Помагати детету да узрасте у божанској мудрости

МИСАОНИ људи из многих народа и различитог друштвеног порекла признају да је Исус био диван учитељ и моралиста. Но, јесу ли томе допринеле одређене ствари у његовом поучавању у младости? Какве поуке могу извући данашњи родитељи из његовог породичног живота и одгајања?

Библија нам врло мало говори о Исусовом детињству. Првих дванаест година његовог живота обухваћено је са два стиха: „И тако, кад су (Јосиф и Марија) обавили све по закону Јеховином, вратили су се у Галилеју у свој град Назарет. А дете је расло и јачало, било је испуњено мудрошћу и уживало Божју наклоност“ (Лука 2:39, 40, НС). Али, овде су и неке поуке за родитеље.

Дете је „расло и јачало“, дакле, родитељи су бринули за његов телесни развој. Исто тако, било је стално „испуњено мудрошћу“.a На коме је лежала одговорност да га поучава знању и разумевању које ће бити темељ такве мудрости?

Будући да су били под Мојсијевим законом, његови родитељи су имали ту дужност. Тај Закон је израелским родитељима налагао: „Нека ове речи које ти ја данас заповедам буду у твом срцу; и усади их у свога сина и говори о њима кад седиш у кући, кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш“ (5. Мојсијева 6:6, 7, НС). Чињеница да је Исус стално био ’испуњен мудрошћу’ и да је ’уживао Божју наклоност’, указује на то да су Јосиф и Марија послушали ту заповест.

Неки можда сматрају, па Исус је био савршен, те његово одгајање зато не представља реалан узор за одгајање друге деце. Међутим, Јосиф и Марија нису били савршени. Но, они су очито бринули за његове телесне и духовне потребе и то су чинили упркос томе што је породица све више расла (Матеј 13:55, 56). Исто тако, иако је био савршен, Исус је морао проћи све фазе раста, од мале бебе, преко детињства, младенаштва до одраслог човека. Његови родитељи су у свему томе имали много посла, и очито су га добро обавили.