Гледиште Библије
Шта има лоше у флертовању?
„Зашто мислимо да је флертовање манипулативно, обмањиво или лоше? То уопште није тако! То је само игра! Игра у којој свако добија, јер чиниш другу особу срећном“ (Сузан Рабин, директорка школе флертовања, Њујорк).
МНОГИ људи сматрају да је флертовање нормално, недужно, па чак и неопходно у стварању и одржавању међуљудских односа. У земљама Запада однедавно извире бујица књига, новинских чланака и специјалних течајева који уче гестикулацији, позирању, погледима, упадљивости, стварима које су саставни део „уметности флертовања“.
Шта је флертовање? Постоје различите дефиниције и тумачења. Један речник га дефинише као „заљубљиво безазлено или сексуално примамљиво“ понашање. Један други речник дефинише флертовање као понашање које је „заљубљиво без озбиљних намера“. Према томе, изгледа да је нашироко прихваћено мишљење да особа која флертује сигнализира романтичне интересе без намере да ступи у брак. Треба ли флертовање сматрати безопасним? Какво је гледиште Библије о флертовању?a
Иако флертовање није посебно споменуто у Писму, можемо одредити Божје гледиште. Како? Испитивањем библијских начела која су повезана с тиме. На тај начин развијамо наше ’разумевање у разликовању добра и зла‘ (Јеврејима 5:14). Најпре, осмотримо да ли је флертовање прикладно понашање за људе који су у браку.
Ако је особа у браку
Сасвим је природно да се у приватности брачни другови понашају заљубљено. (Упореди с Постањем 26:8.) Али усмеравати пажњу те врсте особама ван брачне везе, супротставља се Божјим начелима. Јехова је намеравао да брачни другови уживају у блискости и у односу пуном поверења (Постање 2:24; Ефесцима 5:21-33). Он сматра брак светом, трајном везом. Малахија 2:16 изјављује Божје речи: „Ја мрзим отпуштање.“b
Да ли је флертовање особе која је у браку у сагласности с Божјим гледиштем о браку? У најмању руку, особа која је у браку и флертује показује непоштовање према светости брака као Божјег уређења. Осим тога, у Ефесцима 5:33 заповеђено је хришћанском супругу да „љуби онако своју жену као и самога себе“ а жени да „поштује свог мужа“. Да ли флертовање које распирује љубомору исказује љубав или поштовање према брачноме другу?
У још већој је мери отрежњавајућа чињеница да флертовање може довести до прељубе, греха који Јехова директно осуђује и описује издајничким (Излазак 20:14; Левитска 20:10; Малахија 2:14, 15; Марко 10:17-19). Заиста, Јехова сматра прељубу тако тешким преступом да он дозвољава жртвама брачног неверства да се разведу (Матеј 5:32). Према томе, можемо ли замислити да би Јехова одобравао толико опасну забаву као што је флертовање? Бог ништа мање не забрањује флертовање него што би брижни родитељ забрањивао своме малом детету да се игра са оштрим кухињским ножем.
Што се тиче прељубе, Библија упозорава: „Хоће ли ко ватру у недра метнути, а да му се хаљине не упале? Хоће ли ко по живом угљу ићи, а да ноге не опече? Тако бива оном који иде за женом ближњега свога; који је се год дотакне неће бити без казне“ (Пословице 6:27-29). Међутим, чак и ако уопште не дође до прељубе, особа у браку која флертује излаже се даљњој опасности — опасности од такозване „емоционалне везе“.
Емоционалне везе
Неке особе су неговале пријатељства ван свог брака где су се развила романтична осећања, иако није дошло до полних односа. Па ипак, Исус је упозорио: „Сваки који на коју жену погледа са жудњом, већ [је] учинио прељубу с њом у срцу своме“ (Матеј 5:28). Зашто је Исус имао замерку на страст која и даље пребива у срцу?
Један од чинилаца је тај што „из срца излазе... прељубе“ (Матеј 15:19). Свакако, такав однос је штетан чак и ако није узнапредовао до тачке непосредно пред прељубом. Како то? Једна књига која о томе говори, објашњава: „Било која активност или пријатељство које краде много времена и енергије од заједничког живота с твојим супружником, облик је неверства.“ Да, емоционална веза отима време, пажњу и наклоност од брачног друга. Што се тиче Исусове заповести да поступамо с другима као што бисмо желели да се с нама поступа, особа која је у браку а флертује било би добро да се запита: „Како бих се ја осећао да се мој брачни друг овако опходи с неким?“ (Пословице 5:15-23; Матеј 7:12).
