14. Зашто је значајно то што је Исус, да би нагласио оно што је желео да каже, у параболи о ближњем Самарићанину говорио о путу који води „из Јерусалима у Јерихон“?

¹⁴ Друго, присети се параболе о милосрдном Самарићанину. Исус је почео рекавши: „Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон и паде у руке разбојницима, који га свукоше, претукоше, те одоше, оставивши га полумртва“ (Лука 10:30). Значајно је то што је Исус, да би нагласио оно што жели да каже, говорио о путу који води „из Јерусалима у Јерихон“. Када је причао ову параболу, био је у Јудеји, недалеко од Јерусалима, тако да су његови слушаоци вероватно знали о ком се путу ради. Тај пут је био познат као опасан, посебно за некога ко је путовао сам. Он је кривудао кроз пустош што је разбојницима пружало многа места где су могли да се сакрију и вребају жртве.

15. Зашто нико није могао да нађе оправдани изговор за свештеника и Левита из поређења о милосрдном Самарићанину?

¹⁵ Вредно је запазити још нешто што је везано за Исусово спомињање да пут „силажаше из Јерусалима у Јерихон“. Према тој причи, тим путем је прво прошао један свештеник, а затим један Левит — али ниједан се није зауставио да помогне жртви (Лука 10:31, 32). Свештеници су служили у храму у Јерусалиму, а Левити су им помагали. Када нису радили у храму, многи свештеници и Левити су живели у Јерихону, јер је он био само 23 километра удаљен од Јерусалима. Нема сумње да су имали прилику да иду тим путем. Запази и то да су свештеник и Левит ишли тим путем „из Јерусалима“, што значи да су ишли из храма.b Зато нико није могао да нађе оправдани изговор за ову двојицу који нису помогли човеку, можда тако што би рекао: ’Заобишли су повређеног човека зато што је изгледало да је мртав, а због додиривања леша били би привремено неприкладни да служе у храму‘ (Левитска 21:1; Бројеви 19:11, 16). Није ли очигледно да је у овом Исусовом поређењу било речи о стварима које су биле познате његовим слушаоцима?