Шта спречава тебе, да се крстиш?
„Ево воде, шта ми смета да се крстим?“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 8:36, Ба).
1. Шта се догодило на друму између Јерусалима и Газе?
ЈЕХОВИН анђео је говорио, и нешто вредно пажње догодило се на пустом друму између Јерусалима и Газе. Један Етиопљанин је читао Свете списе док је путовао својим колима. Ускоро је један човек потрчао уз кола и упитао путника: „Разумеш ли то што читаш?“ Етиопљанин је одвратио: „Како бих то могао, ако ме ко не упути?“ То упутство је добио од Филипа, објавитеља добре вести, који је био послан од анђела. Чим се Филип нашао на колима, објаснио је Етиопљанину пророчанство које је Исаија записао и „јави му добру вест Исусову“.
2, 3. а) Како је реаговао Етиопљанин на добру вест? б) На шта нас овај догађај наводи да се питамо?
2 Даље на једном месту на путу Етиопљанин је узвикнуо: „Ево воде, шта ми смета да се крстим?“ Затим је наредио да се зауставе кола. Обојица су сишли у воду и Филип је крстио Етиопљанина. Тада је Јеховин дух одвео Филипа на друго место, а Етиопљанин је радосно наставио својим путем (Дела апостолска 8:26-39).
3 Ако си се повезао са Јеховиним сведоцима, али се још ниси крстио, овај догађај може да те наведе да се питаш: Зашто је Етиопљанин тако брзо крштен? Како треба да се обави крштење? Шта оно симболизује? И шта спречава мене да се крстим?
Не прерано крштен
4. Ко је био тај Етиопљанин?
4 Као што се види из извештаја, Етиопљанин је „дошао у Јерусалим на молитву“. Дакле то је био обрезани јеврејски проселит. Он је био „евнух“, али не у телесном смислу, јер полно осакаћени људи нису смели да дођу у скупштину Израела (5. Мојсијева 23:1). У његовом случају „евнух“ је означавао чиновника, јер је он био „властелин Кандаке, етиопске краљице који је био над свом њеном ризницом“ (Дела апостолска 8:27, Ча).
5. Зашто је етиопски евнух могао тако брзо да се крсти?
5 Етиопљанин није био Јеврејин. Ради свог обраћења јеврејској вери он је ипак могао да буде крштен као Христов ученик, пре него што је вест о Царству била пренесена необрезаним паганима, као Корнелију 36. године н. е. Као јеврејски проселит он је познавао Бога и његову реч, мада је у духовном погледу још требао помоћ. Тако је Филип био упућен да проповеда том човеку и могао га је крстити пре него што је добра вест дошла до нејевреја.
Рано хришћанско крштење
6. Како је Етиопљанин био крштен, и зашто тако одговараш?
6 Како је Етиопљанин био крштен? Реч „крстити“ је превод грчке речи баптизо, што значи „заронити, загњурити“. Облик те исте речи је употребљен за „зарони“ у 2. Царевима 5:14 у Септуагинти. И то је вредно пажње да је Етиопљанин замолио Филипа да га крсти, кад су он и Филип наишли крај „воде“. Да би извршили крштење сишли су „у воду“, а затим „изиђоше из воде“ (Дела апостолска 8:36-39, Ча). Према томе етиопски евнух је крштен тако што је зароњен у воду.
7. Шта је било меродавно за крштење зароњавањем у воду?
7 Исус је такође био крштен зароњавањем у воду. Зато и пише да он после свог крштења у Јордану „изиђе из воде“ (Матеј 3:13, 16, Ба). Заиста, Јован Крститељ је за крштење изабрао погодно место у долини Јордана, близу Салима. Зашто? „Јер онде беше много воде“ (Јован 3:23, Ба). Према томе, Свето писмо одобрава крштење у води.
8. Шта се може закључити из извесних обичаја фарисеја и других Јевреја с обзиром на крштење?
8 Што се тиче крштења, ми долазимо до логичног закључка ако у обзир узмемо извесне обичаје фарисеја и других Јевреја. Еванђелиста Марко је рекао: „И кад дођу с трга не једу док се не умију [грчки: рантизо]; и још много има што су примили, те држе: као прање [баптизмус] чаша и крчага и судова бакрених“ (Марко 7:3, 4, Ба). Јевреји су се побожно попрскали, пре него што су почињали да једу, кад се врате са пијаце. Али различите предмете, које су употрељавали при јелу, крштавали су, то јест, зарањали су их у воду.
