Последње вече пре своје смрти Исус је саветовао апостолима да не траже истакнут положај међу својим суверницима. Рекао им је: „Краљеви господаре народима и они који владају народима називају се добротворима. Али ви не будите такви“ (Лука 22:25, 26).

Зашто је онда Исус упозорио своје ученике: „Ви не будите такви“? Да ли је хтео да их одврати од тога да буду великодушни и мисле на добробит друштва у ком живе? Никако. По свему судећи, Исус је осуђивао неисправне мотиве који су стајали иза великодушних дела тих добротвора.

У његово време, богати људи су желели да стекну добар глас тако што су спонзорисали игре и различите спектакле у аренама, градили паркове и храмове и подупирали сличне догађаје. Међутим, они су све то радили са циљем да стекну популарност, наклоност масе и њихове гласове. „Премда су неки донатори показивали великодушност из искрених мотива“, стоји у једном приручнику, „многи су то чинили из политичких побуда.“ Исус је своје следбенике упозорио на такву амбициозност и себичност.

Годинама касније, и апостол Павле је нагласио колико је важно бити великодушан из исправних мотива. Својим суверницима у Коринту је написао: „Нека свако учини како је одлучио у срцу, не нерадо или на силу, јер Бог воли онога ко радосно даје“ (2. Кор. 9:7).