Живот и рад Исуса

Исус поново иде за Јерусалим

УСКОРО ЈЕ Исус опет на путу. Поучава од града до града и од села до села. Очигледно се налази у области Переји, која је од Јудеје с друге стране Јордана. Али, одредиште му је Јерусалим.

Вероватно подстакнут јеврејском филозофијом, да само мали број људи заслужује спасење, један човек пита: „Господе, је ли мало оних који ће се спасити?“ Исус својим одговором наводи људе на размишљање шта је потребно за спасење: „Снажно се напрежите [то јест, борите се, мучите се] да уђете на уска врата.“

Такво снажно напрезање је хитно, „јер ће многи“, каже Исус, „тражити да уђу, али неће моћи“. Зашто неће моћи? Кад домаћин устане и закључа врата, објашњава он, и кад људи буду стајали напољу и куцали, говорећи: „Господе, отвори нам“, он ће рећи: „Не знам одакле сте. Одступите од мене сви који неправду чините!“

Они који су остали напољу очигледно су дошли у време које само њима одговара. Али, врата повољне прилике до тада су се већ затворила и навучен је застор. Да би се ушло, требало је доћи раније, иако у време које је можда за то било неповољно. Заиста, жалостан исход очекује оне који одгађају да обожавање Јехове учине најважнијим циљем у животу!

Јевреји којима је Исус послан, или бар већина њих, нису искористили дивну прилику да прихвате Божју припрему за спасење. Зато Исус каже да ће плакати и шкргутати зубима кад буду избачени. С друге стране, људи с „истока и запада, и са севера и југа“, да, из свих народа, „пригнуће се к столу у Божјем Царству“.

На тај начин, као што Исус надаље каже, „последњи [презрени нејевреји, као и погажени Јевреји] су они који ће бити први, а први [материјално и религиозно повлашћени Јевреји] су они који ће бити последњи“. Бити последњи значи да такви немарни и незахвални људи уопште неће бити у Божјем Царству.

Сада фарисеји долазе к Исусу и кажу: „Изиђи и иди одавде, јер Ирод [Антипа] хоће да те убије.“ Може бити да је сам Ирод пронео ту гласину, како би натерао Исуса да побегне с тог подручја. Ирод се можда побојао да ће бити умешан у убиство још једног Божјег пророка, као што је то већ био случај са Јованом Крститељом. Али, Исус каже фарисејима: „Идите и реците тој лисици: ’Ево изгоним демоне и исцељујем данас и сутра, а трећи дан ћу бити готов’.“

Свршивши тамо посао, Исус наставља свој пут према Јерусалиму, као што објашњава, „јер пророк не може погинути изван Јерусалима“. Зашто треба очекивати да ће Исус бити убијен у Јерусалиму? Јер је Јерусалим главни град, где се налази врховни суд Синедријум (који се састоји од 71 члана) и где се приносе животињске жртве. Према томе, било би недопустиво да „Јагње Божије“ буде убијено у било ком другом месту.

„Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к теби“, јадикује Исус, „колико пута хтједох да сакупим чеда твоја као кокош гнијездо своје под крила, и не хтјесте! Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста.“

Док наставља свој пут према Јерусалиму, Исус је позван у кућу једног управитеља фарисеја. Сабат је, и људи га пажљиво посматрају, јер ту је човек са великим отеклинама, вероватно у рукама и ногама. Исус се обраћа фарисејима и познаваоцима Закона који су ту присутни и пита их: „Је ли по закону дозвољено лечити на сабат или не?“

Нико не говори ни реч. Исус излечи човека и отпусти га. Затим пита: „Ко од вас, ако му син или во упадне у бунар, неће их одмах извући у дан суботњи?“ Опет нико не одговара ни реч. Лука 13:22—14:6; Јован 1:29.

◆ Шта је потребно за спасење, како показује Исус, и зашто многи остају напољу?

◆ Ко су „последњи“ који постају први, и „први“ који постају последњи?

◆ Зашто је вероватно речено да Ирод хоће да убије Исуса?

◆ Зашто није допустиво да пророк буде убијен ван Јерусалима?