Прича о богаташу и Лазару

Када је Исус говорио о томе како треба користити материјалне ствари, међу присутнима нису били само његови ученици већ и фарисеји. За њих је то било посебно важно. Зашто? Зато што су „волели новац“. Када су чули Исусове речи, они су почели да му се ругају (Лука 15:2; 16:13, 14).

Међутим, Исуса то није зауставило. Он им је рекао: „Ви се правите праведнима пред људима, али Бог познаје ваше срце. Јер што је међу људима узвишено, у Божјим очима је одвратно“ (Лука 16:15).

Фарисеји су дуго били ’узвишени међу људима‘, али сада је дошло време да се то промени. Сада ће бити понижени сви они који су захваљујући богатству, политичкој или верској моћи имали висок положај у друштву. Обичан народ, који је био духовно гладан, биће узвишен. Исус је о тој значајној промени рекао:

„Закон и Пророци били су до Јована. Од тада се објављује добра вест о Божјем краљевству, и све врсте људи свим силама желе да га се домогну. Заиста, лакше ће се догодити да небо и земља прођу него да иједан делић слова Закона остане неиспуњен“ (Лука 3:18; 16:16, 17). Шта је Исус мислио овим речима?

Јудејске верске вође су поносно тврдиле како се држе Мојсијевог закона. Једном ранијом приликом, када је Исус вратио вид једном човеку у Јерусалиму, они су охоло рекли: „Ми смо Мојсијеви ученици. Ми знамо да је Мојсију говорио Бог“ (Јован 9:13, 28, 29). Мојсијев закон је, између осталог, требало да води понизне особе до Месије, то јест Исуса. Јован Крститељ је за Исуса рекао да је Јагње Божје (Јован 1:29-34). Такође је говорио о ’Божјем Краљевству‘ и тако су понизни Јудејци, посебно сиромашни, добили прилику да слушају о томе. За све оне који су желели да буду поданици тог Краљевства, то је била „добра вест“.

Исус је такође рекао да Закон неће остати неиспуњен. А како се испунио? Закон је водио народ до Месије и након тога више није било потребно држати га се. На пример, Закон је допуштао развод из више разлога, а Исус је сада објаснио да „свако ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. И ко се ожени разведеном женом, чини прељубу“ (Лука 16:18). Ове речи су разљутиле фарисеје који су волели да постављају бројна правила.

Исус је сада испричао причу која је истакла једну велику промену. У њој се помињу два човека чије су се околности драстично промениле. Међу слушаоцима су били и фарисеји који су волели новац и који су били узвишени међу људима.

„Био је један богат човек“, рекао је Исус, „који се облачио у пурпур и лан и сваки дан је уживао у раскоши. А пред његова врата су доносили једног просјака који се звао Лазар. Он је био пун чирева и желео је да се насити оним што је падало с богаташевог стола. Чак су и пси долазили и лизали му чиреве“ (Лука 16:19-21).

Пошто су фарисеји волели новац, има ли сумње кога у Исусовој причи представља „богати човек“? Осим новца, волели су и да се размећу скупом и упадљивом одећом. Не само што су били у материјалном благостању већ су уживали и многе предности и погодности. То што су у Исусовој причи представљени човеком обученим у пурпур показује њихов повлашћен положај, а бели лан увереност у сопствену праведност (Данило 5:7).

Како су те богате, поносне вође гледале на обичан, сиромашан народ? Они су их презриво сматрали ам хаарецима, то јест људима земље, који не познају Закон нити завређују да буду поучени њему (Јован 7:49). То је представљено стањем у којем се налазио Лазар, просјак који је желео да се „насити оним што је падало с богаташевог стола“. Он је био пун чирева, што је указивало на омаловажавање с којим се гледало на народ, као да је био духовно болестан.

Такво тужно стање је трајало известан период, али Исус је знао да је дошло време за велику промену, и за оне који су били попут богаташа и за оне који су били попут Лазара.

Исус је сада описао ту драстичну промену. „Једног дана“, рекао је он, „просјак је умро и анђели су га однели да буде одмах до Аврахама. А умро је и богаташ и био је сахрањен. Док је у хаду [„гробу“, фуснота] био у мукама, подигао је очи и у даљини видео Аврахама и одмах до њега Лазара“ (Лука 16:22, 23).

Они који су слушали Исуса знали су да је Аврахам већ одавно мртав. У Писму јасно стоји да нико ко је у гробу не може да чује и говори. То се односило и на Аврахама (Проповедник 9:5, 10). Шта су онда верске вође могле мислити о Исусовим речима? Шта је то могло да значи за њих, а шта за обичан народ?

Исус је управо указао на промену када је рекао да су ’Закон и Пророци били до Јована, а од тада се објављује добра вест о Божјем краљевству‘. Дакле, када су Јован и Исус Христ почели да проповедају, дошло је време за промену околности, и Лазара и богаташа. Наиме, сада ће се променити њихов положај пред Богом.

Сиромашни и угњетавани су дуго били у тешком и потлаченом положају. Али пошто су се одазвали на вест о Краљевству, коју је проповедао Јован Крститељ и затим Исус, примили су потребну помоћ. Раније су добијали само оно што је ’падало с духовног стола‘ верских вођа. Сада су били обилно храњени истином из Писма, а нарочито предивним стварима које је Исус објашњавао. Тако су доспели у повлашћен положај пред Јеховом Богом.

За разлику од њих, богате и утицајне верске вође одбили су поруку о Краљевству, коју су Јован и Исус проповедали (Матеј 3:1, 2; 4:17). Заправо, они су због ње били гневни, то јест на мукама, што је указивало да их чека Божја осуда (Матеј 3:7-12). Када би Исус и његови ученици престали да проповедају Божју поруку, за те верске вође би то било олакшање. За њих се може рећи да су били попут богатог човека из приче, који је рекао: „Оче Аврахаме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свог прста у воду и расхлади ми језик, јер се мучим у овом пламену“ (Лука 16:24).

Али то се није десило. Већина верских вођа се није променила. Они нису ’слушали Мојсија и Пророке‘, чији списи су им могли помоћи да прихвате Исуса као Месију и Краља (Лука 16:29, 31; Галатима 3:24). Такође се нису понизили и допустили да им помогну сиромашни који су прихватили Исуса и сада уживају Божју наклоност. С друге стране, Исусови ученици нису могли разводњавати истину само да би задовољили верске вође и пружили им олакшање. То се у Исусовој причи види из речи које је богаташу упутио ’Отац Аврахам‘:

„Сине, сети се да си за живота примио своје добро, док је Лазар примио зло. А сада се он овде теши, а ти се мучиш. Поред свега тога, између нас и вас је велика провалија, тако да они који желе да одавде пређу к вама, не могу, а ни они оданде не могу да пређу к нама“ (Лука 16:25, 26).

Оваква драстична промена је заиста била на месту. Сада су понизни, који су прихватили Исусов јарам, осетили олакшање и добили духовну окрепу, за разлику од поносних верских вођа (Матеј 11:28-30). Ова промена ће бити још очигледнија за неколико месеци када савез на темељу Закона буде замењен новим савезом (Јеремија 31:31-33; Колошанима 2:14; Јеврејима 8:7-13). Када на Педесетницу 33. н. е. Бог буде излио свој свети дух, биће потпуно јасно да његову наклоност немају фарисеји и њихови верски савезници, већ Исусови ученици.