Они су вршили Јеховину вољу

Самарјанин се показује као добар ближњи

У ИСУСОВИМ данима, постојала је очигледна мржња између Јевреја и незнабожаца. С временом, јеврејска Мишна је укључивала чак и један закон који је забрањивао израелским женама да помажу нејеврејкама приликом порођаја, пошто би то само допринело рођењу још једног незнабошца (Абода Зара 2:1).

Самарјани су Јеврејима били ближи него незнабошци, како религиозно тако и расно. Међутим, и њих су сматрали одбаченима. „Јудеји [се] не мешају са Самарјанима“, написао је апостол Јован (Јован 4:9). Заиста, Талмуд је учио да је „парче хлеба од Самарјанина нечистије од свињетине“. Неки Јевреји су чак користили реч „Самарјанин“ као израз презира и срамоте (Јован 8:48).

С обзиром на овакву ситуацију, веома су поучне Исусове речи упућене човеку који је био добро упознат с јеврејским законом. Тај човек се приближио Исусу и упитао га: „Учитељу, шта ћу учинити да добијем живот вечни?“ У своме одговору Исус му је скренуо пажњу на Мојсијев закон, који заповеда: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом“ и „љуби ближњега свога као самога себе.“ Затим је законозналац упитао Исуса: „А ко је ближњи мој?“ (Лука 10:25-29; Левитска 19:18; Поновљени закони 6:5). Према фарисејима, израз „ближњи“ односио се искључиво на оне који су неговали јеврејске традиције — а сигурно не и на незнабошце или Самарјане. Ако је овај љубопитљиви законозналац помислио да ће Исус подржати то гледиште, изненађење је било неизбежно.

Саосећајни Самарјанин

Исус је на питање овог човека одговорио причајући му параболу.a „Један човек“, прича Исус, „силажаше из Јерусалима у Јерихон.“ Раздаљина између Јерусалима и Јерихона била је око 23 километра. Пут који је повезивао ова два града имао је оштре окуке и поред њега било је великог камења, што је лоповима олакшавало да се сакрију, нападну и побегну. Како се испоставило, путник је у Исусовој параболи „пао у руке разбојницима, који га свукоше, избише, оставише га напољу полумртва и одоше“ (Лука 10:30, Ча).

„А случајно је“, наставља Исус, „тим путем силазио један свештеник, виде га и прође. Исто тако и један левит дође на то место, па кад виде прође“ (Лука 10:31, 32, Ча). Свештеници и левити били су учитељи Закона — укључујући и закон да се љуби ближњи (Левитска 10:8-11; Поновљени закони 33:1, 10). Наравно, требало је да они више од свег народа буду потакнути да помогну озлеђеном путнику.

Исус даље прича: „А неки Самарјанин путујући дође до њега.“ Спомињање Самарјанина, без сумње појачава знатижељу тог законозналца. Да ли ће Исус подржати негативно гледиште о том народу? Сасвим супротно, видевши несрећног путника, „сажали се“ Самарјанин. Исус наставља: „[Он] приђе, прели његове ране уљем и вином те их преви, па га посади на своје живинче, одведе га у гостионицу и постара се за њега.b Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару и рече: побрини се за њега, и ако потрошиш што више, платићу ти приликом свога повратка“ (Лука 10:33-35, Ча).

Исус сада пита овог љубопитљивца: „Шта мислиш који је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ Законозналац је знао одговор, али изгледа да је био нерад да каже: „Самарјанин.“ Уместо тога, он је само одговорио: „Онај који му је учинио милосрђе.“ Исус му је тада рекао: „Иди па чини и ти тако“ (Лука 10:36, 37, Ча).

Поука за нас

Овај човек који је питао Исуса чинио је то само да би се ’оправдао‘ (Лука 10:29). Можда је мислио да ће Исус похвалити његову профињену приврженост Мојсијевом закону. Али, било је потребно да се ова уображена особа научи истинитости библијске пословице: „Сваки пут се прав човеку чини; али Господ срца испитује“ (Пословице 21:2).

Исусова парабола показује да је заиста честита особа она која не само да поштује Божји закон већ такође опонаша и његове особине (Ефесцима 5:1). На пример, Библија нам говори да „Бог не гледа ко је ко“ (Дела апостолска 10:34, ДК). Опонашамо ли Бога у овом погледу? Исусова подстичућа парабола показује да наша љубав према ближњем треба да превазиђе националне, културне и религиозне баријере. Заиста, хришћани су поучени да ’чине добро свима‘ — а не само људима истог друштвеног сталежа, расе или нације, и не само суверницима (Галатима 6:10).

Јеховини сведоци теже за тим да следе овај подстрек Писма. На пример, када природне катастрофе нанесу штету, они шаљу хуманитарну помоћ суверницима, као и онима који нису Сведоци.c Осим тога, они заједно проведу преко милион сати годишње помажући људима да стекну боље спознање Библије. Они настоје да дођу до свакога с поруком о Краљевству, јер је Божја воља да „се сви људи спасу, и да дођу до познања истине“ (1. Тимотеју 2:4; Дела апостолска 10:35).

[Фусноте]