Да ли те Бог слуша кад се молиш?

ГЛАВНИ руководилац одлучује да ли ће неки предмет коме проследити или ће се за њега заузети лично. На сличан начин и Суверени Владар свемира може одлучити до које мере ће се лично заузети за било коју ствар. Писма уче да је Бог изабрао да се лично укључи у наше молитве и зато нас упућује да му их и управљамо (Псалам 66:19; 69:13).

Избор који је Бог учинио по том питању открива нам да је он лично заинтересован за молитве својих људских слугу. Он свој народ никако не обесхрабрује да му се не би приближавали сваком мишљу и бригом, напротив, он их на то подстиче: „Молите се непрестано“, „истрајте у молитви“, „баци своје бреме на Јехову“, „сву своју бригу баците на [Бога]“ (1. Солуњанима 5:17; Римљанима 12:12; Псалам 55:22; 1. Петрова 5:7, New World Translation).

Да Бог није желео придати пажњу молитвама својих слугу не би им никад ни омогућио такав приступ к себи нити би их подстицао да га слободно користе. Дакле, то што је Бог одлучио да се свом народу учини тако доступним један је од разлога за поверење у то да он заиста слуша. Да, он разматра молитве сваког свог слуге.

Не би се смела превидети ни чињеница да Библија јасно наводи да Бог слуша молитве. Апостол Јован, на пример, пише: „И ово је поуздање које имамо у њега да ако што молимо, по вољи његовој услиши нас“ (1. Јованова 5:14). Краљ Давид је указао на Јехову Бога као на ’слушача молитве‘ и с поуздањем је изјавио: „Он чује мој глас“ (Псалам 55:17; 65:2, NW).

Дакле, иако је чин мољења сам по себи несумњиво користан, Писма показују да се ради о нечем далеко вишем када се моли праведна особа. Неко слуша. Тај слушалац је Бог (Јаков 5:16-18).

Молитве које су биле саслушане

Библија обилује извештајима о људима чије је молитве Бог заиста чуо и на њих одговорио. Њихова искуства јасно потврђују да се користи од молитве протежу даље од терапеутских последица које доноси сређивање и изражавање нечијих мисли. Оне иду још даље од личних напора које неко предузима у складу са својим молитвама.

На пример, суочен са Абсаломовом уротом да приграби краљевање над Израелом, краљ Давид је молио: „Уништи Господине савете Ахитофелове [Абсаломов саветник]!“ То није била мала молба, јер „савети које даваше Ахитофел сматрали су се... да од Бога долазе. Тако сви цењаху сваки савет Ахитофелов“. Абсалом је потом одбацио Ахитофелов предлог за свргавање краља Давида. Зашто? „А Господ беше решио да уништи добар савет Ахитофелов да би навукао зло на Абсалома.“ Очито је Давидова молитва била услишена (2. Самуелова 15:31; 16:23; 17:14).

На сличан начин се опоравио и Езехија, након што је замолио Бога да га избави од смртне болести. Да ли се то догодило једноставно због психолошких користи које је Езехија добио као резултат своје молитве? Не, заиста. Порука коју је Езехији преко пророка Исаије упутио Јехова, гласила је: „Чуо сам молитву твоју и видио сам сузе твоје. Ево исцелићу те“ (2. Краљевима 20:1-6).

Даниел, чија је молитва била услишена касније него што је очекивао, добио је јамство од Јеховиног анђела: „Твоје речи беху услишене.“ И молитве других, попут оних Ане, Исусових ученика и војног заповедника Корнелија, биле су услишене на начине који се не могу приписати само људским способностима. Библија, дакле, јасно учи да молитве које су у складу с божанском вољом наилазе на пријем, да их Бог слуша и на њих одговара (Данијел 10:2-14; 1. Самуелова 1:1-20; Дела апостола 4:24-31; 10:1-7).

Али, како Бог данас одговара на молитве својих верних слугу?

