Задивљујућа свеобухватност Божје доброте
БОГ је добар! Колико пута си чуо овај израз или си га чак и сам користио? Али да ли си икада размишљао о свеобухватности Божје доброте у твоју корист? Такво размишљање продубљује наше цењење особина Бога кога обожавамо.
Ипак, прво треба да разумемо шта је доброта. Доброта је, наравно, особина онога који је добар, а супротно ономе који је зао. Али доброта је више од тога. То је активна особина. Добра особа чини добро. И Бог у својој доброти чини за нас много добрих ствари, чиме загрева наша срца и привлачи нас.
Широк распон Божје доброте види се из његових речи Мојсију у дивљини Синаја. Ту је обећао свом верном слуги: ”Сам ћу ја проузроковати да сва моја доброта прође пред твојим лицем.“ Испуњавајући то обећање и употребљавајући своје властито име, Бог даље каже: ”Јехова, Јехова, Бог милосрдан и милостив, спор на гњев и обилан у приврженој љубави и истини, који чува привржену љубав за хиљаде, опрашта грешку и преступ и грех, али никако неће дати изузеће од казне“ (2. Мојсијева 33:19, НС; 34:6, 7, НС).
Дакле, Божја доброта укључује његову милост као и милосрђе, привржену љубав и истину. Осим тога, његова доброта је видљива и зато јер је ”спор на гњев“, има велику стрпљивост. То међутим не значи да он личи на превише попустљивог родитеља, који допушта да се грех несметано вечно наставља. ”Никако неће дати изузеће од казне“ грешницима који се не кају. Добар Бог не може дозволити да зло несметано постоји.
Обиље Божје доброте
Размотримо сада неке од начина на које је Бог показао своју доброту. Као прво, био је добар према људима кад је створио Земљу. Он није само припремио ствари неопходне за људски живот. Штавише, он је богато снабдео нашу планету, тако да живот на њој учини правим задовољством. Дао је пиће и храну у много облика. Учинио је одушевљавајућу разноликост животиња и птица, и створио је цвеће које додаје боју и лепоту нашој околини. Осим тога, начинио је многе различите пејзаже које је уживање гледати. Заиста, сваки пут кад видимо величанствени залазак сунца или чудесне формације облака, видимо доказе Божје доброте!
Кад је створио човека и жену поново је дошла до изражаја Божја доброта. Он је дао Адаму и Еви савршена, здрава тела и сместио их у Еденски врт. Затим им је поверио узбудљив и изазован задатак: ”Напуните земљу и себи је подвргните.“ Он је, дакле, пред њих поставио изглед да вечно уживају живот на рајској Земљи међу својим многобројним потомством (1. Мојсијева 1:26-28, НС; 2:7-9). Какав предиван свадбени поклон за први људски пар!
Чак и кад су се Адам и Ева побунили, Бог их није потпуно напустио. Да их је у том тренутку казнио тренутном смрћу, он би учинио само оно што је право. Међутим, он је био добар према сада грешном људском пару. Допустио им је да живе још неко време и да имају децу (1. Мојсијева 5:1-5).
Штавише, Божја доброта према палом човечанству наставила се све до сада. Као што је краљ Давид рекао: ”Јехова је добар према свима, и његове су милости над свим његовим делима“ (Псалам 145:9, НС). Он пружа обилно, тако да људски живот може да се настави на његовом поседу, Земљи. Исус је рекао Јеврејима свог времена: ’Ваш Отац који је на небесима . . . чини да његово сунце излази и злим људима и добрим и да киша пада и праведнима и неправеднима‘ (Матеј 5:45, НС). Свака глад или оскудица који постоје нису зато јер је Бог пропустио да учини припреме за човечанство. Они постоје због покварености, окрутности и неефикасности људи.
Бог такође допушта човечанству да експлоатише земљино рудно богатство и није од њих сакрио одређену меру разумевања звезданих небеса и материјалног света. Заиста, Јехова је добар за човечанство, иако многи дрско кажу да нема Бога, а други злоупотребљавају његову доброту за себичне циљеве чак до те мере да угњетавају друге људе (Псалам 14:1).
Божја доброта према онима који верују
Ако је, дакле, Бог добар према човечанству генерално, његови поступци с онима који верују заиста греју срце. Као прво, кад су се Адам и Ева побунили, Бог је прорекао да ће се појавити ”семе“ које ће коначно савладати лоше последице њиховог греха (1. Мојсијева 3:15). Како је време пролазило, многи Адамови потомци верно су обожавали Бога упркос својој несавршености, и то рано пророчанство им је дало наду за бољу будућност. Један од тих верних обожавалаца, Аврахам, чак је назван ’Јеховиним пријатељем‘ (Јаков 2:23, НС).
Бог је обећао Аврахаму да ће његови потомци прерасти у многе народе и да ће главна линија његових потомака наследити земљу Ханан. У испуњењу овога, Израелци, Аврахамови потомци, касније су били организовани у нацију (1. Мојсијева 17:3-8; 2. Мојсијева 19:6). Бог је поново био добар према тој новој нацији, избавивши их из ропства у Египту, штитећи их у дивљини, припремивши им закон и свештенство, и коначно, давши им плодну земљу Ханан као наследство.
Коначно, Израел је постао краљевство, и Јехова је поверио његовом трећем краљу, Соломуну, да изгради храм у Јерусалиму као светски центар за обожавање Њега. Кад је храм био завршен, одржана је величанствена церемонија посвећења и радостан празник. Након тога, каже запис, Израелци су ’почели благосиљати краља и одлазити својим кућама веселећи се и осећајући радост у срцу због све доброте коју је пружио Јехова‘ (1. Царевима 8:66, НС). Било је и других прилика кад су срца Израелаца била препуна због Божје доброте према њима.