9. Шта је рекао Тертулијан о крштењу?
9 Чак кад је отпад већ наступио, црквени отац Тертулијан (отприлике 160. до 230. н. е.) је изјавио у вези крштења: „Нема ничег, што је тако одбојно деловало на дух људи као једноставност божанских дела, која су видљива у дејству, поред узвишености онога што се обећава у њиховом извршењу. Тако ће се и постизање вечног живота, већ због самих околности сматрати невероватније у толико, што човек силази у воду у тако великој једноставности, без раскоша, без икаквих знатних новина у припреми, без трошка и што је под изговарањем неколико речи зароњен, и опет излази уопште не или не много чистији.“ Запазимо да је Тертулијан рекао да „човек силази у воду, . . . [бива] зароњен . . . и опет излази“.
10. Шта кажу научници о раном облику хришћанског крштења?
10 Научници такође потврђују да су хришћани првобитно крштавани потпуним зароњавањем у воду. У познатој француској енциклопедији пише: „Први хришћани су били крштавани зароњавањем где год је било воде.“ И у Католичкој енциклопедији стоји: „Најстарији начин, који је обично био употребљаван, био је несумњиво зароњавање“ (књ. 2, издање од 1907, стр. 261).
Учити и крштавати
11. Какав је налог доделио Исус својим ученицима?
11 Пре него што неко буде крштен, он мора да постигне тачно познање и да одговарајуће поступа. То је Исус разјаснио, рекавши својим ученицима: „Зато идите и начините ученицима људе из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светога духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио. И гле, ја сам с вама све дане до свршетка овог састава ствари“ (Матеј 28:19, 20, НС).
12. Шта значи бити крштен „у име Оца“?
12 Крстити се „у име Оца“ значи да кандидат за крштење признаје Божји положај и ауторитет. Он признаје Јехову као ’највишег над целом Земљом’, као створитеља и универзалног суверена (Псалам 36:9; 83:18; 2. Царевима 19:15). Он такође поштује Јехову као свог судију, законодавца и цара (Исаија 33:22; Псалам 119:102; Откривење 15:3, 4).
13. Шта значи бити крштен ’у име Сина’?
13 Крстити се ’у име Сина’ значи признати Христов положај и ауторитет као и чињеницу да се Бог преко њега побринуо за ’одговарајући откуп’ (1. Тимотеју 2:5, 6). После Исусове смрти као чувара интегритета „Бог њега уздиже на узвишени положај“, и онај који жели да се крсти мора да призна Христа као ,Господа за прослављање Бога, Оца’ (Филипљанима 2:9-11, НС). Сем тога он мора да прихвати Исуса Христа као Јеховиног ’верног сведока’ и као „Краља над краљевима“ (Откривење 1:5; 19:16, Ба).
14. Шта је потребно за крштење ’у име светога духа’?
14 Верник мора да буде крштен и ’у име светога духа’. Мора да буде уверен, да свети дух није особа, него Божја делујућа сила, којом се Бог послужио на пример при стварању и за инспирацију библијских писаца (1. Мојсијева 1:2; 2. Самуилова 23:1, 2; 2. Петрова 1:21). Особа која хоће да се крсти мора да призна, да јој је Јеховин дух неминован да би схватила „дубине Божје“ и да би доносила Богу допадљиве плодове, „љубав, радост, мир, стрпљивост, љубазност, доброта, вера, кроткост, самосавладавање“ (1. Коринћанима 2:10; Галатима 5:22, 23, НС). Још мора да призна да је за спровођење дела проповедања Царства потребан Божји дух (Јоел 2:28, 29).
Шта симболизује крштење
15. Зашто хришћанско крштење не спира грехе?
15 Јован Крститељ је крштавао уз подршку светога духа (Дела апостолска 13:24). Он није крштавао људе да би их опрао од њиховог греха, него као симбол покајања (Дела апостолска 19:4). Јован је крстио и Исуса, „који греха не учини“ (1. Петрова 2:22, Ба). И Ананија је позвао Савла из Тарса: „Устани, крсти се и опери се од греха својих, призвавши име [Исусово]“ (Дела апостолска 22:12-16, Ба). Дакле, хришћанско крштење у води не спира грех. Не крштење, него проливена крв Исуса и ’призивање његовог имена’ омогућавају опроштење (Јеврејима 9:22; 1. Јованова 1:7).
