Да ли опрашташ?

БИЛ и његова 16-годишња кћерка, Лиза, имали су потешкоћа у међусобном слагању. Незнатна неслагања између њих често су се развијала у бучне вербалне сукобе. Коначно, напетост је ескалирала до те мере да је Лиза замољена да напусти кућу.a

Након неког времена, Лиза је схватила да је она била крива и тражила је опроштење од свог оца. Али, уместо да пређе преко Лизиних прошлих грешака, њен огорчени отац одбио је њене напоре да успоставе мир. Замисли! Он није био спреман да укаже милосрђе својој сопственој кћерки!

Вековима раније један недужан човек био је осуђен на смрт због злочина који није починио. Сведоци су поднели лажно сведочанство, а политички службеници су окренули главе, њихове очи биле су слепе за правду. Тај недужни човек био је Исус Христ. Кратко пре него што је умро, он је у молитви молио Бога: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине“ (Лука 23:34).

Исус је искрено опростио, од срца, а његови следбеници су били подстакнути да га имитирају у том погледу (Ефесцима 4:32). Међутим, многи су попут Била бездушно невољни да опросте. Колико си ти дорастао у овом погледу? Да ли си спреман да опростиш другима када греше против тебе? А шта је са озбиљним гресима? Морају ли они такође бити опроштени?

Опроштење — изазов

Није увек лако опростити. У овим критичним временима, људски односи постају све проблематичнији. Посебно је породични живот често праћен стресовима и притисцима. Хришћански апостол Павле давно је навео да ће такви услови преовладавати у ’последњим данима‘. Он је рекао: „Јер ће људи постати себични, лакоми, ташти, охоли... непријатељи добрих људи, издајници, нагли, надувени“ (2. Тимотеју 3:1-4).

Дакле, сви се ми неизбежно суочавамо са спољашњим притисцима који испитују нашу способност да опраштамо другима. Осим тога, ми се такође боримо против унутрашњих притисака. Павле је јадиковао: „Јер не чиним добро што хоћу него зло што нећу чиним. А кад чиним оно што нећу, већ то не чиним ја, него грех који пребива у мени“ (Римљанима 7:19, 20). Као резултат, многи од нас нису спремни да опраштају онолико колико би желели. Коначно, наслеђена несавршеност и грех врше снажан утицај на све нас, лишавајући нас понекад самилости према другим људима.

Када је охрабрена да опрашта другима мале увреде, једна жена је одговорила: „Нико није вредан напора који је потребан да се опрости.“ На први поглед такав коментар може изгледати хладан, груб, чак циничан. Међутим, гледајући дубље, видимо да он открива фрустрацију коју многи људи осећају када се суочавају са светом кога сматрају себичним, нехатним и непријатељским. Један човек је рекао: „Људи вас искоришћавају када им опростите. То је слично као да сте отирач.“

Онда није изненађујуће да је развијање става спремног опраштања тешко у овим последњим данима. Ипак, Библија нас охрабрује да љубазно опраштамо. (Упореди 2. Коринћанима 2:7.) Зашто би требало да опраштамо?

[Фуснота]