Ипак, на жалост, они нису увек ценили своју предност да су обожаваоци једног правог Бога. Коначно су Израелци као целина постали неверни, и 607. године пре н. е. Јехова је дозволио да буду одведени као заробљеници у Вавилон. Као што је Бог рекао Мојсију, баш због своје доброте Он ”никако неће дати изузеће од казне“ (2. Мојсијева 34:7, НС).
Међутим, након 70 година Бог је љубазно довео верни остатак Израелаца назад у њихову земљу. Шта га је покренуло да то учини? Његова доброта. Јеремија је пророчански писао о Израелском повратку из Вавилона: ”Они ће сигурно доћи и узвикивати радосно на висини Сионској и постаће блистави због Јеховине доброте.“ Пророк наставља: ”Мој ће властити народ бити задовољен мојом добротом, реч је Јеховина“ (Јеремија 31:12, 14, НС).
Коначно, Исус је дошао на Земљу и показао да је он ”семе“ из пророчанства изреченог још у Едену (1. Мојсијева 3:15). Библија каже: ”Бог је толико љубио свет да је дао свог јединорођеног Сина, да ко год показује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16, НС). Смрт Исуса је омогућила откупнину за људе, да их откупи из греха и поврати у савршенство. Тако ће лоше последице Адамовог греха коначно да буду надвладане. Као што је Павле писао Римљанима: ”Кроз непослушност једног човека многи [су] учињени грешницима, тако ће и кроз послушност једног човека многи бити учињени праведнима“ (Римљанима 5:19, НС). Захваљујући Божјој доброти људи искреног срца сад имају наду за постизање вечног живота. Они могу да постану чак и Божји пријатељи, као што је био Аврахам.
Бог наставља чак и данас да показује доброту онима који га обожавају. Он даје савет кроз Библију да им помогне у решавању њихових проблема (Псалам 119:105). Он нуди бесплатан дар свог духа како би им помогао да удовоље његовим праведним мерилима. Он такође открива своје намере, па се прави хришћани радују новом свету праведности који ће да наступи након што овај стари свет прође (Приче Соломонове 4:18; 2. Петрова 3:13). Хришћани се уздају у то јер им је Бог у својој доброти открио те ствари кроз своју непогрешиву Реч (2. Тимотеју 3:16).
Да, размишљање о Божјој доброти сигурно греје наша срца и привлачи нас њему, али се поставља и једно питање:
Колико ће да ти користи Божја доброта?
Уствари, без обзира ко си, већ сад се користиш Божјом добротом. Дишеш, једеш, пијеш, радујеш се животу — све су то дарови од Бога. Међутим, да ли имаш највећу могућу корист? Не заборави, Божја доброта према Адаму и Еви била је ограничена након што су погрешили. Слично томе, он ће да ограничи своју дарежљивост према нама уколико на прави начин не одговоримо на његову љубазност. Како то можемо учинити?
Псалмист се молио: ”Научи ме својој доброти, разборитости и знању, јер показујем веру у твоје заповести“ (Псалам 119:66, НС). То би требала да буде и наша молитва. И ми треба да научимо да будемо добри, као Бог. Павле је позивао: ”Постаните опонашатељи Бога, као љубљена деца“ (Ефесцима 5:1, НС).
То чинимо као прво проучавајући Библију, да научимо шта је доброта. Након тога, тражимо Божју помоћ у развијању те особине. Доброта је плод духа, заједно са ’љубављу, радошћу, миром, великом стрпљивошћу . . . вером, благошћу [и] самосавладавањем‘ (Галатима 5:22, 23, НС). Можемо развијати све те особине ослањајући се на Божји дух, проучавајући Библију која је надахнута од Бога, молећи му се за помоћ и дружећи се са хришћанима који су истомишљеници (Псалам 1:1-3; 1. Солуњанима 5:17; Јеврејима 10:24, 25).
Библија такође каже: ”Они ће жуборити спомињући обиље твоје доброте, и због твоје праведности узвикиваће радосно“ (Псалам 145:7, НС). Да, Бог очекује од нас да говоримо другима о његовој доброти. Требали би слободно да говоримо о нашем небеском Оцу.
Коначно, не би смели да злоупотребимо Божју доброту. Тачно је да Јехова опрашта грешницима. Краљ Давид је био уверен у повољни одговор кад се молио: ”Греха моје младости и мојих противљења немој се опомињати. Према својој приврженој љубави сети ме се, ради доброте своје, о Јехова“ (Псалам 25:7, НС). Да ли то значи да можемо дозволити да чинимо грешке очекујући са сигурношћу Божји опроштај? Никако. Не заборавимо да Божја доброта значи да ”никако неће дати изузеће од казне“ грешницима који се не кају.
Уживати Божју доброту
Кад једном потпуно искусимо Божју доброту, како су само наша срца привучена њему! Охрабрени смо да следимо добро упозорење апостола Павла: ”Ходајте као деца светла, јер се плод светла састоји од сваке врсте доброте и праведности и истине“ (Ефесцима 5:8, 9, НС).
Сваки дан смо свесни Божје бриге пуне љубави за нас. Чак и под најтежим околностима, знамо да он неће напустити оне који га љубе. Да, ми доживљавамо исти узвишен душевни мир као и псалмист: ”Сигурно ће ме доброта и привржена љубав пратити све дане мојега живота; и становаћу у дому Јеховином задуго“ (Псалам 23:6, НС).