Да ли су ово заиста последњи дани?
НАЛАЗИШ се у предњем делу кануа док улази у узбуркани речни рукавац. Огромно камење израња из слапова пене и водене прашине. Покушаваш да их избегнеш. Особа иза тебе наводно ти помаже да управљаш кануом, али она има мало искуства. Што је још горе, немаш карту, тако да немаш појма да ли ће ови брзаци завршити у неком мирном језерцету или у водопаду.
Не баш угодан сценарио, зар не? Хајде онда да га променимо. Замисли да поред себе имаш једног искусног водича, особу која зна сваку стену, сваки завој те реке. Она је прилично унапред знала да се приближавају ови пенушави брзаци, зна како ће се завршити и зна како да их савлада. Зар се не би осећао много сигурније?
Заиста, сви смо ми у сличној неприлици. Нашли смо се, не својом кривицом, у једном узбурканом рукавцу људске историје. Већина људи нема појма колико ће дуго ова ситуација потрајати, да ли ће се услови побољшати, или како у међувремену најбоље преживети. Али не морамо да се осећамо изгубљено или беспомоћно. Наш Створитељ нам је обезбедио један водич — водич који је прорекао ово мрачно раздобље историје, који предсказује како ће се завршити и који нам нуди потребно вођство да бисмо преживели. Тај водич је једна књига, Библија. Њен Писац, Јехова Бог, назива себе Величанственим Инструктором, и преко Исаије охрабрујуће каже: „Уши ће твоје слушати да се за тобом говори: ’То је пут, идите њим!‘, јер бисте ви сврнули десно или лево“ (Исаија 30:20, 21). Да ли би срдачно прихватио такво вођство? Размотримо онда да ли је Библија заиста прорекла какво ће бити наше време.
Исусови следбеници постављају значајно питање
Исусови следбеници сигурно су били запањени. Исус им је управо рекао, и то недвосмисленим речима, да ће импресивне грађевине јерусалимског храма бити потпуно уништене! Такво предсказање било је зачуђујуће. Убрзо после тога, док су седели на Маслинској гори, четири ученика су питала Исуса: „Кажи нам кад ће то бити, и какав ће бити знак твога доласка [„твоје присутности“, NW] и свршетка света [„система ствари“, NW]?“ (Матеј 24:3; Марко 13:1-4). Било да су они то схватили или нису, Исусов одговор је имао вишеструку примену.
Уништење јерусалимског храма и крај јеврејског система ствари нису били исто што и време Христове присутности и свршетка целокупног светског система ствари. Ипак, у свом подужем одговору, Исус је вешто обрадио све аспекте тог питања. Рекао им је какве ће бити прилике пре уништења Јерусалима; такође им је рекао шта треба очекивати што се тиче тога какав ће свет бити за време његове присутности, када ће завладати као Краљ на небу и када ће бити спреман да приведе крају целокупан светски систем ствари.
Крај Јерусалима
Размотри најпре шта је Исус рекао о Јерусалиму и његовом храму. Више од три деценије унапред, прорекао је време ужасних невоља за један од највећих градова на свету. Нарочито запази његове речи записане у Луки 21:20, 21: „Кад видите да Јерусалим опколи војска, онда знајте да је близу пропаст његова. Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, а који буду у граду нека излазе напоље, и који су у пољу нека не улазе у град.“ Ако је требало да Јерусалим буде опкољен, окружен војском, како би они „који буду у граду“ једноставно могли „изаћи“, као што је Исус заповедио? Очигледно, Исус је алудирао на то да ће се указати повољна прилика. Да ли се указала?
Године 66. н. е., римска војска под командом Цестија Гала потиснула је јеврејске побуњеничке снаге све до Јерусалима и приморала их да остану унутар града. Римљани су чак продрли у сам град и стигли све до храмског зида. А онда је Гал заповедио својој војсци да уради нешто заиста збуњујуће. Наредио им је да се повуку! Усхићени јеврејски војници гонили су своје римске непријатеље који су бежали и нанели су им губитке. Тако се указала повољна прилика коју је Исус прорекао. Прави хришћани су следили његово упозорење и побегли из Јерусалима. Мудар потез, јер се само четири године касније, римска војска вратила с генералом Титом на челу. Овога пута бекство није било могуће.
Римска војска је поново опколила Јерусалим; изградили су око њега једно утврђење од зашиљеног коља. Исус је прорекао у вези с Јерусалимом: „Јер ће доћи дани на тебе када ће те опколити непријатељи твоји опкопима и опсадиће те, и стегнуће те са свију страна“a (Лука 19:43). Јерусалим је убрзо пао; његов славни храм био је претворен у тињајуће рушевине. Исусове речи су се испуниле до детаља!
