Златно правило — како још увек вреди?
ЧИСТО злато никада не губи свој сјај. Зато је од злата направљен накит тако јако цењен. Оштећени предмети од овог скупоценог племенитог метала се не бацају; пошто злато задржава своју вредност, златари из тога стварају ново уметничко дело.
Ни Златно правило није изгубило на вредности, иако га је Исус поставио још пре отприлике две хиљаде година. Ако испитамо и просудимо разлоге његове вредности, још ћемо боље разумети колико је оно драгоцено за нас данас.
Одмах у наставку на Златно правило — ”Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима“ — Исус је споменуо следеће: ”Јер је то закон и пророци“ (Матеј 7:12). Шта су под тим разумели Исусови ученици и други који су га слушали?
”Јер је то закон и пророци“
Под ”законом“ мишљени су ранији Списи, првих пет књига Библије, од 1. до 5. Мојсијеве. Оне откривају Јеховину намеру о произвођењу Семена, које ће одстранити зло (1. Мојсијева 3:15). Ове књиге садрже и Закон, што значи збирку заповести које је Јехова дао нацији Израел, на брду Синај године 1513 пре н.е., при чему је Мојсије служио као посредник. Божанским законом Израел је био одвојен од суседних паганских народа, а Израелци су требали да се чувају поступака који су могли да угрозе њихов повлашћен положај пред Јеховом. Били су његово искључиво власништво, а то су морали и остати уколико су хтели да се радују његовом благослову (2. Мојсијева 19:5; 5. Мојсијева 10:12, 13). Мозаитски закон је Израелцима, поред њихових обавеза према Богу, налагао одговорност, да у Израелу настањеним странцима, чине добро. Тако је између осталог било заповеђено: ”Ко је дошљак међу вама, нека вам буде као онај који се родио међу вама, и љуби га као себе самога; јер сте и ви били дошљаци у земљи египатској. Ја сам Господ Бог ваш“ (3. Мојсијева 19:34). За време краљевске владавине у Израелу, насељени странци су уживали многе предности. Тако су, нпр., смели да учествују при градњи Божјег храма у Јерусалиму (1. Дневника 22:2).
Закон дат Израелу забрањивао је браколомство, убиство и крађу, као и незакониту тежњу за нечим. Ове изричите заповести ”и ако има још каква друга заповест“ могле су се обухватити у следећем правилу: ”Љуби ближњега свога као самога себе.“ Апостол Павле је у наставку рекао: ”Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона“ (Римљанима 13:9, 10).
Ако је већ ”Закон“ чинио темељ Златног правила, како је онда с ”Пророцима“?
Пророчанске књиге хебрејских списа, такође, потврђују вредност Златног правила. Оне показују да је Јехова Бог, који своју намеру безусловно извршава. Он благосиља своје верне слуге, које упркос своје несавршености настоје да врше његову вољу, искрено се кајући за неисправне поступке. ”Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дјела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу“ (Исаија 1:16, 17).
Јехова је свом народу загарантовао заштиту, уколико исправно поступа према другим људима и према њему. ”Овако вели Господ: пазите на суд, и творите правду . . . Благо човјеку који тако чини, и сину човјечјему који се држи тога“ (Исаија 56:1, 2).
Христ води своју скупштину
Исус је дошао да испуни Закон и Пророке и од тада се Јеховина вечна намера приближавала свом испуњењу (Матеј 5:17; Ефесцима 3:10, 11, 17-19). Древни Мозаитски закон био је замењен Новим савезом, у који су били прихваћени помазани хришћани Јевреји и не-Јевреји (Јеремија 31:31-34). Без обзира на то, и хришћанска скупштина наших дана придржава се Златног правила. А то је још један разлог за признавање вредности овог правила. Христ је активни поглавар данашње хришћанске скупштине. Он своја упутства није изменио. Његов надахнути савет још увек важи.
