Синагога — место где су Исус и његови ученици проповедали

„Ишао је по целој Галилеји, поучавајући у њиховим синагогама и проповедајући добру вест о краљевству“ (МАТЕЈ 4:23)

У ЈЕВАНЂЕЉИМА се често спомиње да је Исус био у некој синагоги. Без обзира на то да ли је био у Назарету, граду у коме је одрастао, или у Капернауму, граду у коме је често боравио, или пак у неком другом граду или селу у коме је био док је ревно проповедао током своје троипогодишње службе, Исус је често бирао синагогу као место где ће проповедати и поучавати народ о Божјем Краљевству. Заправо, осврћући се на своју службу Исус је рекао: „Увек сам поучавао у синагоги и у храму, где се скупљају сви Јудејци“ (Јован 18:20).

Исто тако, Исусови апостоли и други хришћани у првом веку често су поучавали народ у јудејским синагогама. Али како је уопште дошло до тога да се Јудејци ради службе Богу окупљају у синагогама? Како су оне изгледале у Исусово доба? Хајде да видимо.

Неизоставни део живота Јудејаца. Јудејци су три пута у години путовали у Јерусалим на празнике који су се одржавали у храму. Али што се тиче свакодневне службе Богу, локалне синагоге су удовољавале њиховим потребама, било да су живели у Палестини или у некој од многобројних јудејских заједница у другим земљама.

Када су настале синагоге? Неки сматрају да је то било у време изгнанства Јудејаца у Вавилон (607-537. пре н. е.), када је Јеховин храм био у рушевинама. Могуће је и да су настале убрзо након повратка Јудејаца из изгнанства, када је свештеник Јездра подстицао народ да боље упозна и разуме Божји Закон (Јездра 7:10; 8:1-8; 10:3).

Реч „синагога“ потиче из грчког језика и првобитно је значила „сакупљање“ или „скупштина“. У том значењу се користи у Септуагинти, преводу хебрејског дела Библије на грчки језик. Међутим, та реч је с временом попримила значење места или објекта где су се људи окупљали да би славили Бога. У првом веку н. е. практично сваки град у коме је Исус био имао је своју синагогу. У већим градовима било их је по неколико, а у Јерусалиму још и више. Како су оне изгледале?

Скромна места за састајање. Када би решили да граде синагогу, Јудејци би обично тражили неко узвишење и планирали да њен улаз (1) гледа на Јерусалим. Међутим, изгледа да су то били прилично флексибилни стандарди, јер им се није могло увек удовољити.

Синагоге су у већини случајева биле једноставне грађевине без много ствари. Централно место је заузимао један ковчег (2) у коме се чувао највреднији посед заједнице — свици Светих списа. Када су се одржавали састанци тај преносиви ковчег је изношен из просторије у којој се чувао, а након састанка би тамо био враћен (3).

Поред арке наспрам публике налазила су се предња седишта (4) за старешине синагоге и уважене госте (Матеј 23:5, 6). Отприлике у средини дворане налазио се подијум на коме је био дрвени пулт и место где је говорник могао да седне (5). Са три стране око подијума налазиле су се клупе за чланове скупштине (6).

Обично је локална скупштина водила рачуна о синагоги. Такве грађевине су одржаване и поправљане захваљујући добровољним прилозима како богатих тако и сиромашних. Али како су изгледали састанци у синагоги?

Служба Богу у синагоги. На састанцима у синагоги су се певали хвалоспеви, упућивале молитве, читали Свети списи и износиле поуке и проповеди. Састанак је почињао тако што се изговарала Шема, што је заправо била јудејска исповед вере. Назив те молитве потиче од прве речи првог стиха који се том приликом изговарао: „Чуј [Шема], Израеле: Јехова, наш Бог, један је Јехова“ (Поновљени закони 6:4).

После тога се читала и тумачила Тора, то јест првих пет књига Библије, које је написао Мојсије (Дела апостолска 15:21). Затим би се читали и тумачили одломци из пророчких књига (хафтаре) и објашњавала њихова примена. Понекад су тај део програма имали говорници који су ту били гости, као што је то Исус урадио једном приликом која је забележена у Луки 4:16-21.

Наравно, свитак који је Исус држао на том састанку није био подељен на поглавља и стихове као данашња Библија. Зато можемо замислити Исуса како левом руком одмотава свитак, а десном га замотава док не нађе одломак који је тражио. Свитак се после читања премотавао на почетак.

Углавном се читало на изворном хебрејском језику и преводило на арамејски. У скупштинама у којима се говорио грчки коришћена је Септуагинта.

Центар друштвеног живота. Синагоге су биле центар друштвеног живота Јудејаца тако да су се, уз друге грађевине које су се налазиле у њиховом склопу, користиле у многе сврхе. У оквиру синагоге понекад су се одржавала суђења као и састанци заједнице, па чак и неки скупови на којима се служио оброк у трпезаријама. Било је и соба у којима су путници понекад могли да преноће.

Практично у сваком граду у оквиру синагоге налазила се и школа. Можемо замислити просторију пуну деце која уче да читају крупна слова која је учитељ исписао на воштаној табли. Захваљујући тим школама Јудејци тог доба су били писмени, тако да је чак и обичан народ био упознат са Светим списима.

Међутим, главна сврха синагога била је да људима пружи могућност да редовно славе Бога. Зато није чудо што су састанци које су одржавали хришћани у првом веку доста личили на састанке у јудејским синагогама. И хришћани су се састајали да би славили Јехову молитвом, хвалоспевима и читањем и разматрањем Божје Речи. Било је и других сличности. На оба места различите потребе и трошкови подмиривали су се добровољним прилозима, читање и разматрање Божје Речи није била привилегија свештеничке класе, а састанке су организовале и водиле одговорне старешине.

Јеховини сведоци се труде да следе пример који су оставили Исус и његови следбеници у првом веку. Зато њихови састанци у Дворани Краљевства имају нешто заједничко са састанцима у древним синагогама. А што је најважније, Јеховини сведоци се окупљају са циљем који је одувек био исти за све оне који воле истину — наиме, да се ’приближе Богу‘ (Јаков 4:8).

[Слика на странама 16, 17]

Реконструкција изгледа синагоге у првом веку у Гамали

[Слика на 18. страни]

Школе у оквиру синагоге похађали су дечаци узраста од 6 до 13 година