Међутим, Исус је у мислима имао далеко више од тог уништења Јерусалима. Његови ученици су га такође питали о знаку његове присутности. Они то нису знали, али то је указивало на време када ће бити устоличен да влада као Краљ на небу. Шта је он прорекао?
Рат у последњим данима
Ако прочиташ 24. и 25. поглавље Матеја, 13. поглавље Марка и 21. поглавље Луке, видећеш непогрешиве доказе да је Исус говорио о нашем добу. Он је прорекао време ратова — не само ’ратове и гласове о ратовима‘ који су одувек кварили људску историју већ ратове који укључују ’народ против народа и краљевство против краљевства‘ — да, велике међународне ратове (Матеј 24:6-8).
Размисли за тренутак о томе колико се ратовање променило у нашем веку. Када је рат подразумевао само обрачун војски које представљају две сукобљене нације, сечу сабљама или чак пуцање из пушака једних на друге на бојишту, било је довољно ужасно. Али 1914. избио је Велики рат. Нације су једна за другом, по систему домино-ефекта, падале у пожар — у први глобални рат. Конструисано је аутоматско оружје да би се убијало све више људи и с веће удаљености. Митраљези су бљували метке са ужасном ефикасношћу; иперит је спаљивао, мучио, сакатио и убијао војнике на хиљаде; тенкови су немилосрдно тутњали дуж непријатељских линија, њихови велики топови су пламтели. На сцену су такође ступили авиони и подморнице — само претече онога што је требало да постану.
Други светски рат учинио је незамисливо — он је у ствари засенио свог претходника, усмртивши на десетине милиона људи. Огромни носачи авиона, практично пловећи градови, крстарили су морима и пуштали борбене авионе да с неба сипају смрт на непријатељске циљеве. Подморнице су торпедовале и потапале непријатељске бродове. А биле су бачене и атомске бомбе, односећи хиљаде живота у сваком разорном налету! Баш као што је Исус прорекао, заиста има „страхота“ које обележавају ово ратно доба (Лука 21:11).
Да ли је рат попустио од Другог светског рата? Тешко. Понекад дословно десетине ратова бесне током само једне године — чак и у овој деценији 1990-их — узимајући данак у милионима људских жртава. А постоји и промена у главним жртвама рата. Више не страдају углавном војници. Данас су већина жртава рата — у ствари, више од 90 посто њих — цивили.
Друга обележја знака
Рат је само један аспект знака који је Исус споменуо. Он је такође упозорио да ће бити „глади“ (Матеј 24:7). А тако и јесте, иако је парадоксално што земља производи више хране него што је потребно да би се прехранило читаво човечанство, иако агрономија напредује више него икада у људској историји, иако су доступна брза и ефикасна превозна средства да би се храна транспортовала у ма који део света. Упркос свему овоме, отприлике једна петина светског становништва свакодневно гладује.
Исус је такође прорекао да ће ’по свету‘ бити ’пошасти‘ (Лука 21:11, ДК). И опет, наше доба је видело један чудан парадокс — боља медицинска нега него икада, технолошки пробоји, вакцине које спречавају многе уобичајене болести; па ипак, смртоносне болести без преседана марширају крупним кораком. Шпанска грозница за петама је следила Први светски рат и однела више живота него рат. Ова болест је била толико заразна да су у градовима као што је Њујорк, људи могли бити кажњени или затворени само због кијања! Данас, рак и срчане болести односе милионе живота сваке године — стварне пошасти. А сида, коју медицина у основи не може излечити, и даље гута животе.
Док је Исус расправљао о последњим данима умногоме у смислу далекосежних историјских и политичких услова, апостол Павле се више усредсредио на друштвене проблеме и преовладавајуће ставове. Он је писао, делимично: „Ово знај, да ће у последњим данима бити критична времена с којима се тешко излази на крај. Јер ће људи бити љубитељи себе... нелојални, који немају никакве природне наклоности, неотворени за било какав договор... без самоконтроле, свирепи, без љубави према доброти, издајници, тврдоглави, надути од поноса, који више воле задовољства него Бога“ (2. Тимотеју 3:1-5, NW).
Да ли ти ове речи звуче познато? Размотри само један аспект пропадања друштва у данашњем свету — распадање породице. Поплава разорених домова, пребијање брачног друга, злостављање деце и малтретирање остарелих родитеља — како то показује да људи ’немају природну наклоност‘, да су „свирепи“ и чак „издајници“, „без љубави према доброти“! Да, данас видимо ове карактеристике у епидемијским размерама.