Одговори на молитве

Молитве које су цитиране у претходним одломцима биле су услишене на драматичне, чудесне начине. Али, имај на уму чињеницу да чак ни у библијско време најчешћи одговори на молитве нису били тако лако распознатљиви. То је зато што су се оне односиле на давање моралне снаге и просветљења, омогућивши Божјим слугама да се држе исправног начина поступања. Одговори на молитве су посебно за хришћане обухватали углавном духовне ствари, а не спектакуларна или силна дела (Колошанима 1:9).

Зато, немој бити разочаран ако твоје молитве нису увек услишене онако како ти очекујеш или прижељкујеш. На пример, уместо да отклони кушњу, Бог може изабрати да ти да̂ „снагу која је изнад обичне“, како би је могао издржати (2. Коринћанима 4:7, NW; 2. Тимотеју 4:17). Никада не бисмо смели умањити вредност такве снаге, нити би требало да закључимо да Јехова уопште није ни услишио наше молитве.

Осмотримо случај самог Божјег Сина, Исуса Христа. У својој забринутости да не умре као наизгледни хулник, Исус је молио: „Оче! Ако хоћеш, отклони овај калеж од мене!“ Да ли је Бог повољно услишио ову молитву? Да, како је и потврђено у посланици Јеврејима 5:7. Јехова није свог Сина ослободио потребе да умре на мученичком стубу. Уместо тога „јави му се анђео с неба и крепи га“ (Лука 22:42, 43).

Драматичан, чудесан одговор? За сваког од нас би био! Али, за Јехову Бога, извор такве моћи, то није било никакво чудо. Исус је и из свог ранијег живота на небу био добро упознат са случајевима када су се у прошлости анђели појављивали људима. Тако појава анђела на њега не би имала тако драматичан утицај као што би имала на нас. Упркос томе, овај анђео, кога је Исус очигледно лично познавао из свог предљудског постојања, помогао му је и ојачао га за кушњу која је била непосредно пред њим.

Одговарајући на молитве својих верних слугу данас, Јехова им често пружа снагу која је потребна да би истрајали. Ова подршка може имати облик охрабрења од суобожавалаца с којима смо лично повезани. Да ли би неко од нас желео да одбаци то охрабрење, закључујући можда да, пошто наше суслуге нису искусиле кушње попут наших, они нису ни у положају да нас ојачају? Исус је такође могао заузети такав став према анђелу који му се појавио. Уместо тога, он је прихватио охрабрење као Јеховин одговор на своју молитву и тако је могао верно испунити вољу свог Оца. Ми ћемо такође сусретљиво желети да прихватимо снагу коју нам пружа Бог одговарајући на наше молитве. Упамти, такође, да такве периоде стрпљиве истрајности често прате неизрециви благослови (Проповедник 11:6; Јаков 5:11).

Буди уверен да Бог слуша

Немој никада изгубити поуздање у делотворност молитве ако ниси одмах услишен. Одговори на неке молитве, као што су молитве за лично избављење из тескобе или за повећану одговорност у служби Богу, можда морају причекати време за које Бог зна да је исправно и најбоље (Лука 18:7, 8; 1. Петрова 5:6). Ако молиш за нешто за шта си дубоко заинтересован, својом упорношћу покажи Богу да је твоја жеља јака, а твој потицај чист и искрен. Јаков је тај дух очитовао када је, након снажне борбе коју је неко време водио с анђелом, рекао: „Нећу те пустити док ме не благословиш“ (Постање 32:24-32). Ми морамо имати једнако поуздање да ћемо, ако наставимо да тражимо, у право време и примити благослов (Лука 11:9).

На крају још једна мисао. Драгоцена је предност бити саслушан од Суверена свемира. С обзиром на то, да ли пажљиво слушамо када нам Јехова Бог, преко своје Речи, говори о својим захтевима? Док нас наше молитве зближују с нашим Створитељем, желећемо озбиљно да пазимо на све што он има да нам каже.

[Слика на 6. страни]

Бог слуша молитве. Да ли ми слушамо Њега кроз његову Реч?