Ако је неко већ успоставио једну овакву неумесну емоционалну везу, шта треба да уради? Особа у браку која има овакву неисправну емоционалну приврженост, слична је возачу који заспи за воланом. Она треба да буде свесна своје ситуације и да предузме неодложну, одлучну акцију пре него што доживи крах свог брака и односа са Јеховом. Исус је описао потребу за драстичном акцијом када је рекао да треба нешто толико драгоцено као што је око ископати, или као што је рука одсећи, ако би то уништавало добар однос особе с Богом (Матеј 5:29, 30).
Стога, било би мудро да ограничиш где и колико често посматраш ту другу особу. Наравно, избегавај да будеш насамо с том особом, а ако вас посао здружује постави границе у погледу природе разговора. Може чак бити неопходно да се прекине сваки контакт с том особом. Према томе, што се тиче очију, мисли, осећања и понашања, мора се применити строга самоконтрола (Постање 39:7-12; Псалам 19:14; Пословице 4:23; 1. Солуњанима 4:4-6). Јов, ожењен човек, поставио је одличан пример када је рекао: „Завет учиних с очима својим да нећу на девицу погледати“ (Јов 31:1).
Нема сумње да је за некога ко је у браку упуштање у флерт опасно и небиблијски. Међутим, какво је гледиште Библије о флертовању између људи који нису у браку? Да ли флертовање треба сматрати нормалним, недужним или неопходним да би се успоставио контакт са супротним полом? Да ли би могла настати било каква стварна штета?
Шта је са самцима?
Нема ничег лошег у томе ако двоје људи који нису у браку показују романтично интересовање једно према другоме, с тим да планирају брак и избегавају нечисто понашање (Галатима 5:19-21). Такво занимање може настати у раним фазама удварања када је још увек мала вероватноћа за брак. Када су потицаји исправни тада не значи да је романтично занимање неприкладно. У том случају такво понашање није флерт.
Шта ако особе које нису у браку шаљу једно другом романтичне сигнале само забаве ради? То може изгледати безазлено пошто нису у браку. Ипак, осмотри могућност за настанак емоционалне повреде. Ако се природа флерта схвати озбиљније него што она у ствари јесте, то може бити мучно и болно. Колико су само тачне речи из Пословица 13:12, где стоји: „Одложена нада срце мори, испуњена жеља дрво је живота!“ Чак и ако двоје људи тврде да се ни једно од њих не занима озбиљно за оног другог — може ли ико од њих бити сигуран у оно што та друга особа у стварности мисли или осећа? Библија одговара: „Срце је изнад свега превртљиво и опако; ко га може познати?“ (Јеремија 17:9; упореди с Филипљанима 2:4).
Размотри такође и опасност од блуда с његовим могућим последицама као што је обољење или трудноћа. Писмо забрањује блуд, а они који то намерно раде губе Божју наклоност. Апостол Павле је мудро упозоравао хришћане да се одупиру искушењу; требало је да ’море уде своје који су блуд‘ и да избегавају „страсти“ које воде до блуда (Колошанима 3:5; 1. Солуњанима 4:3-5). У Ефесцима 5:3 он нас упозорава да се ’не спомиње‘ блуд на начин који би створио погрешну жељу. Флертовање није у складу са овим саветом. Бог забрањује нездраве разговоре о сексу.
Библијска начела откривају да флертовање може бити окрутно према нашим ближњима и да изражава непоштовање према Јехови, Творцу брака. Сасвим је сигурно да је библијско гледиште о флерту разумно и пуно љубави, пошто штити људе од повреда. Стога, они који воле Бога уздржаваће се од флертовања и опходиће се према супротном полу с честитошћу и поштовањем (1. Тимотеју 2:9, 10; 5:1, 2).
[Фусноте]
a Флертовање не треба бркати с пријатељском или с друштвеном наклоношћу које је без заљубљивих потицаја.
b Види чланак „Коју врсту отпуштања Бог мрзи?“ из издања Пробудите се! од 8. маја 1994.
[Извор слике на 20. страни]
© The Curtis Publishing Company