Да ли је наша генерација она која је проречена?
Међутим, можда се питаш: ’Зар нису ови услови одувек мучили човечанство? Како знамо да је наша савремена генерација она која је проречена у овим древним пророчанствима?‘ Размотримо три линије доказа које потврђују да је Исус говорио о нашем времену.
Прво, иако је постојало делимично, прво испуњење у разорењу Јерусалима и његовог храма, Исусове речи јасно су указивале на будућност после тих дана. Тридесетак година након катаклизме која је уништила Јерусалим, Исус је остарелом апостолу Јовану дао једну визију која показује да проречено стање — рат, глад, пошаст и смртни случајеви као последица тога — у будућности треба да наступи широм света. Да, ове невоље неће обухватити само неко место, већ целу ’земљу‘ (Откривење 6:2-8).
Друго, у овом веку нека обележја Исусовог знака испуњавају се до крајњег степена, да тако кажемо. На пример, постоји ли икаква могућност да ратови постану много гори него што су од 1914? Ако би био трећи светски рат, са свим данашњим нуклеарним силама које развијају своје оружје, земља би као последица тога била угљенисана пустош — а човечанство би изумрло као птица додо. Слично томе, Откривење 11:18 прорекло је да ће у овим данима када се народи ’прогневе‘, човечанство ’уништавати земљу‘. Први пут у историји, загађеност и нарушавање околине сада прете самој погодности ове планете за становање! Тако се види да се и ово обележје испуњава до крајњег степена или близу њега. Да ли ратови и загађење једноставно и даље могу да се погоршавају све док човек не уништи себе и ову планету? Не; јер сама Библија закључује да ће земља заувек постојати, с честитим људима који живе на њој (Псалам 37:29; Матеј 5:5).
Треће, знак последњих дана је нарочито уверљив када се узме као целина. Све у свему, кад узмемо у обзир обележја која је Исус споменуо у три Јеванђеља, она у Павловим списима и она у Откривењу, овај знак има десетине обележја. Неко би могао цепидлачити о сваком од њих, образлажући да су и друга доба имала сличне проблеме, али када их размотримо све заједно, они непогрешиво упиру прст само на једно доба — наше доба.
Ипак, шта све ово значи? Да Библија једноставно осликава наше доба као очајно, безнадежно доба? Далеко од тога!
Добра вест
Једно од најзначајнијих обележја знака последњих дана записано је у Матеју 24:14: „Ово јеванђеље [„добра вест“, NW] о краљевству проповедаће се по свему свету за сведочанство свима народима. И онда ће доћи крај.“ У овом веку Јеховини сведоци обављају једно дело јединствено у људској историји. Они су прихватили библијску поруку о Краљевству Јехове Бога — шта је оно, како влада, и шта ће постићи — и шире ту поруку по целој земљи. Они издају литературу о томе на преко 300 језика и доносе је људима код њихових кућа, на улицама или на радним местима у практично свим земљама света.
Чинећи то, они испуњавају ово пророчанство. Али они такође шире наду. Запази да је Исус то назвао ’добром вешћу‘, а не лошом. Како је то могуће у овим мрачним временима? Тако што централна порука Библије није о томе колико ће на крају овог старог света прилике бити лоше. Њена централна порука обухвата Божје Краљевство, а то Краљевство обећава нешто драгоцено срцу сваког човека који воли мир — избављење.
Шта је у ствари то избављење, и како га можеш доживети? Молимо те да размотриш следеће чланке о тој теми.
[Фусноте]
a Тит је овде несумњиво имао адут у рукама. Ипак, у два важна погледа, није постигао оно што је хтео. Нудио им је да се мирно предају, али градске вође су тврдоглаво, необјашњиво одбиле. И када су градски зидови коначно били освојени, он је наредио да се поштеди храм. Ипак је био потпуно спаљен! Исусово пророчанство је јасно показало да ће Јерусалим бити опустошен и да ће храм бити потпуно разорен (Марко 13:1, 2).
[Истакнути текст на 5. страни]
Људи траже одговоре на узнемиравајућа питања као што су: зашто су прилике толико лоше? куда срља човечанство?
[Истакнути текст на 6. страни]
Данас, више од 90 посто жртава рата јесу цивили
[Слика на 7. страни]
Исусово пророчанство о уништењу Јерусалима испунило се до детаља