16. а) Шта симболизује крштење ако не спира грехе? б) Симболично говорећи, шта се дешава кад се неко крсти?
16 Мада хришћанско крштење не спира грех, оно је ипак симбол да је дотична особа зароњавањем у воду извршила безусловно предање Јехови Богу преко Христа. (Упореди Матеј 16:24.) Предати се једној особи или ствари значи, да јој се посвећује искључиво и несебично. Предање Богу означава акт кроз који се једна особа без ограничења одваја за споразум, да чини Божју вољу преко Христа. Ако се кандидат за крштење, симболично говорећи, привремено „закопа“ у воду и затим поново подигне из ње, он умире с обзиром на ранији начин поступања и подиже се за нови начин поступања, наиме да без ограничења врши Јеховину вољу. (Упореди Римљанима 6:4-6.)
17. Зашто крштавање деце није исправно?
17 Јасно је, да је крштење озбиљан корак. Крстити одојче је неисправно, јер беба нема разумевање, нити може донети одлуку и постати ученик (Матеј 28:19, 20). Они који су се крстили у току Филипове службе проповедања у Самарији били су „људи и жене“, а не деца (Дела апостолска 8:4-8, 12). Крштење је за особе које су довољно старе да би могле да уче, постигну веру и да је показују (Јован 17:3; Дела апостолска 5:14; 18:8; Јеврејима 11:6). Историчар Аугуст Неандер је писао поводом овога да је „вера и крштење увек било повезано једно са другим . . . [највероватније је] крштавање деце било непознато [у 1. веку н. е.] . . . да се тако касно појављује траг крштавања деце и тек у току трећег века признаје као апостолска традиција . . . сведочи много више против него за прихватање апостолског порекла те исте“ (Историја оснивања и вођења хришћанске цркве преко апостола, књ. I, стр. 213).
18. а) Гледано библијски, шта је потребно да се постане Јеховин сведок? б) По којим знацима вере би се могло препознати да неко може да се крсти? в) Како се код кандидата за крштење наглашава вера у откупнину?
18 У Светом писму се више пута помиње крштење верника (Дела апостолска 4:4; 5:14; 8:13; 16:27-34; 18:8; 19:1-7). Дакле, да би неко постао Јеховин сведок потребно је да буде верник, то значи неко ко показује веру и крсти се. Још пре крштења се та вера изражава, да се дотични Богу допадљиво понаша, да се узда у Јехову, учествује на делу проповедања Царства и признаје Исусову откупну жртву. Кандидатима за крштење се посебно наглашава вера у откупнину, јер прво од два питања, која им поставља говорник, гласи: „Да ли си се на темељу жртве Исуса Христа покајао за своје грехе и Јехови предао да чиниш његову вољу?“ Само онај који потврдно одговори и такође разуме да се својим предањем и крштењем идентификује као Јеховин сведок, који је повезан са Божјом од духа вођеном организацијом, може се на угодан начин подложити крштењу у води.
Предање у молитви
19. Зашто предање Јехови у молитви треба да уследи?
19 Онај који се крштава мора да верује у Бога и Христа. Али зашто Јеховини сведоци кажу да предање Богу треба да уследи у молитви? Зато што је подесно да у молитви изнесемо нашу одлуку Јехови, јер желимо искључиво њему да будемо предани — нешто, што му припада (5. Мојсијева 5:8, 9; 1. Дневника 29:10-13). Очигледно је Исус у молитви изјавио жељу да искључиво свом небеском оцу доприноси свету службу (Јеврејима 10:7-9). Да, Исус се чак „мољаше“ за време крштења (Лука 3:21, 22). Тако је јасно, да предање Богу треба да уследи у молитви.
20. Зашто је вероватно да су рани хришћани дали до знања новим ученицима да се Богу предају у молитви?
