Гледиште Библије

Шта да урадите кад увредите друге

НЕШТО није у реду. Ви само то знате. Ваш хришћански брат је хладан према вама. Није рекао шта га мучи, али једва да каже здраво — и то само онда ако га ви први поздравите! Да ли би требало да му приђете да бисте сазнали шта није у реду?

’То је његов проблем‘, можете мислити. ’Ако има нешто против мене, он треба да дође и да разговара са мном о томе.‘ Заиста, Библија охрабрује особу која је увређена да преузме иницијативу да би се помирила са својим братом. (Упоредите с Матејем 18:15-17.) Али шта је с кривцем? Каква одговорност, ако је уопште има, лежи на њему?

У својој Беседи на гори, Исус је рекао: „Ако дакле приносиш прилог свој к олтару, и ту се опоменеш да брат твој има нешто на те, остави прилог свој ту пред олтаром, и иди најпре да се помириш с братом својим, па се онда врати и принеси прилог свој“ (Матеј 5:23, 24). Запазите да Исусове речи овде циљају на кривца. Какву одговорност он има да среди ствар? Да бисмо одговорили на то, хајде да размотримо шта су Исусове речи значиле његовим јеврејским слушаоцима из првог века.

’Приносите прилог свој к олтару‘

Исус овде дочарава једну јасну слику: јеврејски обожавалац долази у Јерусалим ради једног годишњег празника. Он има прилог — вероватно неку животињу — да жртвује Јехови.a Приношење жртве било је далеко од безначајаног ритуала. Књига Judaism—Practice and Belief објашњава: „Одабрати дебеле, неоскрнављене жртве, гледати како их стручњаци проверавају, ходати с њима до неколико метара од горућег олтара, предавати их, стављати руке на главу, исповедати нечистоту или кривицу или на неки други начин посветити животињу, пререзати јој врат или је чак само држати — ово је засигуравало значај и величанственост тог тренутка. ... Нико ко је веровао да је Бог заповедио целу службу ... није могао да прође кроз њу а да га она не обузме.“

Стога Исусове речи у Матеју 5:23, 24 преносе његове слушаоце у тренутак који је пун значаја и страхопоштовања за јеврејског обожаваоца. Један изучавалац Библије овако описује ову сцену: „Обожавалац улази у храм; пролази кроз низ предворја; предворје пагана, предворје жена, предворје мушкараца. Иза тога постоји предворје свештеника у које лаик не може ући. Обожавалац стоји код ограде, спреман да преда своју жртву свештенику; његове руке су на [глави животиње] да би се исповедио.“

У том пресудном тренутку, обожавалац се сећа да његов брат има нешто против њега. Можда му његова сопствена савест говори то или је можда осетио из става његовог брата према њему да постоји неки осећај увреде. Шта он треба да ради?

„Остави прилог свој ... и иди“

„Остави прилог свој ту пред олтаром“, Исус објашњава, „и иди“. Зашто? Шта може бити важније у том тренутку од приношења жртве Јехови? „Најпре да се помириш с братом својим“, Исус даље објашњава, „па се онда врати и принеси прилог свој.“ Стога обожавалац оставља свој живи прилог пред олтаром за жртве паљенице и одлази да тражи свог увређеног брата.

Будући да је празник, увређени брат је без сумње међу ходочасницима који су се сјатили ка Јерусалиму. Са уским улицама и тесно припијеним кућама, Јерусалим има приличан број становника. Али ово је празник и град је препун посетилаца.b

Чак и ако су људи из истог града путовали и камповали заједно, пробијати се кроз препун град да би пронашли некога захтевало би напор. На пример, током Празника сеница, посетиоци постављају сенице по читавом граду и на путевима и у баштама око Јерусалима (Левитска 23:34, 42, 43). Ипак, јеврејски обожавалац треба да тражи свог увређеног брата све док га не пронађе. Шта затим?

’Помири се с братом својим‘, каже Исус. Грчки израз који се преводи са ’помири се‘ потиче од глагола (диаласо) који значи „’утицати на промену, разменити‘ и отуда ’помирити се‘“. Будући да се знатно трудио да пронађе свог увређеног брата, јеврејски обожавалац настоји да се помири с њим. Затим, каже Исус, може се вратити у храм и принети свој принос, јер ће га сада Бог прихватити.

Стога Исусове речи у Матеју 5:23, 24 поучавају пресудној лекцији: помирење или мир долази пре жртве. Начин на који се опходимо према сухришћанима има директну везу с нашим односом с Богом (1. Јованова 4:20).

Шта да урадите кад увредите друге

Шта онда, ако себе нађете у ситуацији описаној на почетку овог чланка — осећате да сте увредили суобожаваоца? Шта треба да радите?

Примењујући Исусов савет, преузмите иницијативу да приђете свом брату. С којим циљем? Да га убедите да нема разлога да се осећа увређеним? Апсолутно не! Проблем може бити више од обичног неспоразума. ’Помири се‘, рекао је Исус. Ако је могуће отклоните злу вољу из његовог срца (Римљанима 14:19). Због тога, можда треба да признате, а не да порекнете његова повређена осећања. Такође можда треба да питате: ’Шта могу урадити да исправим грешку?‘ Често је искрено извињене све што је потребно. Међутим, у неким случајевима, увређеној особи може бити потребно неко време да отклони своја осећања.

Међутим, шта ако упркос поновљеним напорима не можете утицати на помирење? Римљанима 12:18 каже: „Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима“ (курзив наш). Стога можете бити сигурни да кад сте се једном залагали да се помирите, Јехова ће бити задовољан да прихвати ваше обожавање.

[Фусноте]