Да ли ефикасно расправљаш на темељу Писма?
1 Како је драгоцена Божја реч! Она одговара на битна питања на која не може да одговори ниједан други извор. Оно што Библија пружа није само још једно мишљење о животу; то је истина. У својој Речи, Јехова нам говори шта он захтева од нас, а сви његови захтеви за наше су добро (Пс. 19:8-12 [19:7-11, ДК]; Иса. 48:17).
2 Зато што су уверени да је Библија заиста од Бога и да оно што она садржи има снагу да утиче на људе на добро, Јеховини сведоци горљиво препоручују њен садржај другима (Јевр. 4:12). Кад учествују у јавној служби, они желе да људи увиде да порука коју објављују не долази од њих самих већ је из Божје властите Речи. Зато они директно користе Библију, у стварности читајући из ње другима кад год је то могуће. Да ли лично користиш Библију на тај начин? Да ли с искреним људима можеш расправљати на темељу Писма на такав начин да им помогнеш да разумеју и прихвате оно што она научава? (2. Тим. 2:15).
3 Важност тога да се људима говори шта Бог каже уместо да им се пружи нечије лично мишљење била је наглашена за време пророка Јеремије. Тај период историје био је пророчански управо за наше време. Већина пророка из Јерусалима у то време износила је објаве за које су мислили да људи желе да их чују, али они нису лојално објављивали реч Јеховину. С обзиром на њих, Јехова је рекао: „Уобразиље [„Визију“, NW] срца свог говоре, а не што из уста Господњих иде.“ А он је снажно додао: „Ко је речи моје чуо, нека верно моју реч говори“ (Јер. 23:16-28).
4 Јеремија је ’говорио верно реч Јеховину‘. И ми треба да осећамо обавезу да се тесно држимо Писма кад поучавамо друге. Ми не желимо да људи постану наши ученици. Ми желимо да они буду обожаваоци Јехове, да ходе стопама Исуса Христа, и да цене организацију кроз коју Јехова данас води своје слуге. (Упореди 1. Коринћанима 1:11-13; 3:5-7.)
5 Сам Исус је рекао: „Моја наука није моја, него онога који ме посла. Ко хоће његову вољу вршити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим. Ко сам од себе говори, тражи своју славу“ (Јов. 7:16-18). Чак је и савршени Син Божји пазио да избегава да говори сам од себе. Колико више ми треба да то радимо! Према томе, како је подесно што старешине морају да се ’држе поуздане речи‘ у својој уметности поучавања! (Титу 1:9, Ча). Како је такође одговарајући савет из 2. Тимотеју 4:2: „Проповедај реч“! То је стандард кога се држимо унутар скупштине и кад учествујемо у служби на терену изван ње.
6 Али, то не значи да треба да једноставно читамо стихове из Библије и не кажемо ништа више. Да би људи схватили потпуно значење тог текста, важно је да разаберу његову примену. То је био случај с етиопским евнухом на кога се указује у Делима апостола 8:26-38. Тај човек је читао пророчанство из Исаије, али није разумео шта то значи. Ипак, кад је било одговорено на његова питања, кад је схватио значење онога што је читао и разумео како то утиче на њега лично, он је постао хришћанин. Ми треба да пружимо сличну помоћ онима који данас траже истину и треба да увек будемо пажљиви да исправно управљамо речју истине.
7 Како је Исус користио Писмо: Исус Христ је пружио најбољи пример у ефикасном коришћењу Писма (Мат. 7:28, 29; Јов. 7:45, 46). Анализирање његовог начина поучавања може да нам помогне да побољшамо своју способност да расправљамо на темељу Писма. Осмотримо следеће примере:
8 У 10. поглављу Луке, стиховима 25-28, читамо о ’једном учитељу закона‘ (Ча) који је настојао да искуша Исуса питајући: „Учитељу, шта ћу чинити да добијем живот вечни?“ Како би ти одговорио? Шта је Исус учинио? Он је лако могао да пружи директан одговор, али је схватио да је тај човек већ имао одређено гледиште о тој ствари. Зато га је Исус питао како би он одговорио на то питање, рекавши: „Шта је написано у закону?, како ти читаш?“ Човек је одговорио: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“ Исус је одговорио: „Право си одговорио“, а затим је, парафразирајући део Левитика 18:5, рекао: „То чини и живећеш.“ У једној другој прилици, сам Исус је цитирао те две заповести у одговору на једно питање (Мар. 12:28-31). Али, овај пут човек с којим је говорио знао је Мојсијев закон и очигледно је желео да види да ли се Исус слаже с оним што је он научио из њега. Исус му је пружио задовољство да сам да̂ одговор.