20 Рани хришћани су очигледно дали до знања новим хришћанима, да се у молитви предају Богу, јер је и сам Тертулијан касније рекао: „Они који намеравају да приме крштење мора да упућују дуге молитве, под постом . . . [и] поклањањем.“ Пре њега је писао Јустинус Мученик (око 100. до 165. н. е.): „Сада ћу изнети начин на који смо се посветили Богу преко Христа после нашег новог стварања . . . Сви они који се увере у истину наших наука и изјава, који верују и обећавају, да су у стању да управљају свој живот по томе, упућени су да се моле и под постом да преклињу Бога за опрост својих ранијих греха. Ми се такође молимо и постимо са њима.“
21. Шта је вероватно случај чак ако предање у молитви, пре више година кад си се ти крстио, није било наглашено?
21 Ако предање у молитви још није било наглашено кад си се ти крстио, годинама раније, твоје крштење неће постати неважеће. Несумњиво су се у то време многи понашали као један младић који је клекнуо и у усрдној молитви предао Јехови, чега се још и данас сећа — 40 година касније. И ко се тада још пре говора за крштење није предао Богу у формалној молитви, учинио је то у заједничкој молитви коју су упутили кандидати за крштење и остали присутни у говору одржаном на дан његовог крштења.
Зашто неки оклевају
22. Зашто неки оклевају да се крсте?
22 Ако је то тако благословена предност, бити крштен Јеховин сведок, зашто тада неки оклевају да се крсте? То што неки не слушају Божју реч, не следе Исусово вођство и не крштавају се, можда је због тога што им недостаје праве љубави (1. Јованова 5:3). Наравно да некрштене особе нормално не кажу, да не желе да следе Исусов пример или да слушају Бога. У ствари, оне су толико заузете са светским стварима да им остаје мало времена за духовне интересе. Уколико је то твој проблем, зар тада не би било мудро, да се промениш, што се тиче твојих посебних наклоности, интереса и тежњи? Онај ко стварно воли, Бога не може истовремено да воли и свет (1. Јованова 2:15-17). И не дозволи да се уљуљаш у сигурности због ’преварне моћи богатства’ (Матеј 13:22). Права сигурност се једино може наћи у преданом односу са Јеховом Богом (Псалам 4:8).
23. Заштосе неки уздржавају да се предају Јехови и то симболизују зароњавањем у воду?
23 Други тврде да воле Бога, али оклевају са предањем, јер мисле да тако могу да избегну одговорност и да не буду позвани да положе рачун. Додуше, они би радо живели у рају али у вези тога мало шта предузимају или ништа (Приче Соломонове 13:4). Такве особе не могу избећи полагање рачуна, јер им је порасла одговорност када су чули Јеховину реч (Језекиљ 33:7-9). Ако би се предали Богу тада би показали да разумеју његову вољу и да настоје да је врше. За њих таква послушност не би била додатно оптерећење, него би резултат тога био Јеховин благослов и радост, јер би тада поступали по свом тврђењу, да воле Бога.
24. Из ког се разлога други плаше да се крсте?
24 Други се плаше да се крсте јер су мишљења да не би знали довољно да говоре о Библији. Али етиопски евнух је био спреман да симболизује своје предање Богу након разговора који је Филип водио са њим путујући на колима. Он на почетку сигурно није могао да одговори на сва питања која су му постављали, док је говорио са другима о истини. Ипак његово срце се преливало од захвалности за оно што је чуо и није се устручавао у страху. „Страха нема у љубави, него савршена љубав изгони страх“ (1. Јованова 4:18, НС). Није глава напуњена одговорима, већ срце испуњено љубављу оно што некога покреће да се преда Богу и крсти (Лука 10:25-28).
25. Шта очекује Јехова Бог од особа које тврде да га воле?
25 Ако се још ниси крстио питај се: Шта Бог очекује од оних који кажу да га воле? Он жели искључиву оданост и гледа на оне који га обожавају „духом и истином“ (Јован 4:23, 24; 2. Мојсијева 20:4, 5; Лука 4:8). Етиопски евнух је на тај начин принео обожавање Богу и није оклевао да се крсти кад му се за то указала прилика. Зар не би од сада требао озбиљно да размотриш у молитви предање Богу и да се питаш: „Шта ми смета да се крстим?“
Питања за понављање
■ Зашто је етиопски евнух могао тако брзо да се крсти?
■ Који је облик крштења био уобичајен код раних хришћана?
■ Шта значи бити крштен „у име Оца и Сина и светога духа“?
■ Шта се симболизује хришћанским крштењем?
■ Зашто се треба предати Јехови у молитви?
■ Из ког разлога неки оклевају да се предају Богу и да се крсте?