Они су вршили Јеховину вољу

Самарјанин се показује као добар ближњи

У ИСУСОВИМ данима, постојала је очигледна мржња између Јевреја и незнабожаца. С временом, јеврејска Мишна је укључивала чак и један закон који је забрањивао израелским женама да помажу нејеврејкама приликом порођаја, пошто би то само допринело рођењу још једног незнабошца (Абода Зара 2:1).

Самарјани су Јеврејима били ближи него незнабошци, како религиозно тако и расно. Међутим, и њих су сматрали одбаченима. „Јудеји [се] не мешају са Самарјанима“, написао је апостол Јован (Јован 4:9). Заиста, Талмуд је учио да је „парче хлеба од Самарјанина нечистије од свињетине“. Неки Јевреји су чак користили реч „Самарјанин“ као израз презира и срамоте (Јован 8:48).

Исус даље прича: „А неки Самарјанин путујући дође до њега.“ Спомињање Самарјанина, без сумње појачава знатижељу тог законозналца. Да ли ће Исус подржати негативно гледиште о том народу? Сасвим супротно, видевши несрећног путника, „сажали се“ Самарјанин. Исус наставља: „[Он] приђе, прели његове ране уљем и вином те их преви, па га посади на своје живинче, одведе га у гостионицу и постара се за њега.b Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару и рече: побрини се за њега, и ако потрошиш што више, платићу ти приликом свога повратка“ (Лука 10:33-35, Ча).