Пре него што је напустио Земљу, Исус је својим следбеницима наложио да праве ученике из људи свих народа, поучавајући их ”да све држе што сам вам заповиједао“. Ово упутство је у себи укључивало и Златно правило. Исус је својим ученицима дао засигурање: ”И ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека“ (Матеј 28:19, 20).
Према извештају у Луки 6:31 Исус је заповедио: ”И како хоћете да вама чине људи чините и ви њима онако.“ Какав је само изванредан пример Исус оставио, да сами од себе треба другима да чинимо добро!
За време своје земаљске службе, Исус је тачно видео шта су људи морали да подносе, саосећајући с њима. На једном од својих проповедничких путовања, видећи групу људи, био је обузет саосећањем. Али, не само то — он је учинио и припреме да им помогне. Како? Тако што је организовао интензивни проповеднички поход, који је његове ученике водио кућама људи. Његово упутство је гласило: ”А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и онде останите док не изиђете.“ Да је ово дело имало његову подршку и благослов његовог Оца, јасно је видљиво из следећих Исусових речи: ”Који вас прима, мене прима; а који прима мене, прима онога који ме је послао. . . . И ако ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти“ (Матеј 9:36 до 10:42).
Да, Златно правило укључује позитивно поступање у корист других, произлази из речи које је Исус изговорио једном другом приликом: ”И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе. И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако. Али љубите непријатеље своје, и чините добро . . .; и биће вам велика плата“ (Лука 6:32, 33, 35). Зато ће нас, још увек важеће Златно правило подстаћи на преузимање иницијативе и на чињење добра, чак оним људима које лично не познајемо.
И даље важеће и примењиво
Можда најуверљивији доказ, да је Златно правило још увек на снази, показују лична искуства, оних који га следе. Хришћани који из дана у дан ходе сагласно Божјим заповестима, доживљавају велику радост и често неочекиване благослове. Једна хришћанка, која се према особљу клинике у којој је била лечена, понашала уљудно и љубазно, утврдила је да је из тога извукла корист, јер су се потом болничарке и лекари јако трудили да јој помогну.
Јеховини сведоци који суделују у подизању краљевских дворана брзим начином градње, такође могу да потврде вредност Златног правила. Љубазне посете у суседству градилишта да би се упознали људи с оним што се намерава, често се одражавају позитивно. Људи који су према Сведоцима били раније противнички настројени, могли су тако да увиде да ови чине својим ближњима добро, и сами посматрају како Јеховин народ сарађује. Неки су већ на темељу тога чак понудили своју помоћ код грађевинских послова — било да су сами желели да раде или су се изјаснили да су спремни да потребне ствари ставе на располагање (Упореди Захарију 8:23).
Једног иранског Сведока, који живи у Лондону, је приликом куповања у једној трговини животних намирница вређао власник радње, зато што је странац. Иранац му је одлучно објаснио да је Јеховин сведок и да због тога не гаји никакве предрасуде према људима других народности. Управо супротно, чак посећује све људе у суседству с вешћу Библије. Резултат? Власник радње је додатно приложио неколико деликатеса његовој поруџбини.
Златно правило наравно није ограничено на таква мала дела љубазности. Свој далеко највећи израз оно сигурно налази у добру које Јеховини сведоци чине редовним посећивањем својих ближњих у њиховим становима с добром вешћу о Божјем краљевству.
Живети према Златном правилу
Примењивати Златно правило значи усмеравати своју пажњу на друге. То је активно животно правило. Требамо тражити прилике за чињење добра својим ближњима. Отвори се, и имај на уму, да за друге показујеш лично интересовање! (Филипљанима 2:4). Чињење тога донеће ти богати благослов. Следићеш Исусов савет: ”Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела, и славе оца вашега који је на небесима“ (Матеј 5:16). За узврат, Јехова ће бити твој наградитељ, ако га озбиљно тражиш и дневно живиш према Златном правилу (Јеврејима 11:6).