘? (2. Тимотеју 3:1).

Сврха божанске заштите

Јехова Бог је обећао да ће благосиљати и штитити свој народ (Излазак 19:3-6; Исаија 54:17). Он је то нарочито радио у првом веку, када је хришћанска скупштина била у повоју. Било је у изобиљу свакојаких чуда. Исус је умножио храну да би нахранио хиљаде; он и његови следбеници су лечили свакојаке болести и слабости, истеривали надљудске духове из демонима опседнутих људи и чак подизали мртве. Под божанским управљањем млада скупштина је расла и била је чврсто утврђена. Ипак, упркос тој очигледној Божјој подршци, многи верни хришћани су страдали од онога што се може назвати прерана смрт. (Упоредите с Псалмом 90:10.)

Размотрите случајеве Јакова и Јована, Заведејевих синова. Изабрани као апостоли, заједно с Петром, били су међу Христовим најблискијим пријатељима.a Али Јаков је умро мученичком смрћу 44. године, док је његов брат Јован живео до краја првог века. Обојица су очигледно вршила Божју вољу. Зашто је било дозвољено да Јаков умре, а Јован да живи?

Свемоћни Бог је сигурно могао спасти Јаковљев живот. Заиста, кратко након Јаковљеве мученичке смрти, Петра је од смрти спасао Јеховин анђео. Зашто анђео није избавио и Јакова? (Дела апостолска 12:1-11).

Коришћена у извршавању Божје намере

Да бисмо схватили зашто се пружа божанска заштита, морамо схватити да се она даје не само да би се омогућило појединцима да дуже живе већ да би се заштитило нешто далеко важније, извршавање Божје намере. На пример, опстанак хришћанске скупштине као целине је загарантован јер је тесно повезан са испуњењем те намере. Међутим, Христ је једноставно рекао својим ученицима да ће се као појединци суочавати са смрћу због своје вере. Након што је то навео, Исус је истакао, не чудесно избављење, већ ’устрајност до краја‘ (Матеј 24:9, 13). Чињеница да су неки појединци заштићени, а други нису, не указује на то да је Бог пристран. Бог једноставно користи особу која је у најбољем положају да испуни његову намеру, која ће коначно користити целом човечанству.

Будући да је прерана смрт у Божјој служби стварна могућност, хришћани треба да имају исти уравнотежен став као и три верна Јеврејина који су били осуђени на смрт због обожавања Бога. Они су рекли вавилонском краљу: „Ево Бог наш, коме ми служимо може нас избавити из пећи ужарене, и он ће нас избавити из твојих руку, краљу. А и да не би, знај, краљу, да нећемо служити боговима твојим, и да се нећемо поклонити златном кипу који си ти подигао“ (Данило 3:17, 18).

Јехова је сачувао животе Петра и Јована због њихове кључне улоге у извршавању његове намере. Петар је коришћен да „утврди“ скупштину обављајући пастирско дело, што је укључивало и писање две надахнуте библијске књиге (Лука 22:32). Јован је написао пет библијских књига и био је ’стуб‘ у првој скупштини (Галатима 2:9; Јован 21:15-23).

Како Јехова тачно одређује када и на који начин ће се умешати у живот својих слугу тешко је предсказати. Све што се са сигурношћу може навести јесте то да је Исус обећао да ће бити са својим следбеницима „све дане до свршетка света“ (Матеј 28:20). Нарочито ће бити ’с нама‘ посредством анђеоског управљања делом проповедања (Матеј 13:36-43; Откривење 14:6). Осим ових општих показатеља, ми не можемо тачно предвидети како ће се божанска помоћ манифестовати или ко би могао добити божанску заштиту. Шта ако хришћанин осећа да има Божју заштиту и вођство? Будући да се то не може уверљиво доказати или оповргнути, нико не треба да суди о искреним изјавама такве особе.

Да ли је Бог неосетљив?

Да ли чињеница да Бог дозвољава смрт хришћана показује да је он донекле неосетљив? Ни у ком случају (Проповедник 9:11). Јехова ради да сачува наш живот не само за неколико година или чак деценија већ за вечност. Са свог узвишеног повољног положаја, он управља догађајима за вечну добробит сваког појединца који га воли или му приступа. (Упоредите с Матејем 18:14.) Испуњење његове намере значиће целокупно отклањање свега због чега патимо у овом систему ствари — чак и смрти. Тако су сложени и савршени Божји поступци да је апостол Павле био подстакнут да узвикне: „О дубино богатства, мудрости и знања Божјега! Како су неиспитљиви судови његови и неистражљиви путеви његови!“ (Римљанима 11:33).

Пошто нас ништа не може одвојити од Божје љубави, питање које сваки хришћанин треба да постави није: ’Хоћу ли имати божанску заштиту?‘, већ: ’Имам ли Јеховин благослов?‘ Ако имамо, он ће нам дати вечни живот — без обзира на то шта нам се деси у овом систему ствари. Упоређена с вечношћу савршеног живота, свака патња — чак и смрт — у овом систему изгледаће ’кратка и лака‘ (2. Коринћанима 4:17).

[Фуснота]