9 Међутим, тај човек није схватао потпуни смисао стихова које је цитирао. Зато, „хотећи да се оправда —, рече Исусу: А ко је ближњи мој?“ Својим одговором, Исус није цитирао још библијских стихова. Он није једноставно пружио неку дефиницију за коју је тај човек могао начинити изузетак. Уместо тога, он је употребио једну илустрацију — изванредну илустрацију која је заиста одговарала потребама тог човека, илустрацију која би му помогла да размишља о значењу тог стиха. Исус је говорио о једном љубазном Самарићанину који је прискочио у помоћ једном путнику који је био опљачкан и претучен, док свештеник и Левит то нису учинили. То је била илустрација која је изразу „ближњи“ дала додатно значење које тај човек никада раније није разабирао, и то је учинила на начин обликован да допре до срца. Затим, кад је Исус завршио, он је поставио питање да се увери да је тај човек схватио смисао, и подстакао га је да оно што су размотрили примени у властитом животу (Лука 10:29-37).
10 Шта можемо научити из тог примера поучавања? Да ли си приметио следеће? (1) Исус је усмерио пажњу на Писмо за одговор на уводно питање тог човека? (2) Исус је позвао човека да се изрази, и срдачно га је похвалио кад је био дат разборит коментар. (3) Исус је осигурао да веза између питања и стихова остане у средишту, као што је показано у 28. стиху. (4) Употребљена је илустрација која дира срце да се осигура да човек није пропустио стварни значај одговора. Слеђење тог обрасца може да нам помогне да с другима ефикасно расправљамо на темељу Писма.
11 „Учитељу, добро си казао“: У 20. поглављу Луке, стиховима 27-40, забележен је још један изванредан пример ефикасне употребе Божје речи. Неки од садукеја пришли су Исусу с питањем. Они су Исуса суочили са ситуацијом за коју су мислили да ће показати бесмисленост веровања да ће мртви поново живети. Они су говорили о једној жени која је била супруга седам мужева, једном за другим. „О ускрсењу дакле, коме ли ће од њих она бити жена?“ питали су они. Одговор који је Исус дао очигледно уопште није био оно што су они очекивали. Они по свему судећи никада нису чак ни размишљали о могућности да они који васкрсну неће ступати у брак већ ће, у том погледу, бити као анђели. Ипак, било је потребно још тога да се тај одговор учини уверљивим.
12 Исус је схватио да је стварни проблем садукеја био тај што они не верују у васкрсење. Зато је он посебну пажњу усмерио томе. Његов аргуменат био је изведен из Мојсијевих записа, из Изласка 3:6, у шта су садукеји тврдили да верују. Он је закључио: „А да мртви ускрсавају и Мојсије показа код купине кад назва Господа: Бога Абрахамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева.“ Али, да ли су садукеји у тим речима могли да виде алузију на васкрсење? Нису док Исус није додао: „Бог није Бог мртвих него живих, јер су њему сви живи.“ То је било очигледно: Беживотни предмети као и људи могу имати Створитеља, али само живи људи могу имати Бога, Онога ко је њихов предмет оданости и обожавања. Да су Аврахам, Исак и Јаков једноставно били мртви и сахрањени, без даљњих изгледа на живот, Јехова је могао да каже Мојсију: ’Ја сам био њихов Бог.‘ Али, он то није рекао. Након што су чули како је Исус расправљао на темељу Писма о тој ствари, да ли се уопште треба чудити што су неки књижевници одговорили: „Учитељу, добро си казао“?
13 Како можеш стећи или надаље развијати такву способност да расправљаш на темељу Писма? Важан је један број ствари: (1) Ти мораш имати добро спознање о Писму. Редован лични студиј и присуствовање састанцима важни су фактори у стицању тог спознања. (2) Треба да узмеш времена за медитирање, ментално истражујући истине са различитих становишта и изграђујући своје цењење према њима. (3) Кад проучаваш, тражи не само објашњења библијских стихова већ и библијске разлоге за та објашњења. Води забелешке о њима поред текста који желиш разматрати. (4) Промишљај како би објаснио библијске стихове различитим врстама људи. (5) Размишљај о томе како можеш илустровати одређене тачке. Све те ствари су вредне у развијању способности да расправљаш на